Konzumerizam – tekovina kapitalizma

Svakodnevni život predstavlja širok pojam, ali ga možemo definisati kao stvarnost u kojoj se manifestuje život i ljudsko postojanje gde pojedinac ostvaruje svoje misaone i fizičke potrebe kroz norme i principe civilizovanog društva. On nije samo predmet proučavanja sociologije već i filozofije, antropologije, istorije i drugih nauka. Još od početka prošlog veka sociologija se sve više bavi pitanjima ljudske svakodnevice s obzirom na činjenicu da je to period istorije civilizacije sa ekspanzivnim promenama, koje ne samo da menjaju strukturu ljudskog društva, već i fokus proučavanja sfere svakog pojedinca. Prva asocijacija  koju pobuđuje pojam svakodnevnog života jesu ustaljeni, monotoni rituali i rutine koje se ponavljaju.

Pojam svakodnevnog je kroz istoriju prolazio kroz različita tumačenja i shodno tome nije uvek zauzimao isto mesto na lestvici važnosti pojedinih društava, pa je tako u vreme stare Grčke i Rima, kao i u Srednjem veku svakodnevica bila podeljena prema klasnim odrednicama pojedinca. U moderno doba marksistički teoretičari uvode pojam ,,kritike svakodnevice“ dovodeći je u vezu sa radom i otuđenjem.

Savremena svakodnevica je u mnogim društvima na globalnom nivou podređena neoliberalnom kapitalističkom poretku koji razvojem moderne tehnologije ulazi u svaku poru ljudske egzistencije, manipulišući njome. Tako se svakodnevni život pojedinca u razvijenim zemljama više ne svodi na puko preživljavanje, već na lagodan život okupiran materijalnim potrebama koji stvara potrošačko društvo i sociološki fenomen poznat kao konzumerizam.

Potrošnja kao aktivnost postoji koliko i sam čovek, s tim da se menjao njen intenzitet kroz istoriju shodno kulturnom i društvenom kontekstu, kao i ekonomskim mogućnostima, dostupnošću dobrima, veštinama i potrebama čoveka. Mnogi sociolozi uzimaju industrijsku revoluciju kao prekretnicu za pojavu potrošačkog društva kakvog poznajemo danas. Industrijska revolucija  dovela je do masovne proizvodnje robe široke potrošnje što je omogućilo svim slojevima stanovništva konzumiranje do tada nedostižne robe. Dakle, konzumerizam se može definisati kroz potrošačko društvo u kojem se potrošnja uzdigla na visok nivo pod uticajem savremene tehnologije, produktivnosti rada, marketinga i rasta životnog standarda.

Fenomen zadovoljstva maksimalno je eksploatisan u procesu stvaranja potrošačkog društva. Ideologija potrošačkog mentaliteta je nastala u SAD i tendenciozno se proširila na ceo svet. Trebalo je potrošaču nametnuti novi sistem vrednosti, ponuditi mu omamljujući privid raskoši i probuditi u njemu težnju da zarađuje i troši sve više, u cilju zadovoljavanja apetita velikih multinacionalnih kompanija krupnog kapitala koji žele veći profit. Taj kapital se najbolje multiplikuje kada je globalan i bezgraničan. Putem medija se kod potrošača neprestano kreiraju nove potrebe, bilo stvarne ili virtuelne, za zadovoljenje statusnih i telesnih potreba. Te potrebe prevazilaze normalan vid ponašanja individue, te se veoma često kod ljudi javlja nezajažljiva potreba za sticanjem (što je pogodno tle za manipulaciju) stvarajući na taj način patološku pohlepu pojedinca.

Prihvatajući ovaj sistem vrednosti, pojedinac postepeno izumire kao kategorija (stapa se u amorfnu masu koja se samim tim uvećava i postaje mašinerija u neprestanoj trci za potrošnjom) nemajući vremena da zastane i razmisli o svemu. Sve ovo vodi ka tome da potrošač postaje otuđen od sebe samog, od stvarnog smisla za životom, od svih pozitivnih tekovina koje je kroz istoriju stvarao. Neko će reći da je i ovo tekovina ljudi, te smo i zaslužili da postanemo robovi svoje pohlepe. Možda je to i tačno, ali verujem da ipak postoji razumna nada za otrežnjenjem, samo je potrebno da prebrodimo ovu samodestruktivnu epohu i shvatimo da posedovanje materijalnog ne donosi istinsku sreću, zadovoljstvo i duhovnu ispunjenost.

Krupan kapital, svojom filozofijom i stvaranjem potrošačkog mentaliteta nije uslovio samo sociološku krizu čovečanstva, već je savremeni svet doveo do ruba sveopšte ekološke krize. Životna sredina je degradirana do te mere da život na mnogim mestima postaje nepodnošljiv za većinu, dok bogati privilegovani pojedinci, koji ubiraju basnoslovna bogatstva, koristeći svoj položaj ekonomskih manipulatora, uživaju na još retkim, nezagađenim mestima naše planete. Potrošački mentalitet karakteriše visoka stopa korišćenja resursa po stanovniku i visoka stopa zagađenja životne sredine.

Ljudi moraju prihvatiti novi stil života, da žive jednostavnije i skromnije, da podignu kvalitet svog života. Ekološki kriterijumi moraju preuzeti primat u odnosu na ekonomske pogodnosti. Pored krize odnosa čoveka prema prirodi, sve je veća kriza i prema samom potomstvu, celokupnom ljudskom prosperitetu i budućnosti.

Možda ovaj tekst i uspe da navede jedan određen broj ljudi, uhvaćenih u klopku konzumerizma, da se osvesti i promeni dosadašnji način življenja i razmišljanja koji mu je nametnut. Ako ništa drugo bar da ga na tren otrgne iz svakodnevne kolotečine koja mu degradira individualnu kreativnost i moć realnog rasuđivanja. Naša država još nije dostigla nivo gde bi se potrošački mentalitet ispoljio u svom punom, negativnom kontekstu, ali po svemu sudeći, ubrzano težimo i žurimo da dostignemo razvijene zemlje zapadnog sveta, gde ovaj društveni fenomen već uveliko uzima danak.

 

Borivoj Vujić



KOMENTARI

  1. Trovach kaže:

    O sebi volimo da razmisljamo kao o inteligentnoj i razumnoj vrsti, pa smo sami sebi i nadenuli epitet „razuman“ (Homo sapiens), a u stvari se vise ponasamo instinktivno. Nekada je covek morao dobro da se pomuci da dodje do hrane, ogreva, sklonista itd. a danas nam je tesko otici do marketa, vec je pozeljno da nam neko potrepstine donese „na kucnu adresu“. Takodje, nije nam dovoljno sto smo zadovoljili sve svoje osnovne potrebe, vec nam treba jos i spremni smo u smece da bacimo mnogo toga samo zato sto je staro iako je jos uvek ispravno i upotrebljivo. Lako podlezemo reklamama kojima nas krupan kapital zasipa, a svesni smo i mi i oni da toliku potrosnju ova planeta ne moze podneti. Pod hitno moramo menjati nacin razmisljanja jer ce otreznjenje biti jako bolno.

  2. Molicu za 5 dinara kvasca kaže:

    Pre pojave samoposluga i robnih kuca, pre nego sto je automobil sa mega prtljaznikom postao dostupan sirokim masama, pre nego sto nije bilo kolica od pola kubika zapremine po super – hiper- mega – marketima nije bilo ni potrosackog drustva, barem ne u ovoj formi koju poznajemo danas. Ako pogledamo regale po samoposlugama videcemo da stvarnih i neophodnih zivotnih namirnica ima najmanje u ponudi. Mozda na 10-20 % prodajne povrsine se prodaje roba neophodna za zivot. Sve ostalo su kerefeke bez kojih moze covecanstvo sasvim lepo i normalno da zivi. Ako su ljudi spremni da rade i da svojom zaradom tove trgovce, trgovacke posrednike i proizvodjace svega i svacega a narocito magle i sarenih iluzija , onda neka im bude. Zasto kvariti ljudima njihovo zadovoljstvo. Svako je kovac svoje srece pa tako i konzument. Potrosacko drustvo je donelo i nove psihicke bolesti zavisnosti. Jedna od njih je manija i nekontrolisana kupovina potpuno bespotrebne robe koja kada se donose kuci nema vise nikakvog smisla i jednostavno se ostavi da lezi negde po ormanima potpuno neraspakovana gde tako lezi cak i godinama. Naravno to stvara finanasijske probleme i neretko takvi zavisnici zavrasavaju u kriminalnom miljeu kao i ostali zavisnici od raznih droga. Jedina moguca odbrana je uciti decu jos od nizih razreda osnovne skole kako se i sta kupuje, kao i raspolaganje novcem odnosno najosnovnijim novcanim transakcijama, stvaranju svesti o realnoj, potrebnoj i razumnoj kupovini.

  3. deda Mile kaže:

    Nije bogat onaj koji ima nego onaj kome malo treba.

OSTAVITE KOMENTAR

13 + = 16

IMPORTANT! To be able to proceed, you need to solve the following simple math (so we know that you are a human) :-)

What is 9 + 13 ?
Please leave these two fields as-is: