Jedan sačuvani dopis gradskom Senatu Subotice otkriva da je u dvorištu Gradske kuće nekada radio letnji bioskop. Preduzeće Bioskop Korzo Mozi Subotica žali se upravi grada da tendu, koja služi kao krov, oštećuju zaposleni u Gradskoj kući tako što sa spratova bacaju razne predmete. Zato predlažu da trošak popravke podele Grad i preduzeće:
“Pošto su personali sa drugog i trećeg kata gradske kuće bacali dole raznih teških stvari koji su učinili štetu krovu, stoga ponizno molimo slavni naslov da blagoizvoli…”
Nije samo te 1921. godine atrijum Velike kuće služio kao letnji kino. Šest decenija kasnije, tokom prve polovine 80-ih, tamo su organizovane i filmske večeri, pošto je taj prostor bio uređen kao deo Doma kulture. Svi subotički bioskopi su u neko vreme imali letnje projekcije na otvorenom. Jedna od poslednjih je bio pornić u dvorištu “Lifke”, septembra 1987. Bilo je to na početku ere VHS kaseta i videa, tokom koje se činilo da je bioskopima došao kraj, tako da za letnjim kinom nije imao ko da žali.
Puno je mastila potrošeno na teme o istoriji i značaju bioskopa, a potom i o uspomenama koje su nam ostale na uzbuđenja ispred filmskog platna. Za lokalpatriote, a i za ostale građane, ništa manje važno nije bio i broj bioskopa u gradu. Osim izbora filmova, ta brojka je bila važna za poređenje sa drugim gradovima. Ako ne računamo prestonicu, Subotica je dobro stojala na tom planu, sa četiri-pet bioskopa. Međutim, Jadran, Zvezda, Lifka i Radnički nisu bili jedini. Hajde da se još jednom prebrojimo.
Osim „velike četvorke“, postojala su još četiri bioskopa:
Abazija na Paliću, Dom omladine u Harambašićevoj, Dom kulture Zorka i stari Dom JNA. Pomenimo uz njih i putujući Bioskop na terenu, koji je prikazivao „sedmu umetnost“ na Makovoj sedmici, Kelebiji, Tavankutu, Hajdukovu…
Ono što ih možda svrstava u drugu ligu i što za neke od njih ne znaju svi, jeste to što oni nisu radili svaki dan u nedelji, već uglavnom vikendom. Pored toga, imali su povremene prekide u radu.
Za razliku od današnjih dana, kada dečji filmovi čine polovinu repertoara, nekada ih je bilo mnogo manje, jer nisu bili dovoljno komercijalni. I pored toga, društveno preduzeće „Suboticafilm“ je za svaki vikend imalo dečji matine. Poseban bioskop za decu zamišljen je u Harambašićevoj. Stari bioskop u OKUD Mladost dobio je novu salu u dvorištu, izgradnjom zgrade Doma omladine i pionira. Ipak, ta sala je najviše upamćena po filmskim susretima SOFF, gde su se prikazivala najbolja ostvarenja, a nakon projekcije su se vodile diskusije sa uglednim gostima, ne samo iz sveta filma, već i iz drugih oblasti vezanih za aktuelnu filmsku temu.
U toj sali je, početkom 21. veka počeo sa radom Art bioskop Lifka.
Bioskop u Domu JNA pamte još samo, danas vremešni ljudi. Pre nego što je srušena stara zgrada i na njenom mestu izgrađena nova, nekoliko godina Dom nije bio otvoren za javnost, jer je objekat bio sklon padu. O njemu svedoče sačuvani programi projekcija.
I zgrada Doma kulture Zorka postoji još samo na slici. Nastao verovatno kao deo moćne hemijske industrije, nestao je zajedno sa njom. Da li je neko iz drugog kraja grada išao u bioskop na Zorci? Ako i nije, za stanovnike ovog kvarta svetleo je u mraku dalekog subotičkog predgrađa.
Lansky
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
U obnovljenoj zgradi doma JNA je takodje jedno vreme radio bioskop. Secam se da sam tamo sa kumom gledao „Mi nismo andjeli“.
Sredinom devedesetih,bio je jedan bioskop na otvorenom iz buvljaka.Ranch Club se zvao.Ulaz je bio iz Sivačkog puta,i tamo su se mogli filmovi gledati i iz auta.Troje nas gledao film.Drugar,drugarica i ja,sa prednjeg sedišta auta.Drugarica mi je sad supruga već 26 godina.
Osamdesetih godina je u nekim momentima prisustvo projekciji bilo ravno odlasku na utakmicu sa najvatrenijim navijacima. Secam se 1983. kada E.T. Vanzemaljac podigne sve drugove na BMXu i zajedno lete, kakve su to ovacije bile u Jadranu. Pa onda 1985. poslednja scena Povratka u Buducnost, takodje u Jadranu, gde DeLorean uzleti i izleti iz scene – ovacije, aplauzi, vriska, veselje.
1986. Top Gun u Lifci – buka celo vreme tokom kraja i obracuna sa finalnim Bossom, grotlo srece, aplauza i ushicenja. Kad bolje razmislim, Suboticani su osamdesetih najvise ovacija davali filmovima u kojima je nesto ili neko leteo – iznenada ili planirano. Tako se omladina Subotice pripremala da postane Easy Jet-Set generacija i u tome veoma uspela. 1985. sam svaki dan tokom leta sedeo u Cafe baru bioskopa zvezda, zvao se Fil-Pi, tamo su se na dva TVa i Dva Video rekordera ceo dan pustali spotovi sa MTV, pa je to uglavnom bilo daleko zanimljivije za gledanje od repertoara bioskopa, taj cafe je imao Najbolji slag i sluzio Orange Juice – djus sa slagom prvi u SFRJ, na slag je dolazila i cokolada u prahu. Svi suboticki bijoskopovi odreda su imali jednu veliku manu i bili organizovani protiv publike tako da je svaka projekcija bila unistena „nadrkanim gospodarom prolaza“. Ovaj NGP kako cu ga u daljem tekstu znati bio je posebno iritantan u bioskopu Radnicki i Zvezda. NGP je dobrih 10-15 minuta pre kraja svake projekcije, cesto dok rasplet filma nije ni poceo da se resava, otvaranjem vrata za izlaz pustao dnevnu svetlost u projekcionu salu. Posto su vrata za izlaz uglavnom bila pored filmskog platna, zadnji minuti filma su uvek bili obasjani siluetom NGPa koji je kao kip stajao posred vrata i cekao da vas uhapsi. Kada bi projekcija bila zavrsena, u cistom nacistickom maniru je promenom polozaja i rukom pokazivao direkciju kojom publika treba da izadje, kao da svima nije bilo jasno odakle 15 minuta prije kraja projekcije dolazi svetlost i kvari kvalitet iste. Ubrzo sam uvideo da je u Subotici fabula svakog filma bio nadrkani gospodar prolaza nakecan na vrata. Bio sam u mnogo bioskopa sirom Evrope, ali takve kretenske nacisticko-debilne face nadrkanih cuvara prolaza niti praksu da se vrata za izlaz otvaraju 15 min pre kraja filma ja nigde ne videh. Ali to je Subotica, mora se biti poseban u idiotizmu. Devedesetih je odlazak u Bioskop bio daleko manje zabavan nego gledanje piratskih VHS kaseta sa BN TV uz obilne kolicine Rosza soka mesanog u kadi i tone lepljivog Gugija. Bioskopskih 2000tih se najbolje secam iz projekcije filma Magnolia te 2000. Zvezda bioskop ponovo, maflasto smoljasta Suboticka publika nije shvatila poruku jednog od najkultnijih filmova ikada napravljenih, pa se u par navrata culo glasno hrkanje i izenadno budjenje po sali, nadrkani GP je naravno pokvario projekciju otvarajuci vrata 7 min pre kraja filma. Polazeci na taj zadnji izlaz kroz dvoriste puno djubreta, bilo mi je jasno da se osamdesete nikada nece ponoviti jer je u novoj verziji te zemlje sve bilo smetliste. Tomb Raider 2001. bio je legendarni pocetak apsolutne propasti La-La land kinematografije – Spoilers Alert! Nadrkani gospodar prolaza je pobedio Laru Kroft i maznio blago! Nije joj pomogao ni onaj sidekick na motoru. Zona Zamfirova 2002. – zanimljiv i lagani film tokom cije projekcije sam bio utripovan ko gutenbergovo prase, lepsa polovina mi je rekla da imam najduze ruke od svih njenih momaka do sada – ka kosharkash! Celu projekciju sam proveo duboko kontemplirajuci da li je to pozitivno ili negativno, levom rukom sam je grlio celo vreme projekcije i nervozno pio kolu i jeo cips – istom rukom. Na kraju projekcije kao sto to i uvek biva, nadrkani gospodar prolaza je izveo Zone iz bioskopske sale a ja sam pre izlaska pruzio desnu ruku i sa poda uhvatio odletelu praznu bocu kole koja se odvrtela 5 redova dalje. Sledi dalji niz holivudskih failova – 2003. U Radnickom, Terminator 3 je na mene ostavio bezvezni utisak iako je prepuna sala bila poprilicno odusevljena filmom. Bio sam tehnoloski daleko napredniji od gospodjice Terminator je sam se 2003. Kacio na internet preko Wi-Fi a ona i dalje koristila Dial-Up modem. Nepotrebno je komentarisati da je nadrkani gospodar prolaza je pobedio i u ovom slucaju. Moja ljubav sa subotickim projekcijama dozivela je kulminaciju kada me sada, ta vec bivsa devojka iznenada zvala da gledamo Gordosti i Predrasude 2006. Nevoljno odoh na celuloidni megdan – sta reci, projekciju punu gordosti, predrasuda, kole i kopije danskog peciva, zacinjenog sa nadrkanim gospodarom prolaza, potpuno je zagordilo to da sam gospodjicu ladno morao deo pracenja kuci da nosim na krkace jer joj je pobego zadnji bus. Negde u visini pijace zelenac na Prozivki, koleno mi je skviknilo i tu su nam se putevi razisli kao i moje koleno. Zagrlili smo se ko na filmskom platu iz projekcije nocne more – prinzeca i slenderman.
SOFF (Subotički omladinski filmski forum) je početkom osamdesetih prešao u bioskop „Zvezda“. Izgleda da je u jednom momentu održavan i u Nepkeru. Na slici je sala Nepker: