U definisanju svojih ciljeva Udruženje „Klara i Rosa” izdvojilo je organizovanje kulturnih dešavanja, sopstvenu kulturnu produkciju i razvoj građanskog aktivizma
Onog trenutka kada se otvore masivna drvena vrata stare kuće u centru grada, posetilac kroči u prostor u kojem su kreativnost, mašta, boje i oblici utisnuli jasan umetnički pečat. Visoke, prostrane sobe idealno su mesto za okupljanja, projekcije, radioničke programe, sve ono čime se bavi Udruženje građana „Klara i Rosa”. U najmanjoj prostoriji smešteni su pisaći stolovi samostalnih umetnica Gordane Vukov Ciganjik, Daniele Mamužić, Karine Nađ, Jelene Grujičić i Anamarije Tumbas.
– Dugo smo tragale za prostorom pošto smo to prepoznale kao jedan od ključnih problema u Subotici u kojoj se društvo polarizuje. Važno nam je bilo da stvorimo jedan građanski prostor, centar koji će biti nadnacionalni, građanski i u kojem će ljudi različitih generacija, različitih jezičkih, društveno-ekonomskih pozadina moći da se sretnu i da rade. Ovaj prostor je pre svega radni, ali maksimalno koristimo njegov potencijal i on je i izlagačka sala, i mesto za projekcije – kaže nam Gordana Vukov Ciganjik, glumica koja ovog puta preuzima ulogu neformalnog portparola.
Udruženje „Klara i Rosa” iniciralo je osnivanje Centra za savremenu kulturu i umetnost kao krovnog udruženja koje okuplja oko 40 pojedinaca i 12 umetničkih udruženja iz Subotice. „To je platforma koja omogućava da sarađujemo, ali svako udruženje radi svoje programe”, objašnjava ona.
U definisanju svojih ciljeva Udruženje „Klara i Rosa” izdvojilo je organizovanje kulturnih dešavanja, sopstvenu kulturnu produkciju i razvoj građanskog aktivizma.
– Ideja nam je da razvijamo kritičko mišljenje, digitalnu pismenost, a sve to radimo imajući na umu vrhunske vrednosti interkulturalizma i izgradnje zajednice na dva jezika. Interkulturalizam ne shvatamo samo u nacionalnom smislu, već uključivanjem svih koji su drugačiji. Naš cilj je da se sreću pojedinci iz svih oblasti gde postoji dualizam, poput selo-grad, različite umetnosti, da ovde imaju prostor za eksperiment, slobodu promišljanja, izražavanja i razmenu ideja – nastavlja Vukov Ciganjik.
Razvijajući ovu ideju načinile su i radio dramu sa ženama iz Subotice i sela Mala Bosna. Nastala je iz šest kreativnih radionica sa ženama različitih godišta i jezika, te je sakupljen dokumentarni materijal iz koga je nastala radio-drama.
– Bio je to svojevrsni eksperiment, jer uvek nam je potreban i dodatni vizuelni sadržaj, a ovde samo sedimo, ćutimo u mraku i slušamo – kažu članice „Klare i Rose” i koliko ih je radovalo što su žene, koje su u početku tvrdile da nemaju šta da kažu, progovorile autentično i upečatljivo, a sav zvučni materijal može se naći na njihovom sajtu.
Udruženje je u velikoj meri okrenuto ka nezavisnoj umetničkoj sceni i jedna od prvih stvari koje su uradile je Katalog umetnika, grafičara, slikara, vajara, multimedijalnih umetnika koji su od 1970. do 2000. godine rođeni ili radom vezani za Suboticu.
– Uspeli smo da predstavimo 46 umetnika, veliki broj njih više ne stvara ovde, ali su u publikaciji njihove biografije i radovi – kaže vajarka Daniela Mamužić koja je bila autor ovog velikog poduhvata.
U prostoru u centru grada nastoje da svakog četvrtka održavaju projekcije filmova, uglavnom dokumentarnih ili studentskih radova sa naše i akademija u regionu. U dogovoru sa direktorima srednjih škola razgovaraju sa mladima i pozivaju ih na radionice sa ciljem da oslušnu njihove ciljeve, očekivanja, strahove.
– Želimo sve to da adaptiramo u „Romea i Juliju” gde će, nasuprot Šekspirovom vremenu, sve uloge igrati glumice, a predstava će biti izvedena u ovom prostoru početkom naredne godine – kaže Vukov Ciganjik. Prvi put ove godine učestvovaće i u Noći muzeja, a obraćanje umetnicima i građanima ostaje njihov cilj.
– Nezavisni umetnici su naša ciljna grupa, uvideli smo da je važno povezati ih, kao i povezati i savremenu umetnost sa građanima. Potrebno je demokratizovati umetnost, zato se naše akcije odvijaju u javnom prostoru i kulturu i umetnost koristimo kao sredstvo društvene promene, način na koji skrećemo pažnju na probleme koje prepoznajemo u društvu. Želja nam je da dopremo do građana, jer cilj i svrha kulture i umetnosti nije da budu sami sebi dovoljni, ili za profesionalce i stručnjake, pošto se tako lišava moći koju ima kada je svima dostupna – kaže Gordana Vukov Ciganjik.
