Svakih par meseci Republički statistički zavod obznanjuje i zanimljiv podatak o prosečnoj neto zaradi na nivou Republike, opština i gradova. Poslednji takav podatak za Suboticu, glasio je 33 243 dinara za mesec mart 2011.g.
Nakon tako zvaničnih informacija, svaki građanin se preispituje, gde se on nalazi u odnosu na prosek. Ono što dodatno zbunjuje svakog, to je činjenica da svi znamo bar četu onih čije su zarade između 15 i 20 000 ili su prijavljeni na minimalac a resto dobijaju na ruke.
Ko je onda taj koji popravlja prosek ? Mnogi će reći – direktori. Međutim, već površan pogled na brojke govori da jedna direktorska plata od recimo 100 000, može da na prosek od 33 000 din. , podigne samo nekoliko minimalaca.
Dakle evo u čemu je stvar. Statistički zavod uopšte ne uzima u obradu sve plate u Subotici, već samo uzorak. Uzorak se uzima po modelu nasleđenom još iz vremena samoupravljanja, te stoga u njega ulaze uglavnom stara preduzeća i javni sektor koji se finansira iz budžeta, dakle državne službe, zdravstvo, školstvo,… Mali preduzetnici i radnici novijih firmi u polurobovskom statusu, uopšte ne ulaze u računicu. Armija onih na koje pomislimo kada vidimo cifru prosečne zarade, ne ulazi u taj prosek. To znači da je realna prosečna plata prilično ispod te brojke.
Oni koji imaju konkretnu korist od ove statistike, to su penzioneri i korisnici socijalnih davanja, čije se prinadležnosti određuju na osnovu zvaničnog proseka.
Za mnoge nedostižna prosečnost tj osrednjost deluje deprimirajuće. Ako se tome doda da u regionu još jedino Makedonija lošije stoji, nema onog ko se ne pita : zar smo stvarno na dnu tabele?
U svetlu ovih saznanja, sigurno je jedno. Statistički podaci ne odražavaju pravu sliku i ne treba ih uzimati za merodavne – sem ako vam ne idu u korist.
Statisticki podaci raznih sluzbi i ispitivanje javnog mnenja od raznih nevladinih organizacija i analiticara su toliko neozbiljna da najobicnijem coveku deluju jako smesno. Rezultati ispitivanja uglavnom zavise od toga ko je narucio, za koga se radi i sta je cilj.
Pojma nisam imala da se prosečna plata računa na osnova uzorka. Mislila sam da u statistiku ulaze SVE plate. Nije mi bilo jasno kako je tako visok prosek, kad većina ljudi koje znam ima daleko ispod tog proseka ili minimalac, tek poneko prosek, a retki (direktori, šefovi, preduzetnici) iznad proseka. Iako je zvaničan prosek viši od realnog, tj. od primanja većine ljudi, ipak je i taj visok prosek (uslovno rečeno) jako mali i nedovoljan za život. A šta tek reći o armiji nezaposlenih koji nemaju ni to, ili o zaposlenima koji mesecima ne primaju platu. Koliko je njih?
I svaki dan sve je gore. Potrošeni su krediti i donacije, potrošene pare od prodaje društvene imovine, privreda i dalje stoji na mrtvoj tački, malo šta uopšte radi. Bolja vremena su se preselila u naučnu fantastiku.
Naruceni – tacno jer kada treba racunati prosek plate za deciji dodatak, nekakvu socijalnu pomoc samohranim majkama, otpremninu za odlazak u penziju, otpremninu kada radnik ostane bez posla onda je prosek sasvim drugaciji od objavljene statistike i sta se na kraju dobije….?
Napokon da neko ovo javno kaže. Koliko ljudi je mene zbunjeno gledalo kad sam ja to njima pričao. Skoro svi su mislili da je to zbir podeljen sa brojem evidentiranih. Redak medij u Srbiji koji je ovo objavio jer većina samo prepisuje i nada se milosrdnom pogledu neke agencije koja je zadužena za reklame a u vlasništvu je ljudi koji učestvuju u vlasti i koji lažiraju stvarnost.
Čestitam za ovo.
Ja sam ubeđen da statističkim podacima mogu da dokažem bilo šta :D.