Ako je iko postavio to pitanje do sad, evo mu odgovora
1943. godina
početkom sedamdesetih
Na starim slikama prepoznajemo palate i zgrade koje stoje nepromenjene već čitav vek. Tek oštro oko će da primeti sporedne objekte koji se pojavljuju i nestaju kako vreme protiče. Ovde je reč o trafikama, bodicama i tome slično.
Pored Gimnazije i u
Između dva rata u Subotici izlazi desetak listova, što dnevnih, što nedeljnih i periodičnih.
Stare kioske su zamenili oni limeni. To su bila mesta koja klinci pamte po stripovima, žvakama, sličicama, u TV Reviji ili TV Novostima je ponekad bio poklon – gramofonska ploča ! Tu su okolo, kao vinske mušice, obavezno bili tipovi koji su praznili „bombice“, „unučiće“ i kako su sve zvali te male doze alkoholnih pića. Mnogi su tako i popadali okolo, pogotovo iza Bodica. Početkom sedamdesetih su gotovo zabranili proizvodnju alkohola u malim dozama što je zabrinulo i ljude u SUBOTIČANKI, kojoj je to bio najprodavaniji artikl.
Krajem sedamdesetih su po gradu posejani crveni kiosci od plastike.
Plastika je bila jedan od simbola 60ih i 70ih ali se moda brzo menjala a i oni su se brzo ofucali.
Kiosci koje danas imamo u Štrosmajerovoj, postavljeni su 1984. godine, na opšte zadovoljstvo pučanstva. Limeni i plastični su odudarali od novouređenog centra grada.
A onda su se pojavili porno časopisi. Trafikanti su dali sebi slobodu da pobliže upoznaju građane sa sadržajem tih listova. U izlozima su neretko stajale rastvorene strane sa prizorima seksa i protivprirodnog bluda. Bez ikakvih ograničenja su nas sa trafika gledali Slobodan Milošević sa NINa a pored njega nesretnice sa napunjenim ustima i ostalim telesnim otvorima, genitalije, nastranosti… Do pre koju godinu, zakonom zabranjeni sadržaji, sada su nas silovali na svakom ćošku, gotovo sa svake trafike, učestvujući u sveukupnoj propasti društva, poretka i države. Navalu neprijatnosti izaziva i sama pomisao kako su se osećali stari ljudi ili roditelji sa malom decom, prolazeći tuda.
sezdesetih
Sećate li se magazina Džuboks? U njemu su bile poklon ploče sa svetskim hitovima Bitlsa, Stonsa, Šedousa, Alana Prajsa, Klifa Ričarda, Frenka i Nensi Sinatre, Rojal Gardsmena (slavi Snupi protiv Crvenog barona), Pola Džonsa, Boks Topsa(The letter)… Jedino su Stonsi imali dve ploče i to prvu iz ove serije – Have you seen your mother baby standing in the shadow i treću-Ruby tuesday.Ploče su bile neka vrsta plastične folije sa garancijom slušanja do 100 puta.Međutim uz brižljivo čuvanje mogli ste ih puštati mnogo mnogo puta više. Imam ih i danas, malo „škripe“ ali su i dalje OK.
Nekoliko interesantnih podataka o plastičnom kiosku sa slika:
– projektant je Saša Mehtig, slovenački arhitekta, 1966. godine a rađen je po ideji modula koji se može sastavljati i višestruko kombinovati;
– patentiran je 1967.
– masovna proizvodnja počinje 1968. u preduzeću IMGRAD iz Ljutomera;
– 1970. predstavljen je u jednom engleskom časopisu za savremeni dizajn a Muzej moderne umetnosti iz Njujorka uvrštava ga u svoju kolekciju;
– proizvodnja definitivno prestaje sredinom osamdesetih.