Vest da će čuvena subotička „Mirkova knjižara“, odnosno Gradska knjižara „Danilo Kiš“ biti zatvorena, izazvala je brojne reakcije.
Najbolja moguća stigla je od Službenog glasnika, koji nije dozvolio da ona nestane, već je na istom mestu, pod istim imenom otvorio svoju knjižaru i tako nastavio tradiciju dugu sedam decenija. I počeo s promenom disproporcije, po kojoj je polovina knjižara najvećeg nacionalnog izdavača koncentrisana u glavnom gradu.
Izvor: RTV
„Kvalitet ove radnje i istorijat se samo može meriti sa knjižarom u Knez Mihajlovoj, a to je čuveni „Geca Kon“- ocena je direktora Službenog glasnika Mladena Šarčevića.
Ponovno otvaranje obeleženo je promocijom knjige „Venac od trnja za Danila Kiša“, gde je autor Milivoje Pavlović sublimirao sav „gorki talog iskustva“ jednog od najprevođenijih domaćih pisaca i napravio svojevrstan vodič kroz njegovo delo i život, koji je počeo upravo u Subotici.
„On će i nadalje biti snažna, iz daljine vidljiva zastava srpske kulture, svetske kulture, a naročito ovih kultura koje je dobro poznavao, uključujući i kulturu mađarskog naroda“, poručio je Pavlović.
Činjenica da je ova knjiga do sada objavljena na tri jezika i doživela isto toliko izdanja, govori da interesovanje stručne javnosti za njegov lik, kao i čitalačke za njegovo delo – ne jenjava.
Izvor: RTV
„Budući da je on pisao o totalitarizmu, o gulazima, da su to bile na neki način njegove opsesivne teme – te teme u društvenom smislu nisu prestale da postoje. One dobijaju nekakav drugačiji društveno-politički ili geopolitički kontekstm, ali suštinski ono što je on uvideo, što je opisao, nešto od čega ili povodom čega stradaju njegovi junaci – nije prestalo da postoji“, smatra direktor Glasnikovog sektora za izdavanje knjiga Petar Arbutina.
Dositej je govorio „knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporce“, dok bi ovaj Glasnikov potez mogao da opiše kroz parafrazu te čuvene Dositejeve – knjižare, braćo, knjižare, a ne pekare i kladionice.
RTV
