Maglai: Azil ostaje u Ganjo šoru!

Plan detaljne regulacije, po kojem je predviđena lokacija za prihvatilište, biće usvojen na jednoj od narednih skupštinskih sednica, rekao je Maglai. Da li će građani koji stanuju u neposrednoj blizini otkupom imanja od strane grada biti obeštećeni kako bi se stvorila tamponzona?

Na inicijativu Regionalnog Arhus centra u Subotici i Snježane Mitrović, građani Mesne zajednice „Zorka“ imali su u utorak priliku da o problemima koje imaju zbog prihvatilišta za pse i mačke u svom komšiluku razgovaraju sa gradonačelnikom Jene Maglaijem, predsednikom Skupštine Grada Subotice Ilijom Maravićem, Marijom Kern Šolja zaduženom za pitanja infrastrukture i predstavnicima Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ i Javnog preduzeća Zavoda za urbanizam.

Ono što su stanovnici izneli gradskim čelnicima su nevolje koje im je doneo azil i za koje su se nadali da će prestati jednog dana kada ovaj objekat, za koji se od 2007. govorilo da je privremeno na tom mestu, bude premešten na neku drugu lokaciju. Na njihovu žalost, i pored toga što je ovo područje u Generalnom planu upisano kao stambena zona sa niskom i srednjom gustinom stanovanja, a kao deo subotičke peščare, spada i u zaštićene predele sa posebnim odlikama, opredeljenje je da se azil, koji je krajem 90-ih godina izgrađen bez građevinske dozvole od strane privatnog lica a zatim prodat gradu, legalizuje i zadrži u Ganjo šoru!

Građani dokazuju da po zakonu u stambenoj zoni nije predviđena izgradnja ovakve vrste objekata, ali je mišljenje stručnih službi i urbanista, kao i predstavnika lokalne samouprave, da je u pitanju javni interes grada i da je zbog toga moguće u blizini kuća smestiti prihvatilište za napuštene životinje iz kojeg dopire lavež pasa a vrlo često se šire i neprijatni mirisi.  Zahtev da se azil preseli na neko drugo mesto odbacuju uz lakonsku konstataciju da bi u svakoj mesnoj zajednici naišli na isti otpor građana, ali ne kažu da li se neko ozbiljno pozabavio traženjem odgovora na pitanje da li je i kako moguće da na čitavoj teritoriji grada ne postoji baš nijedna lokacija na kojoj psi ne bi smetali najbližem okruženju?

Dođite vi da stanujete ovde…

Skupu u Mesnoj zajednici „Zorka“ prisustvovao je manji broj građana, taman koliko, njih petnaestak, ima svoje kuće i parcele u blizini azila, i njihove žalbe su da, osim što trpe buku i povremeno smrad, imaju problem i sa padom vrednosti svojih nekretnina, jer bi ih teško prodali i za njih dobili odgovarajuću vrednost upravo zbog neprijatnog susedstva!

„Stanovao sam u gradu, iznad Robne kuće „Centar“ i ovde sam se doselio da bih našao mir i tišinu, a sada ih nemam! Gospodine gradonačelniče, da li bi vi pristali da stanujete ovde? Osim laveža pasa nemamo ništa – ni put, ni trotoar, ni kanalizaciju, o svom trošku smo dovukli električne vodove a sada se azil na njih prikopčao“, rekao je Jožef Gal iz Umetničke kolonije „Bucka Ganjo“.

„Žalili smo se, potpisivali peticiju, pisali javnom tužiocu da je kupovina azila od strane grada bila sporna, ali to niko nije istražio.  Prestali smo jer je rečeno da je za azil kupljen plac na zaobilaznom putu prema Paliću i da će se tamo preseliti. Sada je drugačije rešeno.  Od laveža pasa ne čujemo televizor, moramo pojačavati zvuk. Leti su neprijatni mirisi. Voda u bunaru mi je prvi put od prošle godine bakteriološki neispravna. Prodao sam stan na Prozivki da bih živeo u miru i tišini, finansirao sam 700 metara telefonske linije, koju sada koristi i prihvatilište. Moj apel je – nemojte ići protiv građana, zaustavite to na vreme“, izneo je svoje mišljenje Vladimir Perija.

„Na dve parcele koje se sučeljavaju sa azilom 2000. godine uložio sam novac i planirao da podignem vinograd i organsku proizvodnju, a sada je to pod znakom pitanja.  Pretrpeo sam štetu jer su parcele izgubile vrednost. U toku javne rasprave o Planu detaljne regulacije podneo sam pismene primedbe i precizno naveo zbog čega azilu za pse i mačke ovde nije mesto, ali koliko mi je poznato nisu usvojene.  Ne osporavamo da grad ima potrebu za ovakvim objektom, ali on ne treba da bude u zoni stanovanja“, rekao je Branimir Kopilović.

„Na svaki pokret, kada prođe mačka, u bilo koje doba dana i noći, psi nesnosno laju, i nije važno da li će ih biti stotinu ili tri stotine, grad njihovim smeštanjem ovde neće rešiti problem pasa lutalica kojih je mnogo više. Plaćaju se odštete zbog ujeda pasa, umesto da se uloži u infrastrukturu, sterilizaciju i slično.  Moja porodica stanuje ovde oko 40 godina i zaboravljate da nisam ja došao azilu, nego je azil došao meni nečijom voljom da mi zagorčava život. Niko nas nije pitao da li hoćemo da on bude tu“, požalio se Igor Erdelji, a slične primedbe izrekli su i drugi građani koji su učestvovali u raspravi.  Da azil nije pored kuća, bio bi za primer u Srbiji, složila se sa prigovorima stanovnika Ganjo šora Snježana Mitrović, koja je prethodnih dana obišla prihvatilište i tvrdi da nije osetila smrad i da se vidi da se o psima itekako vodi računa.

„Ali, da budem iskrena, da živim ovde ne bih volela! Neka psi laju na svakih satdva po nekoliko minuta, već postoji problem. Šta je sa alternativnim lokacijama?“, pitala je predstavnica Arhus centra.

Šta je jeftinije – otkup ili preseljenje?

Gradonačelnik Jene Maglai i njegovi saradnici saslušali su primedbe građana. Direktor Javnog komunalnog preduzeća „Čistoća i zelenilo“ Slobodan Milošev objasnio je da se azil sa sadašnjih 5000 kvadratnih metara neće dalje širiti ni metar, da predstoji izgradnja takozvanog „čistog dela“ od 200 boksova za pse i da će se raditi na zvučnoj izolaciji po uzoru na onu koja postoji pored autoputeva u Mađarskoj i Austriji. On je rekao da sve fekalne vode odlaze u izolovane septičke jame, koje „Čistoća“ prazni, da smrada nema, i pozvao je sve koji žele da dođu u azil i uvere se u uslove koji tamo vladaju!

Na kraju, građanima se obratio gradonačelnik Jene Maglai:

„Ovu situaciju zatekao sam posle deset ili više godina kako nije bila rešavana i reći ću vam otvoreno – lokacija će biti legalizovana i na jednoj od narednih skupštinskih sednica usvojićemo Plan detaljne regulacije sa azilom na ovom prostoru. Očekivao sam pitanje da li je donošenje ovakve odluke zakonski utemeljeno i po onome što mi je predočeno od strane stručnih službi i prema uslovima koje je dao Pokrajinski Zavod za zaštitu prirode, na toj lokaciji jedan takav objekat može da se uvede u zakonske okvire. Tražite da se prihvatilište premesti, ali ja bih voleo da mi kažete koja bi to lokacija bila? Ako bi otišli u Aleksandrovo, Peščaru ili bilo koju od 37 mesnih zajednica, imali bi istu reakciju građana!  Na lokaciju kod ciglane je potrošeno brdo para, na desetine miliona dinara i tamo je jedan objekat koji je potpuno neuslovan. Može da primi ukupno 20-30 pasa. I da ne kažem ko su bili izvođači radova, koja firma je to gradila. Legalizacija ovog azila neće biti jedini segment rešavanja problema pasa lutalica, radiće se na njihovoj vakcinaciji, sterilizaciji, čipovanju i na tome da vlasnici plaćaju za ujede koje nanese pas, a ne grad. Jer, utvrdili smo da od tri ujeda jedan je od psa koji ima vlasnika. Već prošle godine je 300 vlasnika platilo štetu“, rekao je gradonačelnik i dodao da je u vezi rešavanja pitanja nekretnina pored azila sa vlasnicima spreman da razgovara!

Na pitanje građana da li to znači da im grad daje ponudu da ih obešteti na taj način što će otkupiti njihove nekretnine i stvoriti jednu tampon zonu oko prihvatilišta, Jene Maglai je rekao da je „otvoren za razgovore i o tom problemu“ i da ne veruje da bi to rešenje bilo skuplje od premeštanja sadašnjeg azila i njegove izgradnje na nekoj drugoj lokaciji!

Grad se neće dalje širiti!

„Plan detaljne regulacije će biti usvojen, ali ovaj grad se neće širiti do Kelebije! Kupuju se jeftini placevi na obodima grada i grade se objekti zato što narod nema para i mogućnosti da to uradi na nekim lokacijama koje su mnogo skuplje. Ali jednostavno to ne može biti obaveza grada da posle toga mi razvlačimo svuda infrastrukturu, da se grade kanalizacija, vodovod i putevi.  Koliko budemo mogli pokušaćemo to da rešimo u delovima koji su gusto naseljeni, ne želim da proširujem građevinski reon, dosta je toga bilo!“, rekao je gradonačelnik Jene Maglai nakon primedbi da će zbog blizine azila ova novoproglašena stambena zona biti manje privlačna za naseljavanje.

Vanskupštinske varnice

Razmena skupštinskih „replika“ između predstavnika sadašnje i bivše gradske vlasti dogodila se između gradonačelnika Jene Maglaija i predsednika Skupštine Mesne zajednice „Zorka“ Roberta Santa, odbornika u gradskoj Skupštini. Santo je podržao primedbe građana i rekao da je lokacija za azil loša i da je Subotica imala i drugih promašenih investicija, a gradonačelnik je postavio pitanje zašto od 2007. godine, kada su bili „gospodari života i smrti u ovom gradu“, nisu rešili taj problem? Robert Santo uzvratio je da su izgradili ovu mesnu zajednicu, vrtić i apoteku i pozvao gradonačelnika da izađe u susret građanima.

Subotičke novine