Uvik je bilo svakakog svita, biti pošten to je zdravo al baš zdravo teško. Neritko poštenog i čovika od riči zovu budalom, što nije ama baš nikako lipo.
Jedan događaj koji je potreso Lacu, bijo je baš onako podmuko.
Laco je radijo u jednoj privatnoj firmi , gazda ga je volijo jel di ga je poslo da radi i uradi to je bilo i urađeno i to ne fušerski nego baš onako kako triba. Nije tijo i nije imo obraza da štogod smandrlja, neg je uvik cenijo poso i komad kruva što mu je poso obezbeđivo. Uvik je kazo:
“Neću ja osramotit samo sebe već i gazdu i firmu, a to će me koštati posla i možem ostati na putu u nevrime . Pa kako ću onda naraniti dicu?“
Radijo je Laco pošteno i vridno, gazda ga je uvik tapšo po ramenu i uvik kazo da je Laco za primer svima, jel ćuti i radi.
Te godine kad je Laco tribo obilužiti deset godina staža u istoj fabriki di je i počo radit čim je završjo zanat, te godine su počela nika privrćanja i uskoro je Laco dobijo poziv, crven, ratni, da se oma javi u kasarnu. Pisalo je na pozivu: „OTADŽBINA TE ZOVE“
Nise Laci pridomišljo neg je spakovo pribor za higijenu, uzo jednu saćuru iz buđelara izvadijo i poslidnji dinar. Izljubijo ženu i dicu i očo. Očo je u noć oko deset uveče. Tri nedilje koje su bile ku tristo godina dugačke nise Laco mogo javiti kući, sve je Bogu fala bilo dobro al on nije imo nikaki uslova da se javi svojima koji su danima plakali i Boga molili da se njev tata javi. I javijo se na kratko telefonom.
„E ćao, evo tu sam blizo sam kuće al nemožem vam kasti di sam, imam šta i isti i popiti. Gabriela, ljubi mi dicu i čuvaj ji. Ako nemate novaca iđi kod kuma Dragana on će vam dat šta vam triba a ja ću kad dođem kući to rešit sa njim. Ljubim vas i zdravo, javiću se“
Jednu noć išli su digod pomoć ranjenima , išli su sanitetskim kolima čiji je vozač bijo Laco. Digod na putu isprid nji je pala bomba i Laco je kasno vidijo krater i utrčo je u tu jamu i isprivrćo se , osto je živ al je bijo izlomljen dok su tri ranjenika i njegov drug sanitetlija ostali na mistu mrtvi. Posli tog je Laco ležo u bolnici i dobijo terapije. Struje, te je bilo te nije, avijoni su se furtom čuli i sirene za vazdušnu opasnost. Laco je samo gledo u plafon u jednu tačku. Puštili su ga kući i kazli da se javi odsele u civilnu bolnicu.
Čim je stigo kući , ljubijo je od dovratka na vrati do kera u avliji sve redom, ljubijo i plako.
Očo je doktoru oma drugi dan i dobijo likove za smirenje i kazano mu da ji pije redovno i da miruje.
„Ne možem siditi kod kuće moram ić raditi, moram dici kruva obezbediti.“
Očo je do firme, na kapiji ga je sačeko niki mlad portir. Na majci mu je pisalo „SECYRITI“. Izvinite gospodine, vi ste nam nov kolega? – pita Laco portira.
„Da, jesam izvolite do gazde, i ostavite mi vašu ličnu kartu“
Gleda Laco, ostavi mu ličnu kartu i kojkako natenane popne se do gazdine kancelarije. Kad je ušo sačekala ga je sekretarica. Laco se obradovo kad je vidijo da je mlada Jeca, kršna i jedra postala sekretarica. Kad je krenijo u rezervu bila je spremačica.
„Zdravo divojko pa baš mi je drago da si napredovala, na mladima svit ostaje. Neg kaži mi .Di nam je gazda? Došo sam se javiti na poso, kazli su mi da mirujem al ne možem , moram raditi.“
Jeca ustane, ispravi se, namisti usku bluzicu i suknju više kolina i ode do ormana , otključa ga i izvadi niki papir i veli – potpiši.
Laco pogleda i mal nije tu na mistu umro. Pisalo je: OTKAZ. Dalje nije ni čito osim njegovog imena, to je uspijo pročitati.
Kad je došo sebi , oko njeg su bili onaj s porte sekjuriti i bila je Kata njegova školska drugarica blagajnica, al sad nikako čudno sve čudno je izgledalo Laci.
„Kate? Šta ti? Šta radiš? Kate ti si?“
„Da školski, reorganizacija nas je zakačila i jeto sad sam spremačica , al moram . Di ću? Nigdi više ne primaje u mojim godinama, najstarije primaje tu do trideset a ja sam ji davno ku i ti prišla.
Potpiso je otkaz i izašo na put, ne zna kako je stigo kući. Danima je sidijo i gledo u jedno misto. Jedan dan veli Gabrieli , ženi svojoj.
„Gabriela, iđem do kuma Dragana da ga vidim i da mu kažem da ću mu vratit novce čim dobijem otpremninu.“
„Ako se on vratio iz Nemačke , kad je počelo bombardovanje on je nikako uspijo otići i kazo je kad se vrati da će dotiravati nika kolija i motorbicigle tu pa će ji prodavati“
Laco se zamisli, i ode lagano do kuma.
Kad je stigo do kumove kuće, oped se zbunijo da nije bila tabla sa imenom kumove ulice i broja na kući ,Laco kuću ucigurno nebi trevijo. Krenijo je unutra, al nije mogo , sve se izminilo i kumova kuća i kapija , zvonio je i zvonijo dok nije izašo kum.
„Zdravo kume moj! Pa kako si? – pita ga Dragan.
Laco natenane objasne i kaže mu za dug i kad će vratiti.
„Čuj kume, znaš, nisu to moje pare nego od nekih ortaka, znaš kume nemoj da se ljutiš pokrivao sam te dok ne dođeš , ajde daj vrati te pare do sutra ili da se nekako dogovorimo za onu zemlju tamo iza pruge gde smo sadili one godine krompir“
„Kako da se dogovorimo? „
„Pa znaš kume moramo nekako prebiti taj dug, znaš kamata raste svakoga dana , znaš , znaš šmmmmrk kume šmrrkkk, bato da se ne zezamo ja sam sitan igrač i doćiće ekipa pa kum si mi da te nemoramo ubeđivati, znaš“
„Znam Dragane,znam“
Kad je stigo kući kazo je ženi sve , žena je plakala i dogovorili su se da dadu Draganu tu zemlju za taj dug, jel Laco više nije imo ni snage ni živaca.
Sutradan su se čuli i kad su se našli i sve rešili. Dragan potapša Lacu po ramenu i pita ga oćedu otići štogod popiti.
„Ne kume fala, i da se dogovorimo od danas mi više kumovi nismo. Dok sam ja bijo u rezervi ni jedared nisi pito za mene, neg si mi i ženu napo . Znam Dragane sve znam , kazala mi je i nudijo si te novce da se i ne moraje vratiti, a sad ovo Dragane crni Dragane. Mislijo si da ću ostati tamo di sam očo, a ti si pobigo ko ker s‚lanca si pobigo a zakletvu si dao . Sićaš se kad sam ti bijo sa mamom i tatom na zakletvi?“
Eeeeee, ae ne gnjavi više nego šibaj budalo jedna, ko te tero da ideš.
„Da, kome je tiro da iđem? A da nisam očo?
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Ovaj čovik je malo pobrko stvari,naime,on nije očo u rezervu onima kojima se zakleo,nego nikim drugima.A to što to nije svatio,ko mu je kriv.
Očo drugima u rezervu, tvoje mame opanci! A oni što su stavili „u“ na čelo, oni su valjda ispoštovali zakletvu? Imali smo jednu zemlju, jednu domovinu, i sada onaj ko je branio ispada da je bio ološ a oni koji je razbucavali „borci za slobodu“?
@dva u jedan baš tako kao si kazo.oni što su metnili „U“ ti su ispoštovali zakletvu jel su odbranili ono što su branili,a ovi s ove strane su pogazili zakletvu jel su išli napadat,a ne branit.I još k tome su i izgubili.Prema tome,da su bili pametniji oma bi vidili da je to sve promašen poso pa se njega nebi ni laćali što znači da su tribali okrenit pušku na one što su ji mobilisali jel otić iz države.
Mujo, za tebe je najbolje da ti odeš iz države ili još bolje da uperiš pušku sebi u glavu.
Koji je očin išo branit Srbiju izvan Srbije?Ne brani se Srbija u Belom Manastiru Vukovaru ili Srebrenici.
Čitam i ne verujem da neko tek tako pogleda text i onda na osnovu toga sudi. MUJO nije se branila ni SFRJ niti Srbija, branila se savezna republika Jugoslavija. Koliko vidim u textu jasno piše da su zavijale sirene da su kružili avioni da je na kapiji bio sekjuriti. Koje godine je MUJO to moglo biti? Ne piše nigde da se išlo u Hrvatsku ili Bosnu, a što se tiče odlaska tamo e pa rode moj išlo se jer se moralo bez obzira što se sada sa ove vremenske distance palamudi drugačije i znaš li onu??? „siromah u rat daje sina jedinca , bogat daje volove“ u prevodu sirotinja uvek nastrada. I znaš Mujo nije ni malo lepo pljuvati po državi u kojoj živiš, ako nije dobra i lepa i ne svidi ti se pokušaj učiniti nešto da ona bude bolja. I pre neki dan si podigo frku da se dele pozivi za rezervu. Bojiš se? U pravu si i boj se samo se lud ne boji a ti MUJO nisi lud samo se malo praviš. I kada su ovi momci mogli dati zakletvu? za vreme JNA ili VJ?
@Mujo, ako pričamo o SFRJ, a ne o SRJ koliko sam shvatio, onda imaš vrlo čudna merila i stavove. “ tribali okrenit pušku na one što su ji mobilisali jel otić iz države“ – šta ti to znači? Dakle, jedina legitimna borbena sila u državi, vojska, konkretno JNA, nije smela da se bori protiv bandita sa „U“ na čelu ili u najboljem slučaju samo da zapuca na njih ako krenu na Beograd? U protivnom, ako državu brani protiv njih u Vukovaru, Belom Manastiru, Srebrenici, maminoj, bilo gde van Srbije (zašto nje?), onda je ona, JNA, „napadač“ i ne brani SFRJ nego SRBIJU!!! Još gore, postaje „velikosrpski osvajač“, „agresor“, bla-bla-truć! Pa ti kojima je država dala puške, trebalo je da ih tobož „okrenu“ (što su mnogi iz „bratskih republika“ i uradili) ili odu iz države (što su takođe mnogi uradili!). Sjajno! „A mi što smo se dizali na Hej Sloveni“ zbog bandita sa „U“ na čelu i njihovih saveznika ostadosmo bez jedine domovine koju smo imali. Nisam jugonostalgičar, da se razumemo, bilo je u njoj sranja itekako, ali smo imali nešto što smo mogli da promenimo na bolje, neku osnovu koju su banditi razbili u ime nekog „tisućljetnog sna“ a zapravo radi pljačke i sopstvenog bogaćenja! Cena su bili ljudski životi. Mnogo njih.
Nikad mi nije bilo jasno kako su neki u Subotici mogli da se oduševljavaju Tuđmanom i njegovom politikom. Da on progoni Srbe, ruši kuće, dovodi za ministre ustašku emigraciju…da se Hrvatska otcepi, protera Srbe a da tu u Subotici sve bude super.
Koji je vama k…. sa ovakvim tekstovima?
Ja vidim da ode ima tušta blendavi razmišljanja.Niki tvrde da se Hrvatska „odcipila“ i da su njezni vojnici imali „U“ na čelu.Ne znam,al ja take nisam nigdi vidio ni čuo.Ni jedan hrvatski vojnik u Domovinskom ratu nije imo „U“ na čelu nego krunicu oko vrata.To U je samo u ovdašnjim tintarama koje su opterećene mitovima.I nema „tisućljetni san“ blage veze s pljačkom,al ima s vikovnom težnjom hrvatskog naroda za vlastitom državom,a jugoslavenska ideja je bila stranputica.
Zato se danas svi ratni kriminalci koji su i pravili gradjanske ratove po Jugoslaviji ljuljuskaju po ultra luxuznim dedinjskim vilama i podmoskovlju, a njihov botovski nakot ovde vrsi selekciju podobnih, nepodobnih, patriJota i izdajnika.
@MUJO….pobrkao si lončiće al si pokazao na kojoj si strani , priča je iz 99 god , a i da je iz 91 god , nije se branila Srbija u Belom Manastiru ili Vukovaru nego se branila Srpska manjina, da ne bude kao 41 god po takvih što su nosili “ u “ na kapama koji su klali Srbe e da se ne bi ponovila ta slika i istorijja zato se išlo tamo , jel čim se ustaški vampir pojavi i vaskrsne uvek Srbi u hr budu poklani, e da se to nebi dogodilo išlo se i odavde u rat, a moglo je biti revanšizm ali bogu hvala nije, i Hrvati imaju svoju manjinu ovde ali se nismo revanširali nikome !
Od kako je sveta i veka, jos od vremena Neandertalaca, svi ratovi, uvek i svugde, se vode radi ekonomskih i iskljucivo samo ekonomskih razloga. Sve ostalo, nacije, slavna istorija, kokarde i religije, sve je to samo folklor za motivisanje nize obrazovanog topovskog mesa. Kao nekadasnji gradjanin SFRJ i nekadasnji vojnik JNA mogu samo da konstatujem citirajuci M Crnjanskog – Ni jedna casa sto se pije, ni jedna zastava sto se vije – nasa nije.
Dobra pripovitka,samo je diskusija ocla malo ukrivo,nije tu poenta di je covik bijo,vec sta je zateko kad je doso kuci,a i inace je tako,dok radis i dok od tebe mogu imati neke koristi,imas na stotinak velikih prijatelja,telefon zvoni i danjom i nocom,a kad odes u penziju,vise te se niko ne sica,pa cak ni oni za koje si mislijo da su ti najbolji prijatelji,za koje bi svojivrimeno meco ruku u vatru,bar da nazovu i pitaju,ej ti matori ili cak i ej ti budalo,jesi li ziv,ili kako si,nista,a o tome sto su kojikaki netribasi pokupovali i unistili bivse dobre firme,to je posebna pripovitka…
@ stormwach
Na vreme sam prozreo patriotsku prevaru,i što se toga tiče savest mi je mirna.
Setih se epizode iz druge polovine devedesetih. Bio sam prisutan na osnivačkoj skupštini neke jugoslovenske stranke. Članovi su bili uglavnom matori skojevci ,koji su davali moralnu podršku SPS-u zbog njihove nesebične borbe za očuvanje ostataka Jugoslavije. Pažnju mi je privukao neki mladić koji je tražio reč. Zaboravio sam mu ime,rekao je da je ekonomista iz Beograda. Čovek je izjavio da je rekao Miri Marković u oči ,da je rat prevara i da se ratovalo zbog fotelja. Izašao je iz sale Otvorenog Univerziteta posle kraćeg izlaganja,praćen ledenom tišinom. Žao mi je jer mu nisam zapamtio ime. Verovatno je imao zaleđinu ,nije mi delovao lud. Naime,ludost je bila (ne hrabrost ) izjaviti tako nešto pred kamerama u to vreme.
Prijatan dan ! 🙂
@Mister No
Nazalost, to sto su retki pojedinci prozreli patriotsku prevaru nije bilo dovoljno da se rat spreci. Pogledajte samo od kada su nazadnjaci na vlasti, Srbija je prakticno opet bila na pragu rata sa NATO, Bosnom, Hrvatskom, Albanijom, a evo i sad sa Makedonijom. Pametnom dovoljno da bezi glavom bez obzira odatle.
@ stormwatch
Postoji teza, da je jedan precizan snajperski hitac mogao da spreči rat. Priča se da su neki to shvatili i pripremali atentat na najjaču figuru balkanske ratne šahovske table. Međutim, kralj se dobro zaštitio pre početka partije.
Ne verujem da je novi rat moguć,daj Bože da sam u pravu. Tvrdoglavog muflona je lako bilo isprovocirati da se zaleti glavom u betonski zid. Ovi su pametni,neće ponoviti grešku. Verujem da su priče o ratu deo junačkih epskih bajki,koje imaju svoje verne čitaoce.
Vodimo ljubav a ne rat ,nek svako svakom bude brat. Mislim da je nešto slično pevala grupa Buldožer. 🙂
Ja mogu da razumem da je neko mogao bude ravnodušan na raspad Jugoslavije i činjenicu da milioni Srba tako postaju nacionalna manjina ili čak ni to. To mogu da razumem, čak i da se neko radovao.
Ali posmatrajte Jugoslaviju kao Ugarsku 1918. godine. Mađari ni do danas ne mogu da se pomire da su ugarske pokrajine otcepljene. Da su tada mogli to vojno da spreče, to bi sigurno uradili po svaku cenu. Danas za to krive Jevreje, komuniste itd.
Vrlo je tendenciozno kriviti samo Miloševića za rat. Treba isključiti emocije (tj mržnju) prema Srbima i biti objektivan. Ni jedna zemlja ne bi dozvolila secesiju pokrajine tek tako.
@Mujo, ne pravi se blesav, još je i Jura Stublić, što se povremeno sada šepuri po Beogradu, nosio na frontu crnu traku oko glave sa srebrnim „U“, ajde bogati, gde si bio u to vreme, bar snimaka ima dosta, sada prodaješ maglu da nije bilo „U“! Pretpostavljam da ni sada nema po Zagrebu, je li, to je samo „u tintarama opterećenim mitovima“. A „hrvatska lisnica u hrvatski džep“ i „hrvatska strojnica o hrvatsko rame“ i „čisti hrvatski zrak“, i to su mitovi ili smo mi u svojim tintarama sanjali da se tako pripremao rat? I kalašnjikovi iz Mađarske švercovani koje je, uzgred rečeno, platio Ante Marković iz državne kase SFRJ – prema tome znao je šta kupuje i kome – i to je mit? Jugoslavija se raspala 1991. isto kao 1941. ista izdaja se u vojsci dogodila, tada je 1941. komandant avijacije Kraljevine Jugoslavije prebegao ustašama a isto je 1991. učinio i tadašnji komandant avijacije JNA Anton Tus! I dokumentarni snimak kako u Zagrebu 1941. dočekuju oduševljeno Hitlerovu vojsku sa cvećem verovatno je „samo u nečijim tintarama“? I kako je Dragoslav Mihajlović („Kad su cvetale tikve“) izviždan kod hotela „Moskva“ u Beogradu 1991. kada se obratio masi na mitingu povodom kretanje tenkova prema Vukovaru i rekao da je sa Jugoslavijom gotovo i da treba voditi računa o srpskim interesima, a posle njega silne aplauze dobio Rade Šerbedžija koji je prvo u mikrofon viknuo: „Koja je naša zemlja?“ Masa je oduševljeno odgovorila: „Jugoslavija!“. Onda je pitao: „Koji je naš glavni grad?“ Masa odgovara: „Beograd!“ „Hoćemo li braniti Jugoslaviju?“- pali ih on dalje. Masa egzaltirano: „Hoćemo!!!“. I onda je ta konjina posle srala da je neko iz Srbije razbio Jugoslaviju!