Da li je bolnica kuća patnje, bola i smrti ili je to mesto gde se spašavaju životi? Da li je sirotište, kako god tu ustanovu zvanično zvali, tužno mesto gde dečica rastu bez roditeljske ljubavi, ili dom gde oni koji su ostavljeni ipak dobijaju neku šansu?
Nekada se subotička „Kolevka“ nije puno razlikovala od bolnice. Beli ormari, kreveti i tek po koja gumena igračka. Čak su negovateljice nosile maske da bi zaštitile decu od bakterija, sve dok nije primećeno da štićenici zaostaju u učenju govora i pričaju nerazgovetno pošto ne vide usta onoga ko ih uči. Govorimo o vremenu kada ni drugde u svetu nije bilo mnogo bolje u institucijama ovog tipa. Nauka je tek uzimala pod svoje i mentalno stanje dece, nakon što su obezbeđeni hrana i čiste pelene.
Stara Kolevka na Palićkom putu
Kakve su uspomene poneli pitomci iz sirotišta? Nama, koji smo imali svoj porodični dom, prisećanja na povremene boravke u kolektivnom smeštaju (obdaništa, internati, kasarne…) često nisu ostala u najboljem sećanju. Ako ništa drugo, ono zbog mirisa kuhinje i toaleta, kakav je najčešće nužan kada je u pitanju grupni boravak.
Gotički roman nekada, a horor filmovi danas, najrađe pozornicu strašnih događaja postavljaju u stare dvorce ili kuće, koje iza svojih zidova kriju najcrnje tajne. Nije ni čudo što kod mnogih, zapuštene zgrade iz prošlih vremena izazivaju nelagodu.
Ako zamišljamo kakvu bi zgradu trebala da ima bolnica, onda bi to svakako bila najmodernija moguća građevina čiji bi izgled obećavao najsavremenije medicinske metode. Sve drugo što pripada starijoj arhitekturi podsetilo bi nas na horor film u momentu kada nas ne zanima ništa drugo što nije u tesnoj vezi sa naučnim dostignućima.
Stara zgrada Kolevke podignuta je 1903. a srušena 1979. godine. Na tom mestu je izgrađena moderna zgrada MSUP-a. Subotičke novine iz tog vremena, ne prenose da li je bilo zagovornika eventualnog opstanka ove građevine okružene parkom. Deca su dobila svakako bolji smeštaj, jedino ostaje pitanje koje bi danas sigurno bilo predmet javne rasprave: da li je stara zgrada mogla biti renovirana i namenjena nečem drugom, a za novi objekat da se raskrči neki drugi plac. Možda nije bilo sentimentalnosti prema mestu na kome je koncentrisano toliko tuge, ili će pre biti da nova zgrada SUPa nije mogla biti tema nekakve demokratske rasprave.
Lansky
Kao i obicno Lansky sa odlicnim tekstom i sjajnim fotografijama!
Divan tekst i fotografije. Prepoznatljiv način pisanja. Hvala.
Oništili su jako vrednu građevinu , koja je podsečala na prošlost i pripadnost Subotice . A kvalitetni građevinski materijal je i onda pod velom tajne nestao sa gradilišta. Izgrađena je na mestu Kolevke moderna građevina ? Arhitektonska rugoba…
@Megille
Potpuno ste u pravu. Slike ne odrazavaju pravi izgled, ne vidi se ogroman park sa predivnim drvecem, dve zgrade u kojima je deci sigurno bilo bolje nego u pustinji bez ijednog drveta. Od celog tog kompleksa je ostalo tek nekoliko stabala drveca kao uspomena na nase divljastvo. Rusi i unistavaj, da se brise sve do poslednjeg traga stare Subotice.
Slažem se sa vama da je bolje bilo da je stara zgrada sačuvana. Ipak, ono što ne treba gubiti iz vida jeste da je zaštita gradskog jezgra tekovina druge polovine 20. veka. Nekad se nije smatralo da je svaka stara spratnica vredna. Kada je građena Gradska kuća 1910. srušena je stara barokna (stara oko 80-tak godina) i stara gimnazija. Danas bi zavladala opšta histerija kada bi nešto približno bilo. Stari primorski gradovi nisu sačuvani oni isti iz vremena Mletačke republike, nego su se menjali ali u zadatim okvirima i od istih materijala. Tek 20. vek je doneo velike promene i svest da je po nešto od starog vredno i zanimljivo ili je vredno kao celina iako možda nema pojedinačnu vrednost.