Na Ludošu će se akumulaciono jezero napraviti pored Vašarišta, na nekada močvarnom području najkasnije dogodine, a meštani žele da naprave turistički centar. Na Kelebiji će se Majdansko jezero pregraditi i popuniti vodom. Ova lokacija će takođe biti povoljna za rekreaciju jer su i meštani i Subotičani rado dolazili da se kupaju na ovo mesto ranijih godina. Svako zemljište je u državnoj svojini, ali nisu sva pogodna za obradu i zbog toga je doneta odluka da se neiskorišćena područja iskoriste za akumulaciona jezera – kaže za “Magyar szo” Šimon Ostrogonac, član Gradskog saveta zadužen za poljoprivredu.
Ovog proleća, u opštini Subotica su uz pomoć pokrajinskih i lokalnih sredstava napravljena dva akumulaciona jezera: jedan u Čantaviru a drugi u Bajmoku. Zahvaljujući uspehu na ovogodišnjem konkursu otvoriće se mogućnost za pravljenje dva nova jezera na Ludošu i Kelebiji.
– Pokrajina je u protekle tri godine uz pomoć konkursa pomagala lokalnim samoupravama da one nadzemne vode odvode uređeno uz pomoć akumulacije, uređivanjem potoka, reka, jezera. Za ove investicije, materijalna sredstva lokalna samouprava i pokrajina obezbeđuju u srazmeri 40:60. Ova jezera se kasnije mogu iskoristiti na više načina: prilikom suša mogu se koristiti za navodnjavanje, pored toga mogu se koristiti u turističke i rekreacione svrhe, za pecanje, a nisu zanemarive ni iz ugla zaštite životne okoline, jer u našem okruženju ima veoma malo zelenih i vodenih površina.
Čantavirsko jezero može da se koristi za navodnjavanje i za rekreaciju
– U okolini Subotice su veoma nedostajala ova jezera, jer je pre četrdeset-pedeset godina bilo popularno isušiti svako zemljište kako bi se što veće parcele mogle obrađivati. Rezultat toga je bila promena mikroklime: vazduh je suv, u proleće je više padavina, bez ikakve kontrole puštamo vodu u Palić, a leti opada nivo vode u zemlji. Pokušavamo to da popravimo – objasnio je Ostrogonac, dodajući da su pretprošle godine gazdovali sa sto miliona dinara, ali od tih sredstava se nisu napravila samo akumulaciona jezera, nego su se uredili manji potoci i zatvaranje kanala za odvod kanalizacione vode. Ove godine je grad predvideo skoro trideset miliona dinara, a ostalih šezdeset posto sredstava će obezbediti pokrajina. Izvođač radova je firma „Dunav-Tisa-Dunav”.
Magyar szo
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Pored toga, postoji jos jedna znacajna korist velikih vodenih povrsina oko grada. Takve povrsine akumuliraju tolplotu, zimi se sporije hlade, a leti sporije greju, i tako uticu na vazduh okolo. Mada minimalno, par takvih vodenih povrsina oko grada, premda nisu nesto velike, ublazice uticaj klimatskih promena.
@ vokille , Zna se zašto su isušivali te močvare oko grada : Naime od najezda komaraca nije se moglo živeti , a poznato je i to da komarci su prenosnici vrlo opasnih bolesti. Sad samo još nam to fali da nam vrate te moćvare pa kako se klima zagrejava da se ponovo vrate komarci koji nose i šire tropske bolesti koje već ima u Makedoniji a šire se i prema severu. Prošle godine u Novom Sadu evidentirano je komarac sa Nila koja nosi sa sabom otrov fatalan za čovekov život. Pa onda samo napred kopati što više kanala i stvoriti močvarno zemljište protiv koga su se naši preci borili isušivanjem terena….
@Megille, to za močvare stoji, ali uz pravilno održavanje (mada razumem, to je ovde misaona imenica), od toga mogu postati lepa kupališta. Milina je peći roštilj i kupati se u Majdanu, pobeći malo od grada. Samo je važno održati protok vode, da ne postane stajaća voda, i od toga neće nastati močvarno zemljište.
Radi se o Kelebijskom jezeru, ne o Majdanu….opet dezinformisanje
Kelebijsko jezero, ne Majdan…..opet dezinformisanje javnosti