Ljubav, osveta, smrt

Tu ženu iz Čantavira zovu Njocoška. Ne oslovljavaju je tako ali kada o njoj govore, koriste taj nadimak koji je proizveden od broja osam, odnosno mađarskog nyolc. Osam muževa je sahranila, tako kažu. Da li ih je trovala kako pričaju, ili nije, nezgodno je sada naklapati jer je ta gospođa još živa i traži muškarca broj 9.

radijalni put sugarut

Zato je bolje porodično nasilje razmatrati kroz slučajeve iz prošlosti. Pogotovo što su tada te stvari bile jednostavnije. Bile su „porodična“stvar a ne vest za tv dnevnik. Imalo se više razumevanja za ovakve neprilike. U filmu „Dilinger“ (iz 1973.g), američki gangster se posle pljačke sa svojom bandom pritajio na nekom salašu i čekaju da se slegne prašina. Neki krate vreme igrajući poker dok Džon Dilindžer provodi dane sa svojom ženskom. U jednom momentu je prebije tako da je jedan od kolega koji kartaju, naumio da se umeša. Međutim, onaj do njega ga je pokretom ruke vratio u stolicu i objasnio mu: „Pusti ga, takav je u ljubavi“. Ova scena iz filma je obrazac društvene svesti o tome šta znači ovakva vrsta nasilja. Kod nas bi rekli – ko se tuče taj se voli, drugim rečima: ko se voli ima pravo da se tuče.

Batine su uvek bile rezervisane za žene a one su imale neko tradicionalnih načina za osvetu ili odbrambeno nasilje. U Kertvarošu je živeo jedan stari čovek. Bio je slep. To je zato, govorili su, jer mu je žena svojevremeno bacila kiselinu u oči. Onaj ko poznaje našu tradiciju, taj sve zna – masna soda je ženska odmazda za neverstvo. Razvod nije bio društveno prihvatljiv kao danas, što je neke muškarce „razvelo“ od glave.

Devojčica iz ulice Kizura Ištvana mislila je da je neko u bunar ubacio mrtvog psa. Otrčala je kući i prijavila majci šta je videla u zapuštenom bunaru na, tada još neizgrađenom delu Kertvaroša. Vrlo brzo je ustanovljeno da su to u stvari delovi ljudskog tela. Ali samo neki delovi. Od ostalog je napravljen sapun, pokazla je istraga. Od sapuna je živeo – u sapun se i pretvorio. Taj čovek i njegova žena, tada već stariji ljudi, proizvodili su domaći sapun sve dok njoj zbog nečega nije pao mrak na oči. Kažu da im je sapun bio prvoklasan.

Stara zgrada Suda

stari sud subotica

Na ovom mestu ćemo izdvojiti jedan posebno bezuman plan jedne žene da se reši muža. Pamte ga samo stariji jer se desio pre pola veka.

Slučaj Eve Vanjur

Dijabolični plan ove žene imao je za cilj da je reši svog supruga, međutim, ona nije pribegla nekom od tradicionalnih načina već je hladnokrvno žrtvovala jedno nedužno dete ne bi li mu nakon toga natovarila ovaj grozni zločin na vrat. Novine pišu:

“Zločin koji je počinila Eva Vanjur uzbudio je javnost i naše eksperte za kriminalistiku. Ona je 8. avgusta 1963. godine srela 9-godišnju Gizelu Kočiš koju dotle nije poznavala. Eva je namamila Gizelu u šetnju da bi je tobož nešto upitala, zatim odvela na letnji put kraj železničke pruge. Kada su sele da se odmore, dala je pokojnoj Gizeli parče papira i olovku govoreći joj da napiše tekst: “Sada se vrlo dobro osećam otkako sam upoznala čika Jožefa Vanjura. On je dobar čovek i daje mi često čokolade…” Zatim je parče hartije stavila u kesu, kasnije je povela u kukuruzište gde je na svirep način ubila, inscenirajući pri tome silovanje. Kada je 9. avgusta rano ujutro pronađen leš, mislilo se da je u pitanju silovanje ali je kasnijom analizom kriminalističkih eksperata utvrđeno je da o tome nema ni govora…

…Ispostavilo se da je Eva Vanjur ubila Gizelu na svirep i podmukao način iz niskih pobuda, da bi sumnju usmerila na svog muža Jožefa koga je mrzela i na neki način ga se htela otarasiti.

Većina svedoka koja je prodefilovala ispred Velikog veća Okružnog suda u Subotici, izjavljivala je da su kritičnog dana primetili ženu koju su, eto, videli i na samom suđenju.”

Ispred starog Suda u Subotici

stari sud u subotici

Veće petorice Okružnog suda u Subotici, kojim je predsedavao sudija Đorđe Letić, osudilo je 23. aprila 1964. godine Evu Vanjur  na smrt. U ponedeljak, 8. novembra 1965. tačno u 13, 20 časova, izvršena je smrtna kazna streljanjem.

 



KOMENTARI

  1. Iby P. kaže:

    Bravo Lansky 🙂

OSTAVITE KOMENTAR