Lumperaj u kasini

Neko bi danas pomislio da je noćni život u Subotici nekada bio onakav baš kao što deluju likovi sa starih slika – ukočeni i uštogljeni. Pogotovo kada je reč o višem i srednjem društvenom staležu, ljudima koji su vodili ozbiljne poslove i službe.

Kako se taj svet provodio u našem gradu na razmeđi vekova i narednih nekoliko decenija?

Kostolanji Deže u noveli „Ševa“ ostavio je svedočanstvo o svakodnevnici imućnog građanstva u Subotici u praskozorje dvadesetog veka. Izmenivši im samo imena (izuzev jednog), kroz priču mu defiluju mnogi poznati Subotičani tog vremena.

„Žurka mužjaka“ četvrtkom u gradskoj kasini, otkriva nam ovaj društveni klub koji izgledom ne odudara od onih engleskih koje znamo sa filmova, gde gospoda puše, čitaju novine ili razgovaraju uz fina pića.

U subotičkoj kasini

To je što se tiče izgleda. Noć u subotičkoj kasini nosila je daleko razuzdaniju zabavu sa ciganskim orkestrom, dobrom klopom i puno alkohola a često i šenlučenjem.

Zgrada kasine je posle drugog svetskog rata postala biblioteka. I u ono vreme je tu postojala mala biblioteka ali Kostolanji piše da su knjige uglavnom hvatale prašinu.

Kasina ili Kazino (lat. 1.kockarnica; 2.zatvoreno društvo; 3.oficirski restoran)

Akoš dolazi u kasinu posle dužeg vremena:

"U čitaonici je bilo sve isto kao i pre više godina, samo je Šarčević, bogati privatnik i ćutljivi neženja, sedeo pogrbljen; i sada je čitao Figaro. Stalno je čitao Figaro. Zato su ga širom grada smatrali muškarcem evropske kulture.

Levo se nalazila veća sala za muške sastanke, u kojoj su se širili kožni dvosedi i fotelje. Već iz daljine mogao je da se čuje žagor „pantera“. Akoš se uputi u tom pravcu. Kada je otvorio vrata, ništa nije mogao da vidi. Od cigara i cigareta nadvili su se ogromni oblaci dima, koji nisu mogli da odagnaju ni svetla na upaljena plafonu. Ti oblaci najavljivali su večernju oluju koja se približavala…"

To je vreme kada su i neke teže droge zastupljene u arsenalu opijata. Lekar je sasvim legitimno mogao da vam prepiše i kokain.

"Siroti Oliver već godinama pati od atrofije kičme. Predveče su ga dogurali do ispred kasina. Od ulaznih vrata dvojica slugu poneli su ga gore na sprat, u onoj velikoj stolici s jastucima u kojoj sedi i kod kuće u dvorištu.

Delovao je živahno, jer pre nego što je krenuo ušpricao je je sebi veću dozu morfijuma nego inače. Oči su mu se caklile, raširene zenice sevale. Njegovo mršavo lice dobilo je neku oštrinu…"

Kartanjac…

"Jedio se, ali se i zabavljao, iz sujeverja je zatražio nove karte, ali ni to nije pomoglo. Sreća svejedno nije htela da ga napusti. Naručio je šampanjac za celo društvo. Čaše su razbijali o zid…

…Nalili su u čaše sve što je preostalo – vino, rakiju, šampanjac."

"…Ko je koliko puta povraćao. Ovo poslednje se smatralo najboljim barometrom dobrog provoda. Onaj ko povrati dva puta bolje se provodi od onoga ko povraća samo jednom. Juče su neki povraćali i po tri puta; shodno tome „sjajno su se zabavljali…"

"…Odjednom iza leđa začu pucanj. Jedan, dva , tri. Pucali su iz revolvera. Nije se uplašio. Znao je da je i to deo lumperajke, i da Kerenji u svom razdraganom raspoloženju ima običaj da puca u vazduh iz revolvera. Onomad je izbušio ceo plafon i upucao sva ogledala. Ne iz zle namere nego iz pukog raspoloženja…"

provod u subotici

Posle prvog svetskog rata stiže američka moda i muzika za ples – JAZZ. Tako se tada zvala sva moderna popularna muzika uglavnom brzog ritma. Na starim pozivnicama vidimo da ga zovu i ĐES, DŽASBAND…

Najviše se pomine hotel Jagnje, Lloyd i Velika terasa na Paliću.

Pozivnice najavljuju provod do zore, igranku, izbore za kraljicu lepote, konfete…

Disko kugla?

Jedan subotički jazz band, tridesetih godina

Muzika opasna za moral (POLITIKA 1937. godine)

Subotički UNIVERSAL jazz band Josipa Kovača, kasnije osnivača Omladinskog festivala

U subotičkoj „ulici crvenih fenjera“ , danas Zaharija Orfelina , koncentirisani su barovi sa "seksualnim radnicama" ali su to i lokali sa celovečernjom zabavom u kojima „dame“ nisu obavezan deo. Veći deo te ulice je stradao u bombardovanju 1944. godine a ostao je samo njen početak.

Bela Farkaš (Galerija Vinko Perčić)

Show business tridesetih: Josip Stipić – žongler i trbuhozborac, diplomirani grafolog.

Januar je 1945. godine. Subotičke RADIO VIJESTI prenose događaje sa evropskih i jugoslovenskih frontova, obaveštenja o restrikcijama, naređenja…

U dnu poslednje stranice, u rubrici MALI OGLASI stoji samo jedan oglas :

Otštampani su novi džepni katoličko-pravoslavni kalendari za god 1945 na 34 stranice. Naručbe na veliko prima Josip Stipić astrolog.

1946. godina – zabava na otvorenom



KOMENTARI

  1. каду kaže:

    Опијали се, дрогирали и пуцали у плафон и по огледалима, па да добро запажање нажалост ништа не одудара ни садашњост од прошлости барем што се тиче суботичког “провода”. Срамота.

  2. tinka kaže:

    Prva fotografija je nastala u Pučkoj kasini, što nije isto sa Nacionalnom kasinom, o kojoj Kostolanji piše i o kojoj objavljujete drugu fotografiju – tj. u kojoj je danas biblioteka. Pučka kasina je bila u Gomboš sokaku.

  3. Aleksa kaže:

    Da li ste primetili da je u Subotici nekada postojala fabrika lokomotiva, danas ne proizvodimo ni trotinete.

OSTAVITE KOMENTAR