Nataša, trenutno jedini pas vodič za slepe u Srbiji, omogućava Ferencu Apciju iz Subotice samostalan život.
Nataša nije obična keruša. Ovaj devetogodišnji pas vodič iz Budimpešte je Apcijevo oko i verna pomoćnica već osam godina. Uz svoju ličnu kartu koja joj dozvoljava pristup svim javnim mestima, Nataša je Apcijevu nezamenljiv pratilac.
Foto: Dnevnik.rs
– Zna preko 170 komandnih reči i vodi me gde god poželim – preko ulice, u prodavnicu, autobus. Pametna je, pazi na mene i čuva me od opasnosti. Ako primeti nešto neuredno, odmah me skrene sa puta – ističe Apci i dodaje da su ovako obučeni psi vodiči za slepe od neprocenjive važnosti.
Zahvaljujući posebnom treningu i bliskom odnosu sa vlasnicima, Nataša i njoj slični postaju pravi pogledi slepih osoba. Omogućavaju im nezavisno kretanje gradskim ulicama, pronalaženje putokaza, ulazak u objekte. Ukratko, otvaraju put ka samostalnosti.
– Dok je Nataša uz mene, samostalan sam. Ne tražim tuđu pomoć da bih negde otišao, jer idem sa njom – naglašava Apci čija je prijateljica 24 sata dnevno uz njega, pružajući mu potporu i društvo.
Natašin slučaj ukazuje na značaj razumevanja i podrške osobama sa invaliditetom. Ističe se potreba za većim ulaganjima u obuku i rad pasa vodiča, kako bi se što većem broju slepih omogućila nezavisnost i sigurnost kakvu oni zaslužuju.
– Zamislite kad mlade slepe osobe žele da izađu, mogu to sa psom vodičem koji ima dozvolu da uđe svuda. Nažalost, osim Nataše, u Srbiji nema više ovako obučenih pasa. Stoga su nam neophodni i škola za njihovu obuku, a u Subotici bi mogla da se osnuje – smatra Apci.
Pouzdana Nataša je inspiracija za sve slepe sugrađane, ali i poziv da se podigne svest o važnosti pasa vodiča. Njen primer pokazuje da čak i ako ne možemo promeniti invaliditet, možemo učiniti mnogo da olakšamo svakodnevnicu osobama koje žive sa njim.
Tekst i foto: S. Iršević/Dnevnik
ovo bi mogla da bude uspesna lokalna prica. podrzite coveka. gde ste razna udruzenja?
Na prvi pogled sam procitao „Karleuša naša…“
Pre neki dan sam na ulici u gradu Kelnu video mladu zenu koja je isla ulicom sa belim stapom i jednim Labrador retriverom. Prvo sto mi je upalo u oci je bila cinjenica da mlada zena uopste nije bila slepa. Ona je bila nesto kao trener/uciteljica za obuku pasa vodica za slepe osobe. U Nemackoj postoje posebne skole za takve pse kao i odgajivacnice pasa iskljucivo za one rase koje su pogodne kao vodici za slepe. Obuka psa pocinje u starosti od godinu dana i traje izmedju 6 i 8 meseci. Cena jednog takvog obucenog psa iznosi izmedju 20 i 30 hiljada € . Troskove kupovine psa kompenzira zdravstveno osiguranje a ostale troskove oko prehrane, vetierinarske pomoci i sve drugo placa sam korisnik. Inace takav pas ima svugde slobodan pristup ( u pratnji sa svojim vlasnikom) oslobodjen je svih mogucih taksi, poreza ili bilo kojih dazbina.
U kafani „Mali mir“ u Subotici pedesetih godina proslog veka je svirao jedan slepi harmonikas i imao je psa vodica rase Nemacki ovcar. Pas je nosio velike i uocljive oznake Crvenog krsta i bio prvi takav pas kojeg sam video u zivotu.
Jako lepo, pohvalno i poucno, samo je neukusno zivotinjama davati ljudska imena.
@Natasa
Slazem se da je neukusno zivotinjama davati ljudska imena. Kada sam bio dete, ljudi uopste nisu imali ideja za davanje imena psima, pa se skoro svaki drugi pas zvao ili Lesi, ili Bobi, ili Dzeki. Ne znam otkuda su ova imena potekla, posle su poceli i druga imena davati psima (Maza, Luna), ali su i ljudska imena upala u paletu psecih imena.
Sad zamislite da gledate film sa naslovom: „Natasa se vraca kuci“ 🙂 🙂 🙂
Nisam siguran, ali mislim da sam čuo u jednoj odgajivačnici ,da kod nas nemožeš upisati naše ime psu u papire.Mada meni to nije normalno, pa mnogi psi su daleko vredniji od mnogih „ljudi“.
Ziveo je svojevremeno u Subotici izvesni Cika-Misa ne secam se vise njegovog pravog imena, znam jedino da je predavao u nekoj srednjoj skoli fiziku i matematiku. Nakon penzionisanja je kupio jedan vinograd negde u predelu Hajdukova, napravio kucu uz vinograd, gajio vinovu lozu i pravio vino. Oko sebe je okupio veliki broj pasa lutalica, hranio ih i brinuo o njima. Dao im je imena po slavnim istorijskim licnostima – Napoleon, Julije Cezar, Aleksandar Veliki itd. i sve u tom stilu. Nikoga to nije smetalo. Sto se tice odajivacnica rasnih pasa koje posluju po medjunarodnim pravilima i propisima, duzne su svako leglo oznaciti slovima abecede i to prvo leglo pocinje slovom „A“ i onda redom B-C itd. Svako stene rodjeno u leglu oznacenim odredjenim slovom mora imati ime koje takodje pocinje na slovo iz pripadajuceg legla. Ime odredjuje odgajivac, ono se unosi u pedigre koji predstavlja jedan zvanicni dokument i ne moze se menjati. Privatno – svako moze svoga psa nazvati kako zeli i niko mu se ne moze u to mesati. Imena pasa trebaju biti kratka puna vokala jer pas se ne odaziva na ime nego na intonaciju odredjene reci. Ako neki zivcani vlasnik doziva psa i dere se kao sumanut, pas mu nece doci jer ima jednostavno strah od njegovog deranja i sacekace da se gazda malo smiri.
Negde 50-tih godina 20 – veka je „cela“ Subotica gledala americki film „Lesi se vraca kuci“ Od tada su svi suboticki kerovi postali Lesi. Ako mnoge Suboticane i danas pitas za rasu Colie ili Skotski ovcar mnogi nece u prvi mah shvatiti o kojoj rasi je rec. Ako kazes Lesika, onda svi odmah znaju na sta se misli. Imena pasa su stvar vremena i mode u kojoj zive i filmova kao i TV serija koje imaju i nekog psa kao protagonistu.
@Kertvaros
Niko se nikom nije mesao kako ce psu dati ime. Ja sam na pocetku moga teksta napisala da je lepo i pohvalno, ali da nije uredu davati ljudska imena zivotinjama i nevidim nista lose sto sam napisala. Poceli ste neke romane da pisete, a ja bas stvarno nista lose nisam napisala.
Ja znam vrlo dobro ko je „Natasa“ i isto tako znam ko se krije iza tog pseudonima. Prema tome svaka dalja diskusija je bespredmetna.
@Kertvaros
Bas me iznenadjujes koliko si pametan. Ko neki vidovnjak znas ko je Natasa. Al neka ti bude.
@ „Natasa“
Znam. To je izvesni … odrastao u stanovima solidarnosti na Teslinom naselju u Subotici. Sitni ulicni dripac i jednostavnom analitikom njegovih komentara se moze lako prepoznati. Jedno vreme je harao po portalu kao „Safet“ Imao je jos dosta razlicitih pseudo-nikova, ali ko bi to sve jos pamtio i cemu. ?
@Kertvaros
Bravo za komentar. Nadam se da cu skontati ko si. Kertvaros ako se dobro secam u to vreme nije nam smetalo ko je u kakvim stanovima odrastao. A pamtimo da bi jednog dana sa setom u ocima se prisecali proslih dana. Koje godiste? Mikic ili Vezbaona?
@ „Natasa“
Vama mozda nije smetalo ko je u kakvim stanovima odrastao. Nama takodje nije necije obitavaliste smetalo. Za nas su necije stambene prilike bile samo indikator svega onoga sto neku osobu cini takvom kakva je.