Ko je žući

Stara subotička poslovna filozofija kaže da ako vidiš da nekom trgovina dobro ide, a ti otvori isto to odmah do njega. Ako obojema ide, tu može biti mesta i za trećeg jer građani već znaju da se tu dolazi zbog te vrste robe.

 

Tako smo  imali zanimljivih primera da su neke ulice bile poznate po gvožđarama ili po zdravoj hrani ili nečem trećem.

 

U Štrosmajerovoj su danas jedna do druge dve jake papirnice, vrlo dobro opremljene i dobro razrađene. Većina kupaca nije uvek sigurna u koju će ući jer su vrata do vrata. To je verovatno bio razlog da jedni malo jačom bojom i agresivnijom reklamom skrenu pažnju na sebe, tek toliko da se prvi zapaze i privuku one neodlučne.

 

Ali, konkurencija ne spava, već odmah uzvraća istom merom i bojom. Trenutno je borba izjednačena a mnogim kupcima opet nije najjasnije u koju prodavnicu ulaze.

 

Neko mora da povuče sledeći potez.

strosmajerova



KOMENTARI

  1. Danilo kaže:

    katastrofa su uradili brending i jedna i druga..

  2. Pavijan kaže:

    Jeste katastrofa al ocigledno je efikasno cim su dospeli ovde 😀

  3. mali mozak kaže:

    mogle su bar jedna biti malo drugačija od druge ovako izgleda malo glupo ako ništa bar boja nije morala biti ista 

  4. Dalibor kaže:

    Znam ko je prvi poceo 😉 

  5. Kertvaros kaže:

    Sudeci po spoljnom izgledu, odnosno fotografiji, pretpostavljam da su to otvorili Kinezi.

  6. DZUKELA kaže:

    Ja bi im za 30 eura po glavi uradila pripremu za stampu….

  7. Peter Sever kaže:

     

    Dalibor:

    Znam ko je prvi poceo ;)  

     

     

    TKO?

  8. jasso kaže:

    samo sto je Mapa 5,bivsi "Napredak" tu vec skoro 50 ako ne i vise godina,a ovaj stil -b je tu tek od pre neku godinu….

  9. Vocka kaže:

    Ne vidim smisao ove vesti,cinjenica jeste da je prvenstveno izgled prodajnog mesta medju primarnim marketinskim potezima kojima se privlaci odredjen segment potrosaca ali isto tako svi vrlo dobro znaju da je Mapa 5 knjizara gde se snabnevaju generacije i generacije a "stil B" je bez imalo razmisljanja otvorio knjizaru nadomak Mape 5 tako da ne znam koliko im se to isplatilo jer je "Mapa" uspela svojim dobrim poslovanjem da zadrzi lojalnost svojih potrosaca.

  10. Kertvaros kaže:

    @ Lansky

    Vidite Lansky, obicaj otvaranja radnji jedne pored druge i naoko besmislena konkurencija je vise i cesce pojava u orijentalnim kasabama muslimamnskog juga Balkana. Bilo je toga i u nasim krajevima ali u nesto manjem obimu. O cemu se tu radilo? Primera radi dodje u kasabu novi zanatlija, recimo zlatar (kujundzija) ili stolar, mozda kovac ili vec nesto slicno. On naravno ne uzima niti dobija radnju u centru kasabe vec se tiho i skromno etabilira  na njenoj periferiji. Njegova porodica raste uvecava se i njegovi sinovi koji su od oca ucili zanat, polako se osamostaljuju i otvaraju (uz pomoc oca)  vlastite radnje. Njihove porodice se vremenom takodje uvecavaju, grade kuce jedni pored drugih i tako nastaju citavi sokaci u kojima se svi bave istim zanatom i medjusobno su povezani rodbinskim vezama. Oni sebe ne dozivljavaju kao konkurenciju, nego se medjusobno ispomazu i podrzavaju.  Ima mnogo primera za to sirom Balkana. U Beogradu je ona strma Balkanska ulica bila skoro iskljucivo naseljena cipelarima, saracima,  tasnarima i cizmarima. Po gradovima na Kosovu ili u Bosni je bilo vrlo slicno. Naravno ove dve drecavo obojene papirnice u Subotici sa tim nemaju nikakve veze. U krajevima severno od Save i Dunava takva pojava otvaranja radnji jedne pored druge je bila skoro nemoguca jer su tim krajevima postojali jaki zanatlijski cehovi koji su regulisali ko kada i gde moze da obavlja zanatsku delatnost. Tome treba dodati da je  i vlast koja je preko magistrata vodila racuna o zanatskoj i trgovackoj strukturi varosi, takodje strogo pazila da se ne stvara zanatski i trgovacki haos koji na kraju krajeva vodi u samounistenje i ne koristi gradjanstvu, samim zanatlijama i trgovcima, a pogotovu ne samoj upravi – magistratu jer od propalih firmi nema ni valjanog poreza.

  11. kafedzija kaže:

    Kertvaroš moram vam priznati da ste jedan od boljih forumaša.

     

    Uživanje je čitati vaše komentare.

  12. Neša kaže:

     

    Kertvaros:

    @ Lansky

    Vidite Lansky, obicaj otvaranja radnji jedne pored druge i naoko besmislena konkurencija je vise i cesce pojava u orijentalnim kasabama muslimamnskog juga Balkana. Bilo je toga i u nasim krajevima ali u nesto manjem obimu. O cemu se tu radilo? Primera radi dodje u kasabu novi zanatlija, recimo zlatar (kujundzija) ili stolar, mozda kovac ili vec nesto slicno. On naravno ne uzima niti dobija radnju u centru kasabe vec se tiho i skromno etabilira  na njenoj periferiji. Njegova porodica raste uvecava se i njegovi sinovi koji su od oca ucili zanat, polako se osamostaljuju i otvaraju (uz pomoc oca)  vlastite radnje. Njihove porodice se vremenom takodje uvecavaju, grade kuce jedni pored drugih i tako nastaju citavi sokaci u kojima se svi bave istim zanatom i medjusobno su povezani rodbinskim vezama. Oni sebe ne dozivljavaju kao konkurenciju, nego se medjusobno ispomazu i podrzavaju.  Ima mnogo primera za to sirom Balkana. U Beogradu je ona strma Balkanska ulica bila skoro iskljucivo naseljena cipelarima, saracima,  tasnarima i cizmarima. Po gradovima na Kosovu ili u Bosni je bilo vrlo slicno. Naravno ove dve drecavo obojene papirnice u Subotici sa tim nemaju nikakve veze. U krajevima severno od Save i Dunava takva pojava otvaranja radnji jedne pored druge je bila skoro nemoguca jer su tim krajevima postojali jaki zanatlijski cehovi koji su regulisali ko kada i gde moze da obavlja zanatsku delatnost. Tome treba dodati da je  i vlast koja je preko magistrata vodila racuna o zanatskoj i trgovackoj strukturi varosi, takodje strogo pazila da se ne stvara zanatski i trgovacki haos koji na kraju krajeva vodi u samounistenje i ne koristi gradjanstvu, samim zanatlijama i trgovcima, a pogotovu ne samoj upravi – magistratu jer od propalih firmi nema ni valjanog poreza.

     

     

    Odlično napisano!

    Problem je u pogrešnom (bahatom) stavu novih "bizmismena" da istorija počinje od njih, da pre njih niko nije postojao, da niko sem njih nije potreban niti sme da postoji. A to je protivno civilizovanom i tržišnom načinu poslovanja. Takav stav je posledica izvrnutog sistema vrednosti i negativne selekcije u svim segmentima savremenog društva. Naravno, ovde ne mislim na obične građane nego na njihove "najistaknutije" predstavnike koji su, u skladu sa problemom koji imamo, takođe (samo)postavljeni u skladu sa izvrnutim sistemom vrednosti i negativnom selekcijom. Tako da imamo začarani krug u kom pogrešni ljudi na pogrešnim mestima na osnovu pogrešnih vrednosti donose pogrešne odluke i postavljaju nove pogrešne ljude na pogrešnim mestima na osnovu pogrešnih vrednosti koji će nadalje donositi nove pogrešne odluke i postavljati nove pogrešne ljude…

    A onda u medijima kažu kako nam je teško krivicom (uvek) nekih drugih i da će biti bolje.

    NA OSNOVU ČEGA?!?

OSTAVITE KOMENTAR