Ko je Vesna Margaretić – “Čovek godine”

Inspiracija za moj rad nisu priznanja, već deca, mladi, porodice i potreba da pomognem onima kojima je pomoć najpotrebnija, kaže Vesna Margaretić, socijalna radnica iz Subotice.

Radno iskustvo započeto osamdesetih godina prošlog veka, Vesna Margaretić, rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih u subotičkom Centru za socijalni rad, krunisala je nagradom “Čovek godine”, koju dodeljuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Vesna je tokom svoje karijere bila zaslužna za zbrinjavanje više stotina dece. Za najbolju socijalnu radnicu u konkurenciji zaposlenih u 127 centara predložila ju je Miroslava Bagavac, direktor subotičkog CZR, a predlog je podržalo više od 20 kolega.

margetic

– Nagradu mi je u Beogradu uručila Dragana Vukov, devojka iz hraniteljske porodice koja je od 2000. godine bez roditeljskog staranja. Sada je student medicine. Jako sam ponosna na nju. Ona i sva deca kojoj smo pomogli kada su ostali bez roditelja ili kad roditelji nisu mogli da brinu o njima najveća su mi nagrada. To su veoma dobra deca, samo im mi moramo biti podrška i moramo im pomoći da nađu pravi put – priča Vesna Margaretić i dodaje da se oduvek trudila da svoju jednostavnost primeni i profesionalno.

Vesna radi s decom, starateljima, na usvojenjima, porodičnom smeštaju… Zaposleni u centru kažu da su to poslovi odgovorniji za stepenicu od ostalih. Mlađe kolege je često pitaju kako joj sve ide, a razlog tome je što Margaretićevu vodi misao da rešenje mora da postoji, ma koliko da je situacija teška.

– Socijalni radnik mora da prepozna i da reši problem, da bude operativan. Nema tu puno priče, ali kada su u pitanju deca, moji predmeti se nikada ne završavaju time što smo zbrinuli dete. Svi su do punoletstva moja deca, a s mnogima sam i kasnije ostala u kontaktu, samo što onda zaboravimo početak i ravnopravno razgovaramo o svemu – kaže Vesna i dodaje da je zahvalna suprugu, koji je takođe socijalni radnik, dvojici sinova, unucima, jer su joj velika podrška.

Kada bi ponovo birala profesiju, kaže da bi opet izabrala da bude socijalna radnica iako u početku nije znala koliko je to kompleksan posao.

– Najteže mi je kad osetim nemoć jer je bilo situacija kad vidim rešenje, ali ne postoji mogućnost da ga ostvarim. Zbrinjavanje dece u domove je za mene uvek poslednja opcija, a često smo koristili i lična poznanstva samo da dete bude u dobrim rukama. Ceo radni vek u sebi nosim težinu saznanja o problemu u kojem su se našla deca i uvek se pitam da li sam dobro uradila i da li je sve na vreme urađeno. Socijalni radnik mora stalno da se usavršava, a priznanje koje sam dobila ne smatram lično svojim, već ga delim sa svojim kolegama – poručuje najbolja socijalna radnica u Srbiji.

Nije svejedno gde ste socijalni radnik

Subotica je specifična sredina u odnosu na druge gradove jer je pogranično mesto i korisnici nam se menjaju. Sada imamo i maloletne migrante bez pratnje. Pre dva dana su nađena tri dečaka i za dvojicu smo odmah našli grupu s kojom su putovali, dok je jedno dete zbrinuto u privremenom prihvatnom centru. Mnogo je takvih priča i svaka nosi odgovornost za nas koji smo prvi u kontaktu s njima – kaže Vesna Margaretić.

 

BLIC

 



KOMENTARI

OSTAVITE KOMENTAR

69 + = 71