Krave dahću i pod ventilatorom od elisa

Na jednoj od najmodernijih farmi u selu Čantavir, iako se rashlađuju, krave muzare će zbog visokih temperatura ipak dati manje mleka

Na ima­nju Mi­klo­ša Ba­la­še u na­se­lju Čan­ta­vir na­do­mak Su­bo­ti­ce bla­go­sta­nje kra­va je na pr­vom me­stu. Is­ku­sni od­ga­ji­vač zna da one ne mo­gu da iz­dr­že ove trop­ske tem­pe­ra­tu­re i sve či­ni da im olak­ša let­nju že­gu. U se­no­vi­toj pro­zrač­noj šta­li sa pla­fo­na nad­stre­šni­ce vi­se tri ogrom­na ven­ti­la­to­ra ve­li­či­ne he­li­kop­ter­ske eli­se i ne­pre­sta­no se okre­ću.

Či­tav pro­stor je u bla­goj iz­ma­gli­ci ko­ju pra­ve ras­pr­ši­va­či vo­de­ne pa­re.

Na sva­kih ne­ko­li­ko me­ta­ra su žu­ti spe­ci­jal­ni bok­so­vi u ko­ji su kra­ve na­u­či­le da sta­ve gla­vu ka­ko bi kre­nu­la vo­da za po­je­nje. A, one kad „srk­nu” po­pi­ju 20 li­ta­ra vo­de u gu­tlja­ju. Ta­ko­đe duž šta­le po­sta­vlje­no je i ne­ko­li­ko ve­li­kih us­prav­nih čet­ki, naj­lak­še ih je upo­re­di­ti sa ro­ti­ra­ju­ćim čet­ka­ma za pra­nje auto­mo­bi­la, na ko­je se kra­ve na­slo­ne i ta­da ih ak­ti­vi­ra­ju da ih če­ška­ju po le­đi­ma.

Pod nad­stre­šni­com je pri­jat­no, ne­ko­li­ko ste­pe­ni hlad­ni­je ne­go u dvo­ri­štu, ali 200 kra­va mu­za­ra i ovu tem­pe­ra­tu­ru je­dva iz­dr­ža­va. Bra­ni­sla­va Pan­te­lić, sa­vet­nik sto­čar u Po­ljo­pri­vred­noj struč­noj slu­žbi ka­že da je za kra­ve gor­nji prag to­le­ran­ci­je tem­pe­ra­tu­ra od 24 ste­pe­na: „Sve pre­ko to­ga je za njih to­plot­ni stres, ka­da one ce­lo­kup­nu ener­gi­ju ula­žu u op­sta­nak, ne je­du, ne pra­ve mle­ko i ne­ma re­pro­duk­ci­je.” Uosta­lom, kra­va je ozbilj­na fa­bri­ka hra­ne, za li­tru mle­ka ona mo­ra da po­pi­je če­ti­ri li­tra vo­de, što zna­či da joj dnev­no tre­ba naj­ma­nje 110 li­ta­ra vo­de, pri če­mu njen or­ga­ni­zam 400 li­ta­ra kr­vi „pro­pum­pa” kroz vi­me. Ona ne vo­li ni­šta što re­me­ti njen usta­lje­ni ri­tam, a sa­da­šnja tem­pe­ra­tur­na iska­ka­nja su da­le­ko iz­nad nje­ne gra­ni­ce pod­no­šlji­vo­sti.

I ovi po­da­ci su do­volj­ni da se sa vi­še po­što­va­nja od­no­si­mo pre­ma li­tri mle­ka na svom sto­lu, po­go­to­vo što je da bi se ono pro­iz­ve­lo ulo­žen i ogro­man trud sto­ča­ra. Mi­kloš Ba­la­ša do­bro zna da zbog ovih vru­ći­na nje­go­ve le­po ne­go­va­ne hol­štajn kra­ve ne­će da­ti 4.500 do 5.000 li­ta­ra mle­ka, što je nji­hov dnev­ni pro­sek, već bar iz­me­đu 10 do 15 od­sto ma­nje. Da bi sma­njio šte­tu, sva­ke go­di­ne ula­že u opre­mu ko­ja do­pri­no­si do­bro­bi­ti kra­va. Ras­pr­ši­va­či vo­de­ne pa­re, ven­ti­la­to­ri, ro­ta­ci­o­ne „če­ška­li­ce”, auto­mat­sko či­šće­nje po­da šta­le sva­kih ne­ko­li­ko ča­so­va, sa­mo su deo tih ula­ga­nja. Ste­o­ne ju­ni­ce su u po­seb­nom bok­su ko­ji se nad­zi­re ka­me­ra­ma, a te­lad u tre­ćoj šta­li ko­ju ras­hla­đu­ju ven­ti­la­to­ri­ma. I, po­red sve­ga, kra­va­ma je i da­lje te­ško i to­plo i Mi­kloš Ba­la­ša, ali i nje­go­vi si­no­vi Ta­maš i Ti­ha­mer ne iz­bi­ja­ju iz šta­la. Tu su i ćer­ke Ti­mea i Te­o­do­ra da po­mog­nu ka­da tre­ba. Ipak, gro po­slo­va je na gla­vi ku­će Mi­klo­šu ko­ji je jed­no od naj­sa­vre­me­ni­jih po­ljo­pri­vred­nih ga­zdin­sta­va stvo­rio od pr­vih 20 kra­va ko­li­ko je imao 1986. go­di­ne. Da­nas je na nje­go­vom ima­nju oko 450 go­ve­da, a uz svo­jih 100 hek­ta­ra, ob­ra­đu­ju 150 hek­ta­ra dr­žav­ne ze­mlje i još to­li­ko su uze­li u za­kup od sta­rih do­ma­ćin­sta­va. To, na­rav­no, ima i svo­ju ce­nu. Mi­kloš usta­je u pet ča­so­va i nad­gle­da mu­žu ko­ja tra­je tri sa­ta, i isto to po­no­vi­će i u ve­čer­njim ča­so­vi­ma. „Po ovoj vru­ći­ni te­ško je i na­ma, a ka­mo­li kra­va­ma. No­ćas u 23 ča­sa je oti­šao ve­te­ri­nar, da­vao je in­fu­zi­ju kra­vi, ne mo­že­mo od­mah da utvr­di­mo da li je bo­le­sna ili se pre­gre­ja­la, i mo­raš stal­no da je nad­gle­daš”, pri­ča Mi­kloš. Raz­go­vor za „Po­li­ti­ku” upra­vo pre­ki­da po­ziv ve­te­ri­na­ra, sa ko­jim se do­go­va­ra oko da­ljeg ne­go­va­nja kra­ve.

S dru­ge stra­ne, Mi­kloš Ba­la­ša na­vo­di da su tre­nut­no vla­sni­ci kra­va mu­za­ra na li­tri mle­ka u mi­nu­su tri di­na­ra. Mle­ko eks­tra­kva­li­te­ta, a sa Ba­la­ši­ne far­me sa­mo ta­kvo sti­že u mle­ka­ru, pla­ća se 35,20 di­na­ra, ali to ne po­kri­va ula­ga­nja. „Pre dve sed­mi­ce Cen­tral­na aso­ci­ja­ci­ja pro­iz­vo­đa­ča mle­ka Voj­vo­di­ne pre­da­la je zah­tev i mi­ni­stru po­ljo­pri­vre­de i „Imle­ku” kao na­šem naj­ve­ćem ot­ku­plji­va­ču. Tra­ži­li smo da nam dr­ža­va is­pla­ti sva za­o­sta­la du­go­va­nja, da se do­de­li jed­no­krat­na po­moć od 10.000 di­na­ra, da se ko­ri­gu­je ot­kup­na ce­na mle­ka, uz još ne­ko­li­ko zah­te­va. Mi smo po­moć tra­ži­li ka­ko bi­smo do kra­ja av­gu­sta mo­gli da ku­pi­mo ka­ba­stu hra­nu dok još ni­je sko­či­la ce­na. Su­ša je i iz­ve­sno je da ne­će bi­ti do­volj­no hra­ne i to će si­gur­no uslo­vi­ti pad pro­iz­vod­nje od 30 do 40 od­sto”, ka­že Ba­la­ša. Za sa­da, ni­ka­kav od­go­vor ni­su do­bi­li.

 

POLITIKA

 

---

---