Kinezi bi da grade prugu Budimpešta – Beograd

Kineske kompanije spremne su da investiraju u brzu prugu između Beograda i Budimpešte, saopštilo je Ministarstvo saobraćaja Srbije.

 

Kako se navodi u saopštenju, predstavnici kineske ambasade u Beogradu su aktuelizovali tu ideju iz 1992. sa jasnom namerom da investiraju novac, opremu i radnu snagu, a da u projekat budu uključene srpska, mađarska i kineska strana.

Navodi se da su analize nedvosmisleno pokazale opravdanost investicije i da je moguće napraviti železničku vezu sa vozovima koji saobraćaju između Srbije i Mađarske brzinom većom od 300 kilometara na čas.

 

Šef ekonomskog odeljenja kineske ambasade u Beogradu Ču Lijanki kazao je da su kineske kompanije spremne da učestvuju u finansiranju tog projekta, da su obezbeđene kreditne linije i da praktično nema nijedne prepreke koja bi sprečila da se ta stara ideja pretoči u delo.

 

Kineska strana insistira da bude partner i praktično poveže dve zemlje, Srbiju i Mađarsku, kako bi se u veoma kratkom roku stvorili svi preduslovi da se započne ovaj posao, navodi se u saopštenju.

 

Prema proceni, za gradnju pruge bilo bi potrebno više od dve milijarde evra. Predstavnici Kine su naveli da novac nije problem i da je u bliskoj budućnosti moguće povezati Srbiju i Mađarsku brzom prugom, naglašavajući da su to učinili u mnogo komplikovanijim i neuporedivo težim uslovima prilikom gradnje pruge Peking-Šangaj.

 

Beta



KOMENTARI

  1. freelancer kaže:

    Hehe…  😎  :mrgreen: Pa i ne mora Budimpešta – BEOGRAD! Dosta će biti do ZEMUNA! M’s’m, manje košta…

  2. Subotica kaže:

    Lepo, samo tu zeljeznice srbije nece imati nikakve koristi osim sto ce gledati taj voz narednih 100 godina dok kinezi ne zarade ulozeno. A mi cemo imati 2 nova nadvoznjaka i novi majsanski most.

  3. freelancer kaže:

    Subotica:

    Lepo, samo tu zeljeznice srbije nece imati nikakve koristi osim sto ce gledati taj voz narednih 100 godina dok kinezi ne zarade ulozeno. A mi cemo imati 2 nova nadvoznjaka i novi majsanski most.

    Ne mora da bude… Ako bi se (kao u nekim zemljama) RAZDVOJILA infrastruktura posebno, vuča vozova (sva vozna, prevozna sredstva i prateće službe) i saobraćajci (e tu ih tek ima ko kusih pasa), onda se zna šta kome ide…

    Vlasniku (ili onome ko je koncesionar na infrastrukturi) ide nadoknada za korišćenje… Vuča vozova uzima svoje (najveći deo), a saobraćajci svoje… Onda se svako preračuna šta i koliko mu se isplati, broj radnika, sistematizacija radnih mesta i ostalo… 

    U nekim zemljama su pruge PRIVATNE (u USA, na primer). Država ima nešto malo i subvencioniše putnički saobraćaj. SAV teretni saobraćaj se odvija po PRIVATNIM prugama. Čak kompanije medjusobno plaćaju nadoknade ako koriste prugu one druge. Npr, UP (Union pacific) će platiti nadoknadu BNSF-u, ako se kotrlja po njihovoj pruzi… U drugim zemljama takodje postoje različiti modaliteti RAZDVAJANJA pojedinih sektora na željeznici. U nekima se čak ni putnički ne subvencioniše… Kod nas, SŽ bi mogao da stavi katanac na lokomotive i žel. stanice da ne dobija novac od države. Mora li tako? Koridor X ne može donositi profit? Malo cvrc.

  4. sasa ekres kaže:

    Kineske pare,kineska tehnologija,kineski radnici.A gde smo mi u toj prici?
     

  5. Anonimni kaže:

    Freelancer, zanimljivo, vrlo zanimljivo….mislim ono do Zemuna…(hehehe, m’s’m tebra munZe je i nekad bio konza).Zbilja bi manje koštalo.

  6. dasHHa kaže:

     

    Uf,uf… Zeleznicki koridor Xb(Budapest-Belgrade). Veoma ozbiljan pravac u medjunarodnom zeleznickom transportu robe (putnicki je gotovo mrtav). Najveci procenat transporta robe koja se realizuje u Srbiji je na ovom pravcu.Istovremeno u Madjarskoj je ovo 2. najoptereceniji koridor posle pravca Budapest – Bratislava/Vienna.

    Sta bi realizacija pruge velike brzine(HST <250 km/h) znacila za nasu infrastrukturu?

    – Pre svega postojeci gornji i donji stroj pruge morao bi biti kompletno izgradjen nov od nule.

    – Svako ukrstanje u naseljenim mestima mora biti izvan nivoa,van naselja obavezno fizicko obezbedjenje prelaza rampama i ogradama.

    – Ovakav brzi sistem saobracaja bi definitivno oziveo putnicki saobracaj na zeleznici.

    – Cargo transport bi znacajno bio racionalizovan,ubrzan i profitabilniji na kraju krajeva.

    – Subotica bi morala investirati znacajna sredstva u infrastrukturu na ukrstanjima,zeleznickoj stanici(Novi nadvoznjaci ili podvoznjaci propisanih gabarita – najmanje 5)

    – Alternativno ovaj koridor bi mogao zaobici glavnu stanicu i time bi se troskovi smanjili ali to je samo privremeno resenje jer ostaje otvoreno pitanje glavne zeleznicke stanice i njene funkcije u samom jezgru starog grada.

    Konfiguracija terena celom trasom je idealna,ravnicarski deo je najjeftiniji za izgradnju brze pruge.

    Mala komparacija troskova izgradnje HST u Kaliforniji i u Francuskoj

  7. freelancer kaže:

    @dasHHa…

    Prema tvojoj tabeli (ne sumnjam u izvor) SNCF je izgradio 3610 km BRZIH pruga za 12 milijardi dolara. Kod nas, za nepunu milijardu, biće remontovano, ali samo remontovano) stotinak km pruga za brzine max. 160 km/h. Ok, možda i naprave ono parče od Valjeva do Loznice, ali… U zadnjih 100 godina, onog trena kada su se latili posla na toj deonici, obavezno je izbio neki rat. Bolje da ne čačkaju mečku.

    I naravno, Kinezi bi to uradili očas posla, SVE! Od donjeg postroja do kontakt mreže iznad + usputna infrastruktura. Problem će biti razni “mrkonjići” i IMT (ima li mene tu). Ako paraziti ne budu mogli da se ugrade, od posla ništa… A Rumuni i Bugari rade li rade svoje…

    Tom prugom bi željeznici SVANULO. Čak i da ne pipnu našu stanicu. Neka je ostave. U budućnosti, eventualno napraviti teretnu negde van grada, a postojeća da ostane samo putnička (ipak je medjunarodna) i BOG da te vidi 😉

  8. dasHHa kaže:

    Da ali tih 12 Mlrd(1994.g.) u 2013. odgovara 18-19 Mlrd 😉

    Ok to je pitanje svih pitanja – Glavna Z.Stanica. Kao i ostale gradske arterije koje se moraju razviti i unapredit ostaje otvoreno pitanje kako modernizovati infrastrukturu? Javna debata je POTREBNA u svim medijima,od radija,stampe,TV do interneta.

     

OSTAVITE KOMENTAR