Korzo pet

“U Subotici postoji  jedna šačica reakcionarnih elemenata koja se obično sakuplja u poslastičarnici „Avala“. Tu  u toj poslastičarnici padaju razne izjave i vode se razgovori koji su protivni socijalističkom patriotizmu ogromne većine naših građana.”

Tako je pisala subotička štampa 1953. godine i ostavila nam svedočanstvo o tome da ni u vreme „tvrdog“ socijalizma i Golog otoka, nisu svi mogli da se uzdrže od „vođenja politike“.

Dugo se govorilo da je pre rata na vlasti bila buržoazija.  Ta pomalo zaboravljena fraza  davala je tumačenje kako su kapital i njegovi vlasnici bili ti koji su imali stvarnu vlast, a da su monarhija, parlamentarizam, višepartijski sistem…bili samo spoljašnja forma koja je uvek u službi plutokratije.

Nezadovoljni predstavnici  propale buržoazije, nastavili su da gunđaju po nekim berbernicama, kafanama, pa eto i u toj poslastičarnici na subotičkom korzou.

Sada se nećemo baviti tom družinom, nego prostorom gde se sve ovo dešava. Adresa – Korzo br 5.

Zgrada koja se stalno menjala i uvek bila puna života, iako sa ulice, u svojoj monumentalnosti deluje hladno, sagrađena je još 1878. godine. Jakab i Komor su joj 1911. dozidali drugi sprat i  promenili fasadu.

korzo sdk

Staklena kupola  na središnjem delu koja osvetljava  unutrašnjost banke u prizemlju, daje posebnu atraktivnost ovoj kući.

banka subotica

sdk

 

Enterijer te banke je uspešno sačuvan. Godine 1976. izdignut je krov zajedno sa svetlarnikom tako da je dobijen prostor za galerije koje danas imamo.

 

                                             Danas

sdk subotica

Kakve veze sa ovim  ima poslastičarnica Avala sa početka priče ? Godine 1944. avionska bomba srušila je jedno krilo zgrade.  Na praznom delu placa sazidana je prizemna kuća u koju se uselila poslastičarnica a ostatak stare zgrade je zacelio rane i nastavio tako  sve do 1959. godine.

stara-subotica-41

Korzo

poslasticarnica avala

Kada je te godine filijala Narodne banke dobila novac za renoviranje, vladali su određeni trendovi  u arhitekturi  koji su donosili minimalizam u oblikovanju spoljašnjosti . Radovi na obnovi su već bili počeli a još se vodila polemika o budućem izgledu fasade. Da li obnoviti stare ornamente ili sve skinuti i dati zgradi potpuno novi, moderan izgled. Stručnjaci Građevinske zadruge Bečej, predlažu da se stara krovna konstrukcija zameni novim, ravnim krovom koji bi ujedno služio i kao terasa.

Ipak, ravni krovovi su ostavljeni za neke druge projekte a ovoj zgradi je vraćen stari izgled. Sem toga, u prizemlju novog obnovljenog krila, otvorena je robna kuća dečje garderobe i igračaka, jedna od najmodernijih u zemlji. Banka je ostala na staroj adresi a na spratovima stanovi, uglavnom za njene nameštenike.

Iznad staklene kupole banke, tekao je život .

 

Iz porodičnih albuma stanara

Borisa Kidrica 5

natalija 1

Kako na spratovima  tako i u prizemlju, deca su imala svoje carstvo. Dečja robna kuća Miki, od građana prozvana Miki radnja, imala je najatraktivniju neonsku reklamu i do tad neviđen izlog u kome se stalno nešto kretalo i vrtelo. Šta je za tadašnju dečicu bila unutrašnjost ove prodavnice, možemo samo pretpostaviti kada znamo da je u ono vreme igračaka bilo vrlo malo. Možda na prste jedne ruke stane broj koliko je prosečno dete moglo da ima ovih dragocenosti.

miki radnja

miki

Kada je stigla 1976. godina, sledilo je novo preuređivanje. Ovaj put tadašnja Služba društvenog knjigovodstva otkupljuje sve stanove sa spratova za svoje potrebe. Centralna prostorija je podignuta i oko nje su formirane kružne galerije.

Miki radnja, jedina radnja koja u svom imenu ima reč  RADNJA, preselila se u Borovo ulicu dok je njen prostor na neki način ipak ostao deci. Dečja banka otvarala je račune klincima i svakom uz knjižicu uručivala kasicu. Najpre su one izgledale jednostavnije ali su ih ubrzo zamenile one u obliku kornjače. U nju su stariji ubacivali deci sitan novac  koji je mogao da ide samo na račun u banci. Naime, uz kasicu nije išao i ključ.  Kakva vajda od novca ako s njim ne može da se raspolaže!? Doduše, bilo je načina. Nožem ili već nekako, mogla se isterati koja kovanica iz kornjače. U to vreme za gvozdeni novac se moglo kupiti štošta. Govorimo o slatkišima.

Ključ od kasice imala je službenica u banci. Jedina uteha što dobijeni novac ide na štednju a ne na konkretne stvari, bila je mašina za brojanje sitnine i taj mali spektakl u Dečjoj banci. To čudo sa puno cevi, bilo je prilično veliko i atraktivnog izgleda. Kada bi se u mašinu sasuo sadržaj kornjače, nastala bi buka i zveket a svaki novčić jurnuo bi na svoju stranu, u zavisnosti od veličine.

„Moš’ mislit’ „ – rekli bi ovi klinci danas. Ali tada…

 

01

deca

korzo subotica

uprava za trezor subotica



KOMENTARI

  1. Nata kaže:

    Stanovala sam u toj zgradi kao dete. Vežu me lepe uspomene na stanovanje u gradi sa zajedničkom terasom, zajedničkim dvorištem- kada god se iziđe uvek je bilo neko društvo za igru. I zajednički rođendani. Bilo nas je 10-tak dece u zgradi, sa tadašnjom adresom: Borisa Kidriča 5. Stariji stanari možda i ne bi bili ovako pozitivnih komentara i uspomena – zajedništvo je ponekad možda i pomalo naprono. 

  2. adkersu kaže:

    Dok je subotička Kreditna banka još bila u staroj zgradi preko puta današnjeg muzeja (bivša upravna zgrada Fidelinke, sada prazna i polako propada), na spratu je bilo i jedno šaltersko odeljenje za dečju štednju. Tada su kasice bile od metala, visine petnaestak santimetara, širine cca deset a  dužine oko dvadeset, elipsaste osnove.Otključavala se sa donje strane.Naravno, ključ je bio u banci. Na gornjem delu bio je prorez za metalne apoene i mali okrugli otvor za papirni novac.Plave kasice su bile namenjene za dečake a crvene za devojčice. Pražnjenje je bio poseban ritual. Dobili bi ste jednu drvenu tacnu na koju ste novac slagali u stubiće od po deset metalnih novčića  po apoenima, a pored papirni novac takođe po apoenima. Zatim je čika na šalteru "ušteđevinu" prebrojao, preuzeo i upisao u štednu knjžicu (imam je i danas sačuvanu). E sad, kako iz kasice izvaditi lovu za svakodnevne dečje potrebe? LAKO! Uzmeš (tadašnju) voznu kartu ili kartončić, gurneš u onaj prorez, nagneš kasicu, malo je protreseš i neki novčić će se sigurno zadržati na "priručnom alatu". Zatim polako i oprezno izvlačiš karton ili voznu kartu i eto ti love. Po Marfijevom zakonu, uvek su se upecali najmanji apoeni, zato je trebalo malo više strpljenja da dođeš do potrebne sume. Nažalost, papirni novac se nije mogao izvaditi bez oštećenja novčanice pa iskusniji klinci to nisu ni pokušavali. Eto malo sećanja iz detinjstva. Svim bivšim malim štedišama želim ugodan dan i dug život.

  3. Lansky kaže:

    Komunalna banka

  4. Bivsi kaže:

    Mene oduvek cudi ulaz u ovu zgradu. Posmatrajuci razlicita zdanja u Becu, Budimpesti iz perioda izgradnje ove zgrade, ulaz je uvek u sredini, za razliku od ove zgrade. Da li Lansky ili Djomla znaju nesto o ovoj arhitektonskoj specificnosti?

  5. Kertvaros kaže:

    Jedan od retkih objekata na Subotickom korzu preko cijeg praga moja noga nikad nije prekoracila je – Miki radnja. Kada je radnja otvorena bio sam suvise star da bi tamo kupovao za sebe i suvise mlad a da bih imao decu za koju bih kupovao. Poslasticarnica Avala je pripadala jednom od brace Krakovski, drugi je posedovao poslasticarnicu Triglav. Da je zaista u tom lokalu bilo nekakve opozicije, nju bi bez mnogo reci pojeo mrak, noc i magla i stampa sigurno ne bi o tome pisala niti smela da pise. Razlog pisanja lokalne stampe je vrlo proziran. To je bila jedna od metoda pritisaka na samostalne zanatlije da bi se organizovali u zanatske zadruge, nesto slicno kao i kolhozi na selu. Cilj je bio jedno vrlo bogato i razvijeno zanatstvo Subitice razbiti kao privatni sektor i pretvoriti ih drustveno preduzece. Pritisak nije vrsen samo politicki, nego i  sistemom visokih poreza, enormnih kirija ne izdavanjem  lokala ili izbacivanjem iz lokala pod raznim izgovorima. Podrivanje drzavnog sistema, kvarenja i loseg uticaja na omladinu, bogacenja pomocu falsifikovanog knjigovodstva, utajom poreza itd.  Na taj nacin su nastala mnoga Suboticka preduzeca, recimo Aurometal. Poslasticarnica Avala se prilicno dobro drzala, pre svega zahvaljujci svom kvalitetu. Kada je pocela gradnja objekta na korzu, poslasticarnica je uspela da se nekako spasi preseljenjem ne novu lokaciju u ul. M.Vukovica vis-a-vis Rokine kapele. Lokal u koji se uselila pripadao je Subotickom bonbondziji i sladoredaru zvanom Kaplar. Njemu je ta radnja vise sluzila kao neka vrsta radionice jer je njegov stil marketinga bio da ne ceka musterije vec da sam odlazi  tamo gde ce ih naci. Kaplar je iz nekih razloga digao sidro i preselio se u Tursku u Izmir, kako su mi svojevremeno pricali insajderi. Krakovski je i svoju staru firmu iznad vrata a koja je bila od pleha i na kojoj je pisalo Avala preneo i postavio iznad ulaza u novu radnju koju drzao jos par godina, a potom prodao nekim Albancima koji su se opet dalje preselili u ul. D. Tucovica. Moguce je da ime Avala egzistira i dan danas. Krojac Kozomara koji je imao radnju pored Triglava i bio od nje odeljen samo jednim tankim zidom, nekako u to vreme napusta Suboticu i odlazi u USA. Triglav rusi pregradni zid te nastaje  dovoljno mesta za sedenje, iz pocetka na radost gimnazijalaca, a potom i celokupne gradske omladine. Ubrzo nakon toga Triglav postaje drustvena firma i posluje kao deo ugostiteljskog preduzeca.

  6. glibavi kaže:

    sećam se kada sam kao mali predavao svoju "napunjenu kornjaču" u banku … ali se najviše sećam kompleta vozova koji su tamo bili (mislim u dečijoj banci) … kao da je ranije bio članak o njima!?

  7. stormwatch kaže:

    Da, ta decija banka je bila extra, bila je i reklama na par single buseva Sutransa…medjutim u toj banci se uvek zbog lose organizacije dugo cekalo, nekada cak i napolju da bi se uslo unutra, ali meni je banka bila super iskljucivo zbog dve stvari, prvo one masine koja je sortirala kovanice i sitan novac putem onih cevi, a najbitnije naravno zbog tih vozica sto su se tamo nalazili, secam se ko da je juce bilo krajem sedamdesetih i odma na pocetku osamdesetih stajati tamo po sat sat i po, keva i cale izgube stpljenje pa odu dalje da nesto kupe a ja i dalje tamo posmatram zeleznicu i cekam da se vrate. 

  8. fotokirby kaže:

    Triglav je neko vreme bio i Pelivan posle preseljenja iz prostora koji je posle bio pozlasticarnica Dubravka.

  9. Basic Out kaže:

    @ fotokirby,
    Moze li to malo konkretnije i detaljnije? Kada i kako, u koje vreme, i koje godine je to bilo? To je jako zanimljiva tvrdnja.

OSTAVITE KOMENTAR