Kako su nastale palićke vile

Putovati samo radi uživanja i odmora „izmišljotina” je 19. veka koji je sa tehničkim inovacijama doneo i mnoge promene u načinu života. Kao posledica te promene na obali Palićkog jezera, u drugoj polovini 19. veka, počele su da niču i prve kuće pravljene ne da bi se u njima stanovalo već isključivo da bi služile kao odmor.

Iz perspektive današnjeg putnika nema ničega neobičnog u podizanju vila i odmarališta na obali jezera ili uz veliki park na Paliću. Međutim, u vremenu kada reč turizam nije bila odomaćena, izgradnja letnjikovca bila je i privilegija, ali i vid dalekovide investicije. O prvim palićkim letnjikovcima arhitekta mr Gordana Prčić-Vujnović i istoričar Mirko Grlica još pre nekoliko godina počeli su da sakupljaju građu koja još nije uobličena. U moru istorijskih podataka posebno mesto zauzimaju sami počeci banjskog turizma na Paliću i izgradnja prvih letnjikovaca.

– U 19. veku izdvojio se sloj stanovništva koji je sebi mogao da priušti da se odmori od uobičajenog načina života koji je kod pojedinaca bio i previše intenzivan kada je reč o uživanju u hrani i piću. Za taj sloj ljudi u kontinentalnom delu pripremaju se odmarališta, banje, vazdušna lečilišta i to je vreme kada nastaju Karlove Vari, Marijenbad, Rogaška Slatina, pa i u nešto skromnijem vidu Palićka banja, i to odmah nakon što su gradski lekari dr Zomborčević i dr Kovač uradili analizu vode i mulja na jezeru i pokazali njegovu lekovitost – priča nam Mirko Grlica, istoričar u Gradskom muzeju.

Revolucija iz 1848/49. godine usporila je izgradnju banje, ali već u šestoj deceniji podiže se prvi spratni hotel, trščare sa hladnim i toplim kupatilom, restoran „Mala gostiona” čiji naslednik i danas stoji na istom mestu. Pedantni banjski lekar dr Petar Stojković vodio je detaljne beleške o svakom posetiocu, režimu života i lečenju na Paliću, pa su one dragoceno svedočanstvo o tome kako se ovde nekada živelo. Mirko Grlica objašnjava da su upravo gosti, koji su se ovde očigledno dobro osećali, imali ideju da podignu prve objekte, i oni su začetak onoga što bi se moglo nazvati turizmom na Paliću.

– Prvu vilu podigao je Alojzija Poljaković 1873. godine, on je bio gimnazijski profesor, ali i zemljoposednik i vešt kalemar, što je verovatno i bio izvor njegovih prihoda. Vilu je namenio svojoj porodici, ali ima i 16 soba za izdavanje – navodi nam Grlica.

Potom vilu ovde podiže jedan od najbogatijih Subotičana Vilhajm Konen, jedan od vlasnika klanice „Konen i Hartman”, a za razliku od drugih vila koje su imale i ekonomski deo sa voćnjakom i vinogradom, on je iza kuće napravio teniski teren. Još dvojica zemljoposednika, veleposednička porodica Krumes iz Crvenke, italijanski bogataš Lorenco Falcione i preduzimljiva udovica Klara Majoroš, vlasnici su prvih sedam vila u današnjem Parku narodnih heroja.

Vila Konen

Ovu ulicu danas čini tek uzana pešačka staza kroz park, a istoričar Narodnog muzeja pokazuje slike na kojima je vidljivo da je to nekada bila glavna palićka promenada sa najmanje tri reda drvoreda.

– Dok je u gradu bilo lako utvrditi, na osnovu postojeće dokumentacije o izdavanju građevinskih dozvola, ko je vlasnik parcele, ko je podigao objekat i kako je on izgledao, u slučaju prvih palićkih letnjikovaca to nije bilo nimalo lako, jer ne postoji potpuna istorijska građa. Ipak, na osnovu katastarskih premera, možemo da utvrdimo da su letnjikovci podizani na prilično velikim parcelama, da su objekti zidani u sredini placa, da je prednji deo činio park, a iza kuće je bilo ekonomsko dvorište. Svi osim Konena, gradili su kuće ne samo za odmor svoje porodice već i da bi ih izdavali, i ovi letnjikovci čine jezgro banje Palić koja počinje da se razvija – kaže Grlica.

Ovi letnjikovci su prve sobe i apartmaniza odmor povlašćenog sloja, ali on ističe da je pravi turistički život Palića u stvari započeo sa izgradnjom saobraćajne infrastrukture. Železnica od 1869. godine povezuje Segedin, Palić, Suboticu i Sombor sa ostatkom Austrougarske monarhije, a 1897. godine tramvaj počinje da dovodi Subotičane na Palić. Od tada su i siromašniji slojevi društva mogli da dođu i okupaju se u delu plaže gde se nije naplaćivao pristup.