Pop, rok, džez koncerti, pozorišne, sportske i druge predstave koje publika prati u većem broju, često kao meru svoje uspešnosti uzimaju i emocije koje su izazvali kod gledališta.
One se nekako najviše oslobođaju na rok koncertima, gde je puno toga dozvoljeno pa se tako od publike i očekuje da „konzumira“ tu slobodu i ponaša se kao i njeni uzori iz prapostojbine rock’n’rolla koji su nametnuli modu i ponašanje na sceni i u publici.
Za Subotičane postoji stereotip da su kao publika hladni i suzdržani i da ih je teško „zagrejati“. Mi ga sami održavamo mada onaj ko dođe sa strane, uopšte nema taj utisak.
Često sasvim suprotno. Šta je prava istina?
Istina je ta da su se vremena promenila, da su stigle neke nove generacije za koje se nikako ne može reći da su uzdržani. Bilo da su u pitanju koncerti, utakmice ili diskusije na predavanjima i okruglim stolovima. Nije taj temperament došao preko noći.
Masimo Savić je jednom rekao da onu atmosferu koju ima u Beogradu od prve pesme, u Zagrebu uspeva da stvori oko polovine koncerta. Subotička publika nekada, palila se tek kada je već na redu bio bis. Ovo ne važi za one najveće (Dugme, Čorba, Azra …), već za one iz nekog srednjeg ešalona, dok su oni manje poznati mogli da budu presretni sa jednim uljudnim aplauzom.
Riblja čorba u hali sportova (1984)
Tako je bilo nekad. Ne samo u Subotici. Čak su i Roligstonse u Zagrebu 1976. godine svi gledali smrznuti. Kao u nekoj neverici da li je to stvarno Džeger, zaboravili su da ih pozovu i na bis.
Akustične sedamdesete – Jadranka Stojaković u velikoj većnici
Svaka naredna decenija u Subotici, donosila je na svet emancipovanije i slobodnije generacije. Ako je udaljavanje od srednjoevropskog mentaliteta u mnogim stvarima donelo nazadovanje, sa druge strane se pojavila razboritost koja je veoma nedostajala nekim ranijim naraštajima.
UK SUBS – koncert u Teatrock-u (Pozorište), 1987. godine
Svaka sledeća generacija je bila „gradskija“, devojke su bile sve lepše, mladići su sve više vodili računa o svojoj kondiciji. Mladost se produžila. Biti stariji ne znači više izgledati demodirano i zabavu prepustiti omladini. Upravo ti „produženi adolescenti“ popunili su i učinili nevidljivom demografsku rupu koja se stvorila iseljavanjem i padom nataliteta.
Da ostanemo na ovom mestu samo kod pitanja kakvi su Subotičani kao publika. Odgovor u mnogome zavisi od onoga ko je na sceni. Niko nema bezrezervnu podršku dok se ne pokaže, ali ako ima kvalitet, ne mora da čeka kraj koncerta da gledaoci skoče na noge i zapevaju.
Ako show nije na nivou, nema toga ko će da podigne temperaturu. Samo dolazi do transfera neprijatnosti, kako se stručnije zove „sramota za druge“. Aplaudiramo u pozorištu iako nam se predstava nije dopala, jer je tako red.
Fudbalska publika je oduvek otvoreno demonstrirala nezadovoljstvo igrom ali je nova generacija takođe donela jedan novi kvalitet – navijati i kad naš klub gubi.
Listajući album fotografija sa Omaldinskog festivala, jasno se vidi kako je distanca između publike i izvođača, vremenom bivala sve manja. Sve dok sa dolaskom panka i novog talasa nije potpuno nestala.
Sedamdesetih – na distanci
Sedamdesetim se bliži kraj
Osamdesete – sve bliže bini
Godine 1981. klinci su zaposeli binu, oduševljeni nastupom grupe FILM
Pišu i Subotičke novine
Lansky
na naslovnoj slici sam ja! još sam živa!
Zanimljivo!
Publiku stvaraju i formiraju događaji koji je animiraju. S obzirom da se u ovom gradu još od osamdesetih ne ulaže u kulturu i umetnost sasvim je logična posledica ovakva publika. Tom stanju svakako su doprinele upravljačke odluke "odgovornih" u lokalnoj samoupravi po kojima je razrušeno i porušeno skoro sve što je nudilo sadržaje koji bi imali svoju publiku. Tragično je što "odgovorni" za to nikada nisu niti će odgovarati a kako i bi kada su samo sprovodili u delo interese onih globalistima kojima i jeste to bila namera.
Do famoznih devedesetih Subotica je vrela od koncerata, festivala , priredbi itd.Veliki ex Yu bendovi ( Čorba, Dugme, C. Jabuka, Kerber itd ) su često dolazili a i lokalna scena je bila jaka i bogata dešavanjima.
Kad je Dugme gostovalo u subotici?
Grupa Bijelo dugme je išla na velike turneje uglavnom posle svake nove ploče. Tako su uvek dolazili u Suboticu, u Halu sportova ili na Mali stadion.
"Dinosaurusi" odnosno velike grupe, dolazile su obavezno i tu nije bilo zime. Problem je bio sa ovima malo manjim a poznatim i popularnim. Nije bilo nekih manjih mesta za koncerte na raspolaganju pa je Omladina bila prilika da oni prodefiluju pred Subotičkom publikom.
Slična je situacija danas sa Trenchtownom. Veliku većinu grupa koje smo gledali na Trenchu, ne bi inače nikako drugačije videli u Subotici.
Odlicne fotke , svaka cast , da li mozda imate fotografije sa festivala iz 1983 kada je nagradu za najbolju interpretaciju osvojio Mladen Vojicic Tifa sa tadasnjom grupom Top , posle je presao u Bijelo Dugme ! pozdrav