Za Tufegdžića, najveće pojačanje Spartaku trebalo bi da bude povratak Nemanje Nikolića. Sjajno su funkcionisali u prethodnom mandatu u Subotici.
U mini-intervjuu za Mozzart Sport 24-godišnji napadač kaže:
“Znači mi on mnogo. Družimo se i privatno. Preneli smo taj odnos na teren. Zaista se razumemo i odlično sarađujemo. Odgovara mi da koristim lopte koje on uspeva da sačuva, da napadam taj prostor koji oslobodi. Uvek ima igrača na sebi, to je njegov kvalitet“, priča Tufegdžić.
Spartak sigurno može mnogo bolje. Neka pojačanja su nam stigla kasno, potrebno je vreme da se svi uhodamo. Naš cilj je da budemo u prvom delu tabele, pa ako nam se ukaže šansa da napadnemo Evropu da pokušamo i to. Dobili smo zaista dokazana pojačanja, svima nam je lakše uz njih, ali treba taj kvalitet tek da pokažemo na terenu“.
“Namestio sam glavu da sam tu u Spartaku“, kaže 24-godišnji fudbaler Spartaka
Male su razlike koje čine fudbalsku kulturu jedne zemlje. Dok si u Španiji ili Italiji srećan ako dobiješ šansu sa 22 ili 23 godine, u Srbiji odmah posle 20. rođendana već kreću priče o tome da karijera kreće silaznom putanjom, jer “da vredi, već bi otišao“. Ali Lazar Tufegdžić je u Srbiji već pokazao da vredi, samo što još nije dobio priliku da to pokaže u inostranstvu. Nije da nije mogao. Samo što za razliku od nekih kolega razmišlja zrelije i čeka pravu šansu.
Tufegdžić otkriva da je već odbijao neke unosne ponude, jer ne želi da trči za novcem, već smatra da će on sam po sebi doći ako Tufegdžić bude nastavio da pruža partije kao i do sada. A podsetimo, za dve godine u Subotici 91 utakmica u dresu Spartaka, 30 golova i 18 asistencija.
“Dve godine zaista igram na odličnom nivou. I pisalo se o mnogim klubovima, bilo je i nekih ponuda, ali nije to bilo nešto što bih ja prihvatio, nije bilo sredina gde vidim sebe. Zasad smo tu, glavu sam namestio da sam u Spartaku i nadam se još boljim igrama, pa će onda i inostranstvo samo da dođe, da i ja krenem svoj neki put“, kaže Tufegdžić za Mozzart Sport.
Šta je konkretno bilo?
“Bila je neka Rumunija, bila je Arabija. Odlučio sam da sačekam neke druge opcije“.
Čim je odbio Saudijsku Arabiju znači da mu novac nije na prvom mestu?
“Zasad ne razmišljam u tom smeru. Naravno, svi mi igramo za novac, ali nije mi sada prioritet. Ako budem dobro igrao, novac će doći kao posledica svega. Rano mi je da razmišljam o zemljama koje su finansijski dobre, ali loše za napredak. Odlučio sam da ostanem i sačekam pravu ponudu. Recimo, voleo bih neku Belgiju, Holandiju, Austriju. Nešto što je stepenik iznad Superlige, a da je zemlja dobra za mlade igrače i dalji razvoj. Videćemo šta će doneti naredni prelazni rok“.
A koliko je teško zaista čitati o tim „avionima i kamionima“ i ostajati u Superligi? Recimo, za Tufegdžića se nedavno pisalo da ga hoće i Galatasaraj?
“Da, bila je ta priča za Galatasaraj, čak je i trener njihov izjavio da me želi, pa nije došlo do dogovora. Sve to ostaje negde u podsvesti, ali moraš da naučiš da se boriš s tim. To će te čekati kroz celu karijeru. Na terenu ostaviš to sa strane i igraš“.
