Kvalitet vazduha na zadovoljavajućem nivou

Prema rečima šefice odseka za kontrolu vazduha u tom zavodu Nataše Čamprag Sabo, najčistiji vazduh je u ruralnim područjima grada, a najzagađaniji na velikim saobraćanim raskrsnicama. Ona je precizirala da se sistematsko praćenje i merenja parametara kvaliteta vazduha prati u Subotici već 15 godina, odnosno da se na nekoliko lokacija u gradu, što urbanih, što ruralnih, mere koncentracije sumpordioksida, azotdioksida, čađi, taložnih i suspendovanih materija u vazduhu.

„Po pitanju sumpordioksida nikada nije bilo problema sa povišenim koncentracijama, azotdioksid ima koncentracije oko graničnih vrednosti, pogotovo leti, a na najfrekventnijim raskrsnicama i sa vrednostima iznad dozvoljenih, ali u kratkom vremenskom periodu. Čađ je prisutna u zimskim mesecima, loženjem čvrstih goriva”, rekla je Tanjugu Čamprag Sabo.

Na osnovu svih podataka koje dobijaju, ona je zadovoljna kvalitetom vazduha u gradu, i navodi da ruralna područja imaju čistiji vazduh. „Oaze čistog vazduha“, ističe ona, već godinama dobijaju jako pozitivni pokazatelji sa mernog mesta kod Građevinskog fakulteta, gde je jedino u zimskim mesecima povišena koncentracija čađi, odnosno iz Teslinog naselja, koje, takođe, ima veliki kvalitet vazduha.

„Industrijska zona u Aleksandrovu zna biti malo problematična po pitanju koncentracije pojedinih materija, ali su ipak najzagađenije centralna gradska raskrsnica kod Hotela „Patria“ i raskrsnica kod vatrogasaca, na putu koji vodi ka graničnom prelazu Kelebija“, rekla je Čamprag Sabo.

Prema njenim rečima, sve navedeno odnosi se na hemijsko zagađenje vazduha. „Međutim, veći problem godinama u nazad predstavljaju takozvani prirodni zagađivači, a to su poleni raznih biljaka od kojih je najrasprostranjenija – ambrozija, čije koncentracije se takođe mere i na osnovu analiza izdaju upozorenja građanima“, kazala je ona.

Član Gradskog veća zadužen za zdravstvo, socijalna pitanja i zaštitu životne sredine Atila Čengri ocenio je, u izjavi Tanjugu, da je kvalitet vazduha u Subotici bolji u odnosu na prethodne godine, pre svega nestankom velikih industrijskih zagađivača. Ipak, po njegovim rečima, problem za kvalitet vazduha predstavlja frekvencija saobraćaja duž magistrale od Palića do Aleksandrova, a ako bi se taj saobraćaj izmestio na alternativne saobraćajnice, kvalitet bi bio na većem nivou.

„Nadam se da će Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo postaviti, kako je i planirano, senzore radiološkog zagađenja kako bi kompletirali sistem nadzora nad kvalitetom vazduha“, rekao je Čengeri.

RTV