Ko je “šogor” mađarske novokomponovane muzike

Pojam novokomponovana narodna muzika nastao je iz potrebe da se napravi razlika između izvorne i one narodne muzike koja je toj staroj dodala nove elemente. Kako se ovaj stil sve više udaljavao od izvornog melosa, vremenom je postao žanr za sebe. Popularnost, a samim tim i komercijalni potencijal ove muzike, doveo je do masovne produkcije sve banalnijih i bezvrednijih ostvarenja koja, začudo, nisu gubila interesovanje publike već su se srozavala skupa s njom. Taj pravac jugoslovenske narodne muzike se menjao, uvodio nove instrumente i moderne efekte, kao što su sintisajzeri i gitarske solo deonice…

Dok je kod nas ovaj fenomen nastao još početkom sedamdesetih, mađarska tradicionalna narodna muzika ostala je otporna na promene do pred kraj osamdesetih. Zašto se niko nije usudio da malo osavremeni zvuk narodnog melosa kod severnog suseda, odgovor treba tražiti u veoma ozbiljnoj kulturnoj politici socijalističke Mađarske.

Promene su krenule sasvim slučajno, u subotičkom studiju poznatog jugoslovenskog rok muzičara i kompozitora Gabora Lenđela.

Gabor Lenđel i “Teška industrija” u Hali sportova

Momci iz grupe „3+2“ koji su polovinom osamdesetih po kafanama svirali mađarske narodnjake, došli su kod Lenđela nakon što su ih odbili na Radiju Novi Sad. Njihova želja da snime materijal za ploču, bila je deo plana o osvajanju kafanske scene u Vojvodini, dakle ništa više. Ni Gabor nije video dalje od toga pa je, u želji da snimanje pojednostavi i ubrza, predložio da rade sa ritam mašinom, sintisajzerom i rokerskom gitarom.

Tako je i bilo, ali, krajnji rezultat nije zainteresovao izdavače. Jugoton je dva puta odbio ove snimke da bi tek iz trećeg puta, na nagovor jednog njihovog prodavca ploča iz Subotice, pristali da štampaju 3 000 ploča grupe „3+2“.

Ono što je sledilo, više liči na film nego na nešto što se stvarno događa ljudima. Potražnja za tim izdanjem nije prestajala ni kada je tiraž dostigao više stotina hiljada a brojka prešla ukupan broj Mađara koji žive u Vojvodini.

Misterija nije mogla da traje dugo. Ubrzo se saznalo kako se ova ploča našla na popisu robe koja se švercuje u Mađarsku. Uz alkoholna pića i Vegetu, kako šoping turisti tako i šverceri, nisu išli kući bez pakovanja ploča i kaseta Jugotonovog izdanja “3+2”.

Šogor rok, Lakodalmas rock ili  Bugyi-rock, dobio je i druge izvođače kada se pokazalo da preko granice postoji ogromno prazno tržište za ovaj zvuk. Slučajnog “šogora” ovog žanra više se niko nije sećao, a ni on sam nije smatrao da je to njegov svet.

“Teška industrija” na festivalu OMLADINA

Ne bi bilo ni fer da Gabora Lenđela pamtimo po tome, već se na ovom mestu podsetimo njegovog minulog rada.

Muzičku školu zvršio je u svom gradu, gde je kao tinejdžer komponovao i svirao u subotičkim bendovima šezdesetih godina. Radio je kao producent, aranžer i kompozitor sa mnogim poznatim pevačima i grupama, dok u Sarajevu nije osnovao svoj bend “Teška industrija”. Nakon tri albuma i sedam singl ploča komponovao je prvu rok operu na mađarskom jeziku – “Zelenokosa”. Rokeri te stare generacije nisu mogli sebe da zamisle na sceni i u nekim svojim srednjim godinama, po ondašnjim merilima – posle tridesete. Nakon aktivnog dela karijere svako je sebe želeo da vidi kao vlasnika studija i producenta koji svojim iskustvom pomaže mladim nadama. Jedan od retkih kome je to pošlo za rukom bio je i naš slavni sugrađanin Gabor Lenđel.

 

Lansky



KOMENTARI

  1. Anonimni kaže:

    Z O L T A N S A G H M E I S T E R je bio glavni, ostali su samo MALO pomagali

  2. Croat kaže:

    Sargul mar a kukorica szar – jos i sad se secam te idiotske pesme 3+2

  3. Mister No kaže:

    ,, A babám ,fekete roma lány”…
    3+2 je muzički fenomen na neki način.

  4. Lenin kaže:

    “Muskátli zene” Odvratna kič muzika sa glupavim teksovima 0 umetničke vrednosti,kao i naša novokonponovana.Obe nisam mogao da svarim,tačno mi se prevrćalo u stomaku čuvši to smeće.Tako sam izbegavao mesta gde je bilo šanse da naletim na to.Zbog njih smo onomad prestali ići u disko.Kakvi je taj Didžej koji pušta takvu muziku,a kakva selja publika koja pleše na to… Bljak.

  5. pista kaže:

    Gabika je bio i bas dobar atleticar… ako me secanje ne vara, trcao je stafetu 4×100 ili 400 m i to za reprezentaciju Jugoslavije… mislim da je bio i na Meditaranskim igrama… ajde neka me neko ispravi ako gresim…

  6. adkersu kaže:

    Štafetu 4×100.

  7. Vlad Tepes kaže:

    Voleo sam ih jedino svercovati, u Jugotonu, i u Centru smo pokupovali sve sto smo mogli pa pravac Segedin.
    Predali na veliko u Andi butik na Mars tér. Svejedno obelezili su je period. Slusali ili ne, svaka im cast.

OSTAVITE KOMENTAR