Nikada, ni u bolja vremena, radnim danima u Subotici nije bilo bog zna kakvog provoda. Preciznije, nigde vam on nije bio obećavan, jer iako su kafići i klubovi bili uredno otvoreni, poseta je bila mnogo slabija nego vikendom. Nije da nije moglo da se zalomi, ali više kao izuzetak, nego kao pravilo.
Kako se ljuta guja uselila u novčanike, ni vikend više ne garantuje propisnu gužvu neophodnu za malo žešću zabavu. Čovek ne može uvek ni da bira, kada će imati slobodno veče, nekome pak nije dosta samo vikend, a jedan grad kao Subotica, uvek ima izvestan broj onih kojima se jednostavno ne sedi kući, bez obzira što je radni dan. Nužda zakon mijenja, što bi rekao Milić Vukašinović, što u ovom slučaju znači napuštanje omiljenih mesta i lokala i selidbu u retke oaze, gde se ignoriše činjenica da se sutra radi.
Četvrtkom uveče to je lokal OASIS, dakle „nomen est omen“ za dobar provod. Neki prirodni zakoni, doveli su do toga da se sa raznih strana skupe ljudi koje je inače teško spojiti na nekom drugom mestu. Staro i mlado, studenti, radnici i poštena inteligencija, svih nacionalnosti, skupi se taman u onom broju da napuni lokal i stvori kritičnu masu za propisnu feštu. Naravno, svira tu i neki bend, muzičkog opredeljenja prilično amorfnog. Ajd’ da kažemo – zabavnjaci. Kao da uključite neku lokalnu radio stanicu. Možda je to i najbolje jer nikoga ne može da ugnjavi u toliko šarolikom društvu. Tako je OAZIS, na početku Palićkog puta, pored Proleća, oaza četvrtkom, za sve koji taj dan reše da se malo izduvaju. 
