Kada je polovinom osamdesetih subotički korzo dobio novi pločnik i stilske kandelabre, novi romantični izgled centra grada trebalo je da upotpuni red lipa koji se nanizao sredinom glavne ulice. I okolina nove zelene fontane dobila je tada na važnosti pa je ista vrsta drveta zasađena uz slepi zid pozorišta, u nameri da se ta „dosadna“ strana te zgrade sakrije zelenilom.
Svako je tada znao da će mladicama trebati vremena do dana kada će pružiti hladovinu šetačima. Međutim, mlade lipe na korzou rasle su veoma sporo. Nekima se činilo da ni ne rastu. Danas bi malo ko mogao da proceni njihovu starost, a ona je preko trideset godina. Zašto lipama ne prija ta ulica?
Stručnjaci kažu da je razlog – ekspozicija. Izloženost suncu ovih stabala je celodnevna. Korzo se pruža pravcem istok – zapad tako da se lipe okupane suncem i okružene betonom leti nalaze u „rerni“. To potvrđuju i njihove vršnjakinje koje rastu kod fontane sa jedne strane zaklonjene zgradom pozorišta. Na toj poziciji izrasle su dvostruko više za isto vreme.
Da li je lipa bila pogrešan izbor? To drvo je lepo i plemenito. Moglo bi bolje da izgleda na tom mestu ako bi mu bilo obezbeđeno navodnjavanje. Ima li nade za to? U ovom momentu se čini da je korzo potpuno zaboravljen. Ovog proleća nisu postavljene ni saksije sa cvećem na kandelabre koji su izlepljeni nalepnicama sa imenom jednog predsedničkog kandidata, doktora, vojvode….
U našoj državi je običaj i tradicija da kada se nešto novo izgradi, to traje dok traje, uopšte se ne razmišlja o održavanju istog.
Možda je u početku to drveće zalivano da bi sadnice opstale i ostale u životu, ali je to drveće okruženo betonom, ciglama, zgradama.
Količina vode za zalivanje je trebala da se daleko više puta poveća, jer bez vode biljke ne mogu opstati, a podzemne vode u tom delu grada su jako duboko.
Objašnjenje je vrlo jednostavno, samo voda fali za napredak i rast tih lipa.
A kako obezbediti za ovo drveće dovoljnu količinu vode, to su stručnjaci trebali da predvide.
Ulica u kojoj stanujen (u Nemackoj) sastoji se iskljucivo iz porodicnih kuca, samostojecih ili kuca u nizu. Pre vise od 30 godina zasadjena su stabla hrasta. Danas je to prekrasna hrastova aleja. O stablima se brinu dobrovoljno i zalivaju ih svi stanovnici ulice. Stanovnici to ne cine samo iz ljubavi prema lepom drvecu i zelenilu, nego i zato sto je zbog te prekrasne hrastove aleje vrednost svih stambenih objekata skocila za nekih 50 do 100 K € u odnosu na iste takve ili slicne u „goloj“ ulici. Dakle aleje i drvorede treba sagledati osim sa estetskog i sa ekonomskog stanovista, jer i opsti izgled okoline odredjuje cenu nekretnine.
Quercus – bilo bi odlicni izbor, ali ni hrast ne voli da bude u „rerni“, u Nemačkoj klima je drugačija pa možda zato opstane. Svakako je šteta da Korzo nije bolje ozelenjavano.
Tamo treba posaditi nesto lepo zimzeleno da ne sakriva fasade ali da ulepsava ulicu.
i toce uskoro posec .bice izgovor jako prjave korzo pogotovo u esen
Zasadite palme. Biće hlada sigurno 🙂
Mirisu predivno.
Ne vidim problem sto su ostale male, jednom ce porasti 😉
Lipe na korzou a omladina u inostranstvu……