Kultne subotičke knjige – „Sisodrž neizdrž“

Knjizi poezije subotičkog pesnika i profesora književnosti Branka Lazičića, nije bilo suđeno da bude shvaćena na pravi način u vreme kada se pojavila.

U vreme kada je u dekoltee bilo nepristojno gledati, iako oni postoje upravo zbog toga da budu primećeni, Branko se hrabro poetski obračunao sa svojim nemirima. Zagrabio je u mnoštvo alegorija i bez lažnog malograđanskog morala opevao „bliznakinje“, „dinje“, „cice“…

Primetiti ili ne primetiti, reći ili prećutati, za Branka nije bilo dilema.
Tek u vremenu sadašnjem, subotička književna publika priznaje da je Brankova poezija vremenom postala „subotički classic“.

„О ви девојке младе, девојчице, децо Европе, са сисама што вам ничу-вичу и гумено мичу, што лелујаје кад им време није, не скривајте их. Јер најлепше сисе на свету, ваше сисе и цртане сисе су. Вама у поклон ићи ћу, Вама у поклон писаћу.

У сисодрж неиздрж један спава. Глава мава, мава пред њом искрсава… Придрж сисодрж: прстом у прс, главом у мрс, испи неиздрж.

Квоца надалица кљуца чежњивица, да ли је баш младост прошла сва? Птица питалица. Младе груди дишу- с обе стране страх. Квоца надалица, срећица срећица биће. Кљуца чежњивица, страница лица борица пуна. Лепеће откриће, ручица борица прекриће трагове. Црвенило лице налива, очи чувају чар. Птица надалица.

Твоје дидочке су велике, замишљам ти брадавице кано две дуде, о боже треба ми три шаке да ти је обухватим, шта вреди кад не могу да видим. Твоје лопте су ко планете, беле леле јеле беле, лелујају и лелечу тешке, леле и куку, шта вреди кад не могу да видим

Дупе твоје снено лено, сањам. Све тише дише док западаш у сан. А сисице птичице одлетеле у рај. Рајско воће не би јео , у тебе би се клео кад бих смео да те имам. Дупе твоје медено ради ко вретено у мислима.“