Kod komšije slađe

„Nacooooo ! Kateeeeee!!!! –skoro svako veče je Klara vikala svoju dicu da dođedu iz sigre. Jedared ona na nji zlim pa pripritila prutom da se moradu javiti i kad odzvoni osam sati da budedu kod kuće.

Naco je bijo poslušan i miran al Kata taka mala al kugud kaki advokat je tirala svoja prava pa veli.

„Znate mama mi iz sela ne čujemo zvono a ono što čujemo iz Kumbaje ko ga zna jel i tamo isto vrime ku i jode“

Smijala bi se Klara al kad ne smi , mora ostati ozbiljna i ovako je teško slušaje a još ako se nasmije ode mast u propast.

I tako iz večeri u veče, muka je to triba nji oprat pa naraniti, al kad se uveče najslađe bilo sigrat žmure posebno tute nuz šumu kudan su se vukla drva pa duboki vagaši a Naco mali pa legne u vagaš i uvik izbuba žmuru. A posli  tog kad se pere tribalo je barem tri kabla vode da se opere a najmanji  od sviju, al kad se pisak uvuče još i u gaće.

Veli jedared Tona, komšinca sa drugog salaša.

„Ta mani se Klara dice nek se sigradu doklem oćedu“

„Nije Tone meni to, neg ku da su se štogod razbolili, nećedu uopšte da večeraje samo se okupaje i legnedu“

„Pa jel barem spavaje lipo? „

„ Tone, ku pilići mali tako se šćućuru i kako legnedu tako i zaspu“

„Jeto onda nemaš Bogu fala nevolje s’otim“

Jedared bijo disnotor kod Klare i čovika joj Jose , tri velika ranjenika su klali i na večeru pozovedu kojkoga pa i doktora i ženu mu i dok si kazo ašov nema Kate i Nace.

Tu oma se rastrčedu radnici sa salaša i jedared eto ti brace i seke , a Klara mater njim oma na njii i srića oma doktor  tu i smiri se Klara a oma se i požali da dica neće da idu da večeraju.

Gledi doktor  Šime u nji, uzo ji prida se pripuša ji odalg pa ondaleg pa jel te boli ode pa ovo pa ono i na kraju veli:

„Ova dica su lipo uranjena i nisu gladna, al iskreno, zašto ne večeraje, e to ne znam“

Prošo i disnotor, iđe Klara jedan dan pridveče već  kod Tone da je pita jel bi tila doć pomoć čupat pućke i morkače za pecu.

Pokvrca na vrata i nije čekala da joj se kaže da uđe, neg upadne, kad ima šta i viditi. Kata i Naco ku kake gazde sididu za astalom i tuku šećerom kruva al uprckani sve se davidu ku prasici prid alovom.

Joj… Klara kad je počela al Tona prid nju i veli.

„Klara, ako ti nikad ku dite nisi slađe ila kod komšija neg kod kuće onda ruži dicu“

Klara se zagleda i jesapi. U pravu je Tona, pa i jona je ku dite uvik trčala u komšiluk i tukla samog kruva sa komšinjskom dicom a ona je ku jedinica iz gazdačke kuće krala divenice i davala Bolti i Albi,  dici iz komšiluka koja drugog za ilo nisu imali osim pokadgod kruva .

Jeto kad je to tako, kako je svita i vika i bilo a i ostaće, uvik je dici bilo slađe najist se kod dobri komšija neg kod kuće.