Kažeš časovničar, misliš Marton

Aleksandar Marton, časovničar iz Subotice, verovatno je zaslužio da uđe u Ginisovu knjigu rekorda jer je jednoj mušteriji čuvao popravljen sat više od dve decenije.

 

– Davne 1978. godine na popravku mi je donet ruski sat. Mušterija je bila stara gospođa. Sat je bio popravljen za nekoliko dana ali se vlasnica nije pojavljivala. Prolazili su dani, meseci, godine i tek nakon dvadeset godina u radnju mi uđe jedan mladić. Bio je to unuk gospođe koja je ostavila sat na popravku. Ona je umrla negde u Americi, a on je među njenim stvarima pronašao potvrdu i kada je doputovao u Suboticu hteo je da proveri da li sat uopšte postoji. Njegovo iznenađenje nije bilo malo – priča Marton.

 

Ovo je najekstremniji primer ali u njegovoj radnji u centru Subotice preko hiljadu časovnika čeka vlasnike. Trenutno je najstarija jedna „doksa“ koja strpljivo čeka petnaest godina.

 

Na svakom časovnik uredno piše čiji je, a svi su složeni u kutije.

 

– Ljudi donesu sat i onda ga zaborave. Iako po smo zakonu obavezni da čuvamo sat najviše godinu dana, mi ipak čekamo da se vlasnik pojavi, pa makar i nakon dve decenije – kroz smeh kaže najpoznatiji subotički satar.

 

Nekada su satari ili časovničari imali pune ruke posla, a danas skoro ništa.

 

– U stara, dobra vremena sam popravljao i po 650 satova na dan, a danas desetak mesečno. Posao nije unosan ali kako sam u penziji ovo radim isključivo iz zadovoljstva – priznaje Marton koji mušterije dočekuje na srpskom i mađarskom jeziku, uvek eleganan i sa „časovničarskim okom“ na čelu.

 

Zanat je izučio u nekada držanoj firmi „Aurometal“, a zaposlio se kod Ivana Kuraija koji je bio zlatar pa je usput i popravljao satove.

 

– Vreme je pregazilo časovničare – kaže aforistično i dodaje: – Na žalost, industrija je učinila svoje i sada je jeftinije kupiti neki na pijaci nego popraviti stari očev sat. Mladi se ne interesuju za ovaj poziv i mislim da me niko neće zameniti. Zbog svojih mušterija još uvek radim, a dokle ću izdržati, ne znam.

 

Kao i svaki sajdžija on na ruci nosi vredan i redak sat i ponosno ga pokazuje.

 

 

Velimir Kostadinov



KOMENTARI

  1. dd kaže:

    Odmah ću odneti dva na popravku. Opasno je da me me budi mobilni, koji mi zrači glavu, dok spavam.

  2. fábián péter kaže:

    gosp. Márton je posten i dobar majstor.. ljubazan sa musterijama..meni i mojim poznanicima  od 70 godina popravlja po potrebi…. pozdrav njemu.. i njegovim musterijama

  3. Sasa M. kaže:

    Nigde ne vidim telefon, imam longines admiral, ustvari trebam da ga kupim. Tesko se otvara poklopac a treba da se ocisti jer sat blokira. Ustvari treba da se uradi servis, koja bi to cena bila kod vas od – do.

    Poz,
    S.

  4. Anonimni kaže:

    Brown telefona

OSTAVITE KOMENTAR