Majki i ćerki od “Milunke” 100.000 dinara

Kako bi pomogle Milici Suturović Benedek, učenici sedmog razreda OŠ “Žarko Zrenjanin”, koja živi sa autizmom, i njenoj majci Gordani iz Tavankuta, članice Kola srpskih sestara organizovale su humanitarno veče u Subotici na kom je izvedena monodrama “Sećanje na Milunku Savić”. Zahvaljujući ljudima dobre volje, prikupljeno je oko 100.000 dinara.

O muci majke i ćerke, koje se same nose sa bolešću i nemaštinom, “Novosti” su pisale pre oko dva meseca. Mnogo ljudi im je priteklo u pomoć i svojim dobročinstvom bar malo olakšalo oskudicu u kojoj žive.

Među njima je i Kolo srpskih sestara, čiji je poziv Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda, vrlo rado prihvatila.

– Neko ko igra predstavu o Milunki Savić ne bi smeo sebi da dozvoli da ne učestvuje u humanitarnim akcijama. To je žena koja je provela sedam godina u ratu, boreći se za Srbiju i posle toga othranila tridesetoro dece i mnogo bih bila srećna ako bi ovo bio početak akcije da se pomogne Milici i njenoj majci Gordani – ističe glumica Vesna Stanković. – Svako izvođenje ove monodrame je uzbudljivo, potresno i dirljivo. Igram je često, nekada i dva puta uzastopno. Teško mi je samo kada ljudi ne dođu, nekada je predstava besplatna, a publike nema. Ne postoji nikakav izgovor za to, jer je Milunka prelazila Albaniju peške, bila ranjena, a oni neće da pređu deset minuta po kiši. Raduje me što je Velika većnica puna, što su se ljudi odazvali da vide predstavu i pomognu porodici koja je u teškoj situaciji.

CEO ŽIVOT U PREDSTAVI

Ovo je bilo 143. izvođenje monodrame u kojoj se prožimaju svi segmenti života Milunke Savić, od malog kopaoničkog sela, ranjavanja u ratovima, koje je provela rame uz rame sa srpskim vojnicima, do posla čistačice u banci. Noću je šila vojne uniforme i podizala desetine i desetine dece.

 

Večernje novosti



KOMENTARI

  1. Čovik iz Tavankuta... kaže:

    Lipo je viditi da se kogod okrene sirotom svitu i da sirotom pomogne, samo onaj koji nije nikad bijo gladan nemož svatit ovu situaciju. Nad ovom sudbinom sam se naježio i pomogo ovom ditetu i ovoj ženi. Tušta je tute svita pomoglo, i triba pomoći. Nisam nikad bijo bisan na koga ko je neobavešćen, al sam se itekako znavo rasrdit ku i jovaj put na ni manje ni više neg na mesnu zajednicu TAVANKUT jel osim predsednika skupštine niko se nije udostojio da barem obađe ovu ženu. SRAMOTA NEK VAM JE. Tute kod ove žene su dolazili i znani i neznani, žena je ova plakala od gladi . Zlobnici oko nje su na sav glas vikali “netriba njozi pomoć-NEK RADI”. Niko nije pito kako je ovoj ženi? Niko nije pito ni da pogleda zdravstveni karton ove žene . Pitali su samo jedno. Kad ćeš već vratiti dug? Povraćala je svakom svoje, pozivali su lihvari i gulikože i zlobno kazali “kad ti zatriba samo dođi”. Da Bog da da nikad više nikom netribala pomoć ovaki neljudi. Na mesnoj zajednici Tavankut ostaće vična biluga kako su postupili prema ljudima, kako je postupijo centar za socijalni rad i nije Gordana i Milica jedina u tavankutu u ovakoj situaciji. Još ima svita i gladnog, starog i iznemoglog al boli klinac koga iz MESNE ZAJEDNICE Tavankut da ode i da pogleda taj svit ! Da obavestu famozno socijalno. Ritki Tavankućani su ispali ljudi, mahom su pljuvali po ovoj ženi i njezinim bolesnim ditetom.

OSTAVITE KOMENTAR