Kaponja (Kapunja)

Krenete li putem od Subotice prema Somboru, nakon što prođete tzv. Tavankutsku raskrsnicu, naići ćete na grupicu neuglednih salaša koju najverovatnije nećete ni primetiti. To je Kaponja, zaselak Tavankuta. Ukoliko ovim putem češće prolazite onda ste, verovatno, zapazili kameni obelisk sa leve strane puta. On je jedan od povoda za pisanje ovog teksta.

Ni manjeg naselja, niti većih nepoznanica i pogrešnih interpretacija o ovom naselju…

BITKA KOD KAPONJE

Prva nepoznanica je bitka kod Kaponje ili Kaponjska bitka. Obelisk koji se na fotografiji vidi sa leve strane, podignut je od sivog mermera kao sećanje na Kaponjsku bitku koja se odigrala kod nekadašnje čarde Kaponja. Na spomeniku piše: “Ovde, na Kaponji, 5. marta 1849. godine se vodila bitka za Suboticu. Spomenik podiže povodom 150. godišnjice revolucije 1848-49. g. grad Subotica”.

Prvi spomenik Kaponjskoj bitki podignut je s proleća 1899. godine. Bio je to 10-to metarski obelisk od sivog mermera, na čijem vrhu je stajala mitološka ptica TURUL, široko raširenih krila. Spomenik se nalazio ispred Nacionalne kasine (danas Gradske biblioteke), ali je 1926-27. godine sa aspekta Kraljevine SHS bio nepodoban pa je uklonjen .

Ptica turul se pojavljuje u legendi o doseljavanja Mađara u Panonsku niziju. Po predanju njihov vođa Almoš je usnio san u kome ogromni orlovi napadaju njihovo selo i odnose stoku, pa je san protumačen da selu preti smrt od gladi. A onda se iz oblaka pojavila ptica turul i rasterala orlove i tako spasila selo. Ptica turul je Mađarima obećala bolju i sigurniju zemlju i povela ih do današnje Panonske nizije gde su se naselili i ugnezdili, a onda, videvši da su sigurni, ptica turul je nestala.

 

Da bi ste razumeli sve razloge zbog kojih je spomenik prvo uklonjen, a onda 80 godina kasnije ponovo podignut, morate imati solidno predznanje iz istorije. U protivnom ćete biti dovedeni u zabludu i nećete razumeti značaj ovog spomenika sa izrazitim nacionalnim (mađarskim) predznakom.

U revolucionarnom zanosu 1847/48 koji je zahvatio Evropu (Sicilija, Pariz, Beč, Pešta), mađarski političari zahtevaju od Bečkog dvora da se Mađarima dozvoli građanski preobražaj i donošenje ustava zasnovanog na principima građanskih ideja.

Buđenje nacionalne svesti osim kod Mađara javlja se i kod Rumuna, Srba, Slovaka i Hrvata. Mađarska revolucija je za Bečki dvor bila neprijateljski akt, kao i težnje za osamostaljenjem drugih naroda koji su živeli u Ugarskoj. U želji da podrije mađarsku revoluciju, Beč imenuje Josipa Jelačića za hrvatskog bana čime Hrvatska i Slavonija kidaju veze sa Ugarskom. Ban Jelačić, podržan od Beča, uskoro kreće u vojni pohod na Ugarsku.

Pre toga u Požun stiže delegacija Srba, koja je u početku podržavala mađarsku revoluciju, sa zahtevom da se Srbima priznaju nacionalna kolektivna prava, ali i stvaranje autonomne oblasti Srpske Vojvodine.

Tom prilikom je došlo do verbalnog sukoba člana delegacije Đorđa Stratimirovića i Lajoša Košuta. Odbijajući zahtev, Košut je odbrusio: “Nek među nama (Mađarima i Srbima) odluči sablja!”

I bi sablja! Započeo je građanski rat sa mnoštvom krvavih događaja širom Vojvodine, a u tom kontekstu se dogodila i već spomenuta bitka kod čarde Kaponja…

Obeležavanje dana Kaponjske bitke

Izvor tekstualnih podataka:
– Istorija Mađara, Peter Rokai i grupa autora; Clio 2002; str. 429-449 (Građanska revolucija i rat za oslobođenje 1848-1849.)
– Ilustrovana istorija Srba, Vladimir Ćorović; Politika 2006; knjiga 5, str.117-135 (Srpski pokret 1848. godine)

Kaponja – mapa

ARHEOLOŠKO NALAZIŠTE

Na najvišoj tački Kaponje, na koti 125, u jesen 2010. godine, pronađeni su ostaci srednjevekovne crkvice oko koje se nalazilo groblje. Dimenzije crkvice su: 15 x 8 m. Pored temelja crkve nalazi se 11 grobova, koji su dokumentovani, a pronađeno je i 5 srebrnih novčića mađarskih kraljeva od Kalmana (1095-1116) do Bele III (1173-1196). Iako se ne zna potpuno tačno, sadašnja Subotica je tek nakon tatarskih pohoda (1241-1242) postala značajnije naselje i to od preostalog stanovništva uništenih okolnih sela i veleposeda.

Kaponja, arheološko nalazište

Kaponja, arheološko nalazište – groblje

Kaponja, arheološko nalazište – grob

NIJE KRIVAJA NEGO DOLAC, A MOŽDA IPAK JESTE…

Znate li kako se zove vodotok od kojega je nastala akumulacija kod Kaponje? Ako niste sigurni onda obavezno pregledajte raznorazne mape kako bi vaša nedoumica postala još izraženija. Na mapama taj vodotok se najčešće obeležava kao Krivaja, ili je bez ikakve oznake. Ali naziv Krivaja definitivno nije tačan. Krivaja je malo istočnije prema Maloj Bosni, a kod Kaponje protiče Dolac.

Izvorište Dolca je najverovatnije u susednoj Mađarskoj, ali ga je skoro nemoguće pronaći i pratiti, kao ni korita drugih ravničarskih vodotokova. Od akumulacije kod Kaponje Dolac lagano teče prema jugu, a posle 5 km. skreće udesno (na zapad) i tu preko vodotoka prelazi put Mišićevo-Đurđin (ona dvostruka krivina kod tzv. Šokčić škole) da bi se par kilometara dalje, u njega ulio bajmočki Čik. Dolac protiče na kilometar zapadno od Đurđina, sve do mesta zvanog Kočanda (na pola puta između Žednika i Malog Beograda i na tri kilometra, ka zapadu, od puta M-22) gde se uliva u Krivaju. Krivaja, to je poznato svim pecarošima, čini veliku bačko-topolsku akumulaciju i teče dalje ka jugu sve do Srbobrana.

Ali sve što je napisano možete baciti u vodu – možda je ipak Krivaja, a ne Dolac? Tako barem tvrde odgovorni ljudi iz DTD-VDP „Severna Bačka“. Kao što rekoh – ni manjeg mesta ni veće nepoznanice.

 

Ljubitelji istorije mogu više detalja o Kaponjskoj bitki pronaći u mom članku na Vikipediji.

Krivaja (Dolac) između izvora i akumulacije

Dolac (Krivaja), akumulacija raj za pecaroše

 

 



KOMENTARI

  1. Dorozsmai Jòzsef kaže:

    Istina je da svaka nacija kroji svoju istoriju po svom ukusu ali jednostavno poznata stvar da je Becs koristio hrvate i SREBE protiv Madjarskog ustanka obecavao neku autonomiju ipak na kraju pogodili su sa Madjarima {kiegyezés} onda postala dvostruka monarhija tada su poceli nacionalne manjine da traze neku autonomiju koju nisu dobili od Beca iako su borili protiv Madjarskog ustanka a sasvim normalna stvar da to nisu dobili od Madjarske

  2. Nucky Thompson kaže:

    Tezak text…ali hvala ti na smelosti…svako ima svoju verziju price….!!! pozzz!!!nastavi i dalje!!!

  3. KatarinaCordaric kaže:

    gluopsti vece nism ni cula u životu 🙂 odakle vam ta netacna informacija? 🙂

     

  4. Dorozsmai Jòzsef kaže:

    Ni ja  nisam cuo veci glupost od vaseg  komentara  Gopodja  CSorda…rity  uzmite u ruci  istorijske knjige ne one iz vremena J Broza nego nesto ozbiljnije onda cete  upoznati  istoriju vasih suseda  i vasih sunarodnjaka  sapostovanjem Dorozsmai Jozsef

  5. Gomboc kaže:

    Nucky Thompson:

    Tezak text…ali hvala ti na smelosti…svako ima svoju verziju price….!!! pozzz!!!nastavi i dalje!!!

    A šta na to kažu Teze o Fojerbahu?

  6. freelancer kaže:

    Upravo SADA sam naleteo na ovaj tekst. Lansky…. MAJSTORE!

  7. Lansky kaže:

    Ovu priču je na pisao naš drugar Toza Marunić, kao i “Đurđinsku trilogiju”. 

  8. Slucajni turista kaže:

    Gomboc:

    Nucky Thompson:

    Tezak text…ali hvala ti na smelosti…svako ima svoju verziju price….!!! pozzz!!!nastavi i dalje!!!

     

    A šta na to kažu Teze o Fojerbahu?

    Pa vidi ovako, pre nego sto ti prijateljski,ali onako iskreno odgovorim da su :CINJENICE ,ODUVEK BILE I BICE-SVETE, A KOMENTARI, ODUVEK PROIZVOLJNI….dozvoli da ti odgovorim…naravno Fojerbah!

    Peta teza: Fojerbah, nezadovoljan “apstraktnim mišljenjem”, želi opažanje; ali, on ne shvata čulnost kao praktičnu ljudsko-čulnu delatnost…cak Marx daje i odgovor: Sav društveni život je bitno “praktičan”. Sve misterije koje teoriju navode na misticizam svoje racionalno rešenje nalaze u ljudskoj praksi i u poimanju ove prakse.

    Gomboc…ajd vise… 😆

OSTAVITE KOMENTAR

+ 56 = 65