Meseca marta 1992. godine, pred sam početak rata u BiH, iz Sarajeva je stiglo pismo od Nikole Bodolanova, na temu predratnog Ruskog kulturnog kluba u Subotici. Opisujući jednu fotografiju iz tog vremena, podsećajući na delatnosti koje je imao pomenuti klub, spomenuo je i Subotičanku Julišku Landau. Ona im je vodila folklornu i baletsku sekciju koja je negovala tradicionalni ples i kulturna obeležja kozaka.
Ko je bila Juliška? Iako između dva rata sveprisutna u kulturnoj hronici grada, nakon oslobođenja o njoj nema pomena.
Subotica 1930. godine
Ako bi Suboticu između dva svetska rata predstavili knjigom ili TV serijom, kao što je to bilo Velo misto, onda bi Juliška sigurno bila jedan od nezaobilaznih likova.
U grad Split 20-ih i 30-ih godina Miljenko Smoje je smestio neke karaktere koji su zaista postojali, dok su drugi bili fiktivni, kako bi upotpunili sliku tog grada u jednom zanimljivom vremenskom okviru. Jedan od izmišljenih likova je i Violeta, koja sa svojim partnerom Pegulom pokreće školu plesa. Iako je tadašnji Split duboko konzervativna sredina i provincija, ona ne odustaje ni kada neki od besnih roditelja upada na mesto gde se slušaju nove ploče i plešu okretne igre.
Subotica je imala autentične pojedince koji su ovaj grad uvodili u dvadeseti vek, po cenu da od savremenika budu proglašeni za ekscentrike ili zanesenjake. Jedan je rasprodao imanje da bi organizovao olimpijadu, drugi je konstruisao aeroplan, treći je snimao pokretne slike i osnovao bioskop… Fudbaleri Bačke su izgradili stadion, iako novine pišu: Smišni poslovi!
Josip Kovač (drugi s leva), osnivač festivala Omladina, sa svojim jazz bendom 1939. godine.
Vrteli su glavom kada se Đuro Stantić spremao za olipijske igre, jer, sve je to lepo ali “od toga se ne živi”.
Uprkos tome, svi ti likovi našeg Velog mista ili Velike varoši danas imaju spomenike, ulice, monografije, ili se barem pominju s vremena na vreme. A Juliška?
Subotičanka Juliška Landau nije bila tek nastavnica plesa, već jedna od važnih organizatora kulturnog života u gradu. O njenim priredbama tada redovno pišu novine. Pripadala je plesnoj „dinastiji“, gde su se istim poslom pre nje bavili njeni roditelji, zatim brat (u Somboru), a i njena deca.
Subotički pisac, publicista i revolucionar, Endre Levai, par nedelja pred svoju smrt, oktobra 1985. godine, stavio je na papir svoje sećanje na ovu ženu:
„Juliškina škola plesa otvorenih vrata je čekala svaku mladu osobu. Bila je jedno toplo stvorenje koje je mnogo volelo mlade, bez obzira kojim jezikom su govorili. Pod njenim krilima, svaki ljubitelj plesa pronalazio je okruženje koje bi uzalud tražio negde drugde.
Bilo je to omiljeno, moglo bi se reći i jedino mesto zabave za dečake i devojčice. Ovde su se sastajali, ovde su se upoznavali. Plesna škola je bila mesto koje je šarenim sadržajem ispunjavalo živote besciljno lutajuće omladine. Kako je stizala jesen, a zatim i zimski dani sa svojim oštrim vetrovima, mladi ljudi koji su bežali od hladnoće korzoa, nalazili su ovde svoje utočište. Njena figura, njen osmeh, njeni ritmični pokreti… Novi plesovi koji su stizali iz Evrope i Amerike prešli su prag Subotice: šimi, vanstep, čarlston, engleski valcer, ali je šimi bio prvi i najmoćniji koji je zarobio ljubitelje plesa i one koji su tada odlučili da igraju. Zvuk i ubrzani ritam šimija, ispunili su ceo grad. Njegov ritam je dopirao iz plesnih sala na ulicu. Dolazili su, ne samo mladi, već i zreli ljudi.
Kuća Teodora Sanitera i plesni studio Juliške Landau – U dvorišnom krilu zgrade u današnjoj ulici Dimitrija Tucovića 10, nalazila se plesna dvorana sa podijumom (binom), igralištem (prostorom za igru), bifeom, garderobom i dve sobe.
Ovde je već u rano popodne tutnjala peć, tako da je prijatna temperatura čekala grupu studenata koji su uzbuđeno vežbali svoje prve plesne korake.
Kada sam imao sedamnaest ili osamnaest godina, i ja sam bio vredni posetilac ove škole. Platio sam dvadeset dinara kotizacije, i tamo sam od Juliške naučio prve plesne korake.
Ne mogu da zaboravim maglovita jesenja popodneva i rane mrazne zimske večeri kada bismo ovde bežali od lošeg vremena. Ne jedan po jedan, već u grupama, kao ždralovi. Bilo je nas nekoliko, onih srećnijih, koji smo uspešno završili uvodni kurs plesa i odmah posle toga se pokazali kao dobri partneri. Kako je lepo bilo pobeći iz maglovitih ulica, u tople ruke devojaka i ljuljati se srećno i mirno uz gotovo zanosni ritam tanga, sporog fokstrota, engleskog valcera… Da, bilo je onih koji su se ovde i zaljubili.
Čak i ako ljubav nije potrajala, kao između mene i Margit Majoroš, ostala je neprolazna uspomena, čak i danas, u mojim sumračnim godinama. Rado se prisećam tih lica, blistavih očiju, drhtanja uz glatke, savijene korake argentinskog tanga koji je budio najtoplija osećanja u mladim srcima.
Juliška je imala samo jednu ljubav: mladost, za koju je radila, žrtvovala se celog života, i ono što je uštedela, dala je za njih do poslednjeg dinara.“
Rat je stigao i u naš grad. U istorijskom arhivu sačuvano je par Juliškinih molbi okupacionoj vojnoj upravi da njena škola nastavi sa radom, ali je odbijena.
Svačiji život ima kraj. Kakav god on bio, ne bi smeo da obeleži sve ono što smo za života bili i učinili. Ipak, Juliškin život se završio u koncetracionom logoru Aušvic, što daje poseban ukus gorčine. Doživela je strašan, ponižavajući kraj, kao i Violeta iz Smojinog Velog mista, čiji je lik kao preslikan od njene subotičke koleginice.
Juliška Landau (1885 – 1944)
A još juna 1938. godine novosadski Reggeli ujsag piše:
Godišnjica učiteljice plesa iz Subotice, Juliške Landau, biće proslavljena na Duhove u Gradskom pozorištu. Proslava izaziva opšte interesovanje u Subotici, tim pre što su mnoge generacije završile njenu plesnu školu. Odlična učiteljica plesa dala je značajan doprinos, posebno u podizanju standarda amaterskih nastupa. Mnoge predstave oživela je svojim kreativnim plesnim komadima, sa odličnim ukusom, pohvalnim talentom i idejama. Iz njenih stručnih ruku izniklo je nekoliko velikih talenata, kao što su Baba Tot, balerina, trenutno po ugovoru u Francuskoj. Magda Vajs, dečja primadona koja danas živi u inostranstvu, i mnogi drugi koji su već napravili karijeru u oblasti plesa.
Slavljenica će organizovati posebnu predstavu u 10:30 časova u Gradskom pozorištu. Matine će sadržati operete, baletske nastupe, klasične i moderne plesne numere i nacionalne igre. Ono što ovaj matine čini posebno zanimljivim jeste to što većinu igrača čine deca, koju je Juliškino pedagoško znanje pretvorilo u odlične izvođače.
Lansky
