Da li je stari Majšanski most bio bolji?
Vreme mu je svakako bilo isteklo, na šta su još pre deset godina upozoravali stručnjaci Građevinskog fakulteta. Svesni smo bili da postoji izvestan rizik, ali je to bilo pre katastrofe u Novom Sadu, pa se nekako manje razmišljalo o pukotinama i komadima betona koji otpada.
Sada je tu novi most, od tvrdog betona i snažne armature. Prvih dana su vozači rekli svoje; da im nedostaje kružni tok, da je skretanje sa mosta otežano…
Biciklisti su odmah zapazili da za njih više nema obeležene staze.
Vreme treba da pokaže kako će saobraćaj da funkcioniše u podnožju novog nadvožnjaka.
Najviše razloga imaju da se žale oni koji se najmanje pitaju – pešaci. Nema više stepenica kojima se silazilo u ulicu Bore Stankovića i njome stizalo pravo na Radijalac.
S druge strane mosta takođe su postojale manje stepenice do pešačkog prelaza. Ni njih više nema. Čak ni trotoara nakon silaska sa mosta.
Jedan od razloga može biti to što je Majšanski most sada viši nego pre. Ipak, o pešacima se u budućnosti mora voditi računa. Po tragovima na svežoj zemlji se vidi da neki i dalje idu niz strminu na kojoj su nekada bile stepenice. Preskaču ogradu i idu svojom „stazom slonova“.
Od žuto-crne ograde još je teže preskočiti onu ogradu koja deli trotoar i kolovoz celom dužinom. To znači da nema više prelaženja puta.
