Kako se bliži Novogodišnja noć, tako u Subotici raste uzbuđenje: postajemo EVROPSKI GRAD SPORTA za 2024 godinu. Da bi se ponovo pokrenula mantra o gradu sportova, pobrinuo se i Gradonačelnik pre oko godinu dana iznenadnom objavom da će Subotica izgraditi novu sportsku halu, pa je čak izneo i vrednost investicije: 6 miliona evra!
Mnogi od nas su ostali zatečeni jer se godinama govorilo da su prioriteti neki drugi sportski objekti, a sada – nešto novo. Da li to znači da grad možda nema strategiju razvoja sportske infrastrukture? Možda, ili je ona vrlo promenjiva kategorija.
Da bi nam sve bilo jasnije, krajem novembra je raspisan je Konkurs za idejno rešenje za izgradnju nove sportske hale uz napomenu da se u sklopu kompleksa planira i izgradnja fudbalskog stadiona i ledene dvorane, ali to nije obuhvaćeno ovim konkursom.
Foto: Google Earth
Lokacija na prostoru nekadašnje “Druge kasarne” je u vlasništvu grada i iskreno mislim da je to dobra lokacija jer deo grada istočno od beogradske ili peštanske pruge (uključujući i Radanovac i Palić), nema kvalitene sportsko-rekreativne sadržaje ovakvog tipa uz napomenu da bi trebalo dodati i bazen. Isto tako, mislim da je pre raspisivanja konkursa trebalo anketirati sve zainteresovane klubove, udruženja i same građane o sadržajima koji su im potrebni.
Kao obrazloženje zašto je potrebna hala kapaciteta minimum 4500 gledalaca spominje se da je cilj da se u njoj održavaju takmičenja višeg ranga (EHF, SEHA i ABA liga). To je opravdano, ali iskreno, zvuči i pomalo licemerno, bez sportske solidarnosti, jer šta da kažu sportski kolektivi u gradu koji nemaju uslove da se takmiče ni u nacionalnom prvenstvu? To pre svega se odnosi na sportove na ledu gde se klizalište koristi manje od 3 meseca a za takmičenja treba imati led od početka septembra do kraja maja (hokej, umetničko klizanje, brzo klizanje) ali su tu i kuglaši a možda i neki drugi sportovi. Godinama im se obećava i “projektuje” Ledena dvorana ali uvek nešto važnije iskrsne kao prioritet pa se i sada nekako pokušava sa ovim konkursom to prikriti.
Zašto se ceo planirani sportski kompleks ne posmatra holistički, kao jedna celina, u kojoj bez sumnje, postoje interakcije između funkcionalnih celina? Zar ne postoje urbanistički, tehnološki, tehnički i socijalni pa i vizuelni elementi koji treba da objedine kompleks? Trebalo je prvo napraviti Studiju izvodljivosti za celinu kompleksa i onda raspisati konkurs za njegovo arhitektonsko-urbanističko rešenje. Tek nakon toga dolazi na red rešavanje po delovima ili u fazama. Studija izvodljivosti se radi pre samog projekta i kroz nju se analizira nekoliko opcija sa iskazom sadržaja i površina, nivo opremljenosti, troškovi izgradnje, troškovi rada objekta, izvori prihoda, način upravljanja…
U razvijenim sredinama je glavni uslov da objekti koje gradi država i lokalna samouprava budu jasno koncipirani sa unapred poznatim svim troškovima. Vrednost objekta se ne sagledava samo koliko on košta dok se gradi već se vrednuje kroz ceo životni ciklus, (LCC), od izgradnje, troškova energije, troškova rada, održavanja, pa do troškova rušenja objekta. Država ili grad finansiraju izgradnju objekta ali troškove rada moraju pokriti sami korisnici i zato je veoma bitno da oni budu minimalni.
Da je sportski kompleks sagledan kao celina, shvatili bi da se mnoge stvari preklapaju i kod Hale sportova i kod Ledene dvorane:
FUNKCIJA: ulazni hol sa informacionim pultom i blagajnom, toaleti za gledaoce, garderobe i toaleti za sportiste, teretana, sala za zagrevanje i suve treninge, prostorije za sudije, prostorije za komesare (službena lica na utakmici), ambulanta za preventivu, ambulanta i prostorija za doping kontrolu, prostorija za rehabilitaciju sa bazenom, pristup ambulantnim vozilima, prostorija za redare, deo za osobe sa posebnim potrebama, press centar, sala za sastanke, prodavnica sportske opreme, kafe bar, uprava i održavanje objekta, zajednička upotreba i održavanje parkinga, pristupnih saobraćajnica i zelenih površina..
Samo u izgrađenoj površini, to bi bila ušteda od minimum 1200m2 što bi u investicionom smislu bilo oko 2 miliona evra, (to su sadržaji koji su najskuplji, sama hala je mnogo jeftinija po m2).
INSTALACIJE: zajednički protivpožarni sistem, sistem video nadzora, jedinstveni priključak na vodovodnu i kanalizacionu mrežu, zajednički sistem za prikupljanje, skladištenje i upotrebu atmosferske vode sa krova objekta, zajednički sistem za rekuperaciju energije iz otpadnih („sivih“) voda, zajednički fotonaponski solarni sistem (solarni paneli, konvertori, rezervoari za skladištenje tople vode).
ENERGIJA: Najveća ušteda se ostvaruje u korišćenju energije. Konkursom se sugeriše instalisanje solarnih fotonaponskih panela. I šta onda? Treba rešiti grejanje i hlađenje objekta. Kao logično rešenje se nameće: toplotna pumpa. A upravo klizalište predstavlja idealnu, ogromnu toplotnu pumpu koja sa pravilnim izborom rashladnog sistema klizališta (direktni sistem sa CO2, bezuljni kompresori sa magnetnom levitacijom) i razmenjivača toplote, mogu zadovoljiti ne samo sopstvene, već i toplotne potrebe hale sportova, zatvorenog i otvorenog bazena. Sprovedene studije dokazuju da rad 475m2 klizališta u zimskim uslovima zadovoljva toplotne potrebe poluolimpijskog bazena površine 625m2. A standardno olimpijsko klizalište je 1800m2…. Solarnim panelima proizvodimo električnu energiju koju koristimo za izradu i održavanje leda na klizalištu a od otpadne toplotne energije se rešava grejanje Hale sportova, bazena, pratećih sadržaja. Postojeća Hala sportova za troškove električne i toplotne energije plaća nešto više od 100 000 evra godišnje. Slični su troškovi i kod bazena na Prozivci, oko 110 000 evra.
U kombinaciji solarnih panela i Ledene dvorane ti troškovi bi bili eliminisani.
OPERATER: jedinstvena uprava, marketing za ceo kompleks, planiranje utakmica, koncerata, treninga i zauzetosti svih sadržaja. Objedinjavanjem Hale sportova i Ledene dvorane bi se ostvarila ušteda kroz smanjen broj zaposlenih jer ako se pogleda kroz ceo planirani životni vek objekta od minimum 60 godina onda ušteda od 15 radnih mesta inosi oko 11miliona evra. (skoro duplo više od vrednosti planirane Hale sportova).
Jedno od glavnih pitanja koje se javlja je : Kome je namenjena? Da li je namera da se njime koriste samo elitni sportisti? Šta imaju lokalni stanovnici okolnih naselja od njega?
Mnogi prostori mogu imati dvostruku namenu u funkciji drugih aktivnosti kao na primer gimnastika, rvanje, karate, džudo, boks, aerobik, pilates, fitnes, škola baleta, proslave rođendana, igranje šaha…
Objekti koji se sada planiraju moraju odgovoriti na potrebe čoveka nakon treće ili tačnije, nakon četvrte tehnološke revolucije. Tehnologija je zamenila fizički rad a veštačka inteligencija će olakšati i ubrzati mnoge procese ali će istovremeno i umanjiti potrebu za ljudskim radom. Briga o sopstvenom zdravlju dovodi do toga da se ljudi počinju baviti intenzivnom fizičkom aktivnošću ali ovaj put na mestima za sport i zabavu. Sportsko-rekreativni i fitnes centri postaju novo mesto socijalizacije.
Savremeni sportski centri nisu mesto samo za vrhunski i profesionalni sport, već i za amaterske klubove, školski sport i rekreativne aktivnosti, fitnes. Svi ljudi imaju potrebu da se bave fizičkom aktivnošću, sportom ili fitnesom da bi izbacili iz sebe stres, negativnu energiju i da bi zdravije živeli. Zato se mora obezbediti prostor u jednom ovakvom centru i za tu kategoriju korisnika.
Ideja Lajoša Vermeša, osnivača Palićkih sportskih igara 1880.godine, je bila da sport mora biti dostupan svima. U promociju tog stava on je potrošio skoro svu svoju imovinu. Jednim kompleksnim sportsko – rekreativnim centrom sa Halom sportova, Ledenom dvoranom, Akvatik centrom, prostorima za druge sportove i fitnes, Subotica bi se odužila njegovoj ideji i mislim da bi sa pravom mogao poneti ime „Sportski centar Vermeš““.
Ista logika se primenjuje i kod projektovanja kulturnog centra sa više različitih funkcionalnih modula (pozorište sa više scena, balet, opera, koncertna sala), multipleks bioskopa, šoping molova…pa sve do međunarodne svemirske stanice.
Jovan Mickoski dipl.ing.arh.
