Makova ili žirova sedmica

Iz višespratnica u Kertvarošu, a i sa prozora još nekih subotičkih zgrada okrenutih ka severu i istoku, pogled na horizont se završava sa naizgled beskrajnom šumom.

Za dečake je to bila nepoznata zemlja do koje se mora stići jednog dana. Možda su sa roditeljima i bili u nekoj od njih, ali sa ove udaljenosti te šume izgledaju strano i neprepoznatljivo. Nažalost, ekspedicije biciklima u tom pravcu završavale bi se oko usputačnih bara i kanala, voćnjaka i sličnih izazova, tako da je malo ko na kraju stigao do prašume iz fantazije, koja se naoko nije činila predaleko.

Autobus broj 3

Na staroj karti to su: Daščanska šuma, Krivoblatska šuma, Jasenovačka šuma, Krstačka šuma, Hrastovača, Čavolj, Radanovačka šuma… Upravo te mape daju odgovor kako je nastalo to pomalo haotično naselje kroz koje krivuda Majšanski put.

Dok su njive koje okružuju grad iscrtane dužima, to jest imaju pravilne pravougaone oblike, dotle je pesak u pravcu Makove sedmice još davnih godina rasparčan na sitne posede čija je forma svaka za sebe. Zbog tih iscepkanih parcela nepravilnog oblika izostalo je formiranje pravih šorova i ulica. Na tim placevima su se gradile, najpre vinogradarske kućice, potom vikendice, pa porodične kuće, da bi danas imali i vile, na kojima se očigledno nije štedelo.

Sankanje na Popinoj gredi (Foto: Viktor Nagy/Google maps)

Prva kuća koja bi mogla imati taj status bila je vila veleposednika Mihalja Prokeša. Po opisu subotičkog partizana Geze Tikvickog, tih ratnih godina nalazila se u dubini velikog parka, zaklonjena stoletnim hrastovima i platanima. Iako prizeman objekat, narod ga je zvao Prokešov dvorac ili kaštel. Po njegovom opisu, nalazi se pored „Popine grede“, koju nije teško locirati, jer preko nje danas prolazi put nazvan Paraćinska ulica. Što se tiče Prokešovog imanja ono je verovatno rasparčano, a i pejzaž se potpuno promenio od onog vremena, tako da ga nije lako pronaći. I pored toga, ima onih koji tvrde da su ga videli i da znaju gde je.

Do „Popine grede“, velike peščane dine, dolazi se sa glavne raskrsnice na kojoj je znamenita krčma „Makova sedmica“. O njoj Tikvicki kaže da postoji od pradavnih vremena:

„Više je bila kartašnica nego birtija. U njenoj jedinoj maloj prostoriji, uvek zadimljenoj i zagušljivoj, ovde se posle napornog dnevnog argatovanja okupljala okolna seoska sirotinja. Za sitne pare ti ljudi su ovde okušavali svoju zlehudu sreću.“

Danas bi takvo mesto zvali „rupa“. Verovatno je slično bilo i tada, ali u vreme kada se nalazila usred atara, četiri kilometra od grada, predstavljala je važan orijentir. Kada su Subotičani u Istočnim vinogradima počeli da zidaju kuće, pojam „Makova sedmica“ se proširio mnogo dalje od prvobitnog prostora, tako da je progutao sve stare toponime. Subotičani danas „Makova sedmica“ zovu svaku ulicu, svaku kuću već posle škole na Majšanskom putu.

Ljudi koji su se tamo naselili imali su za to razne motive. Nekima je bilo jeftinije, drugi su želeli prirodno prostranstvo koje drugi gradski kvartovi ne mogu da pruže, trećima je prostor trebao za biznis… Najbolju procenu vrednosti ovog naselja moglo bi da pruži nekakvo porođenje sa sličnim primerima u svetu, po mogućnosti pozitivnim. Da li je to obično divlje naselje ili je Makova sedmica, uz malo ulaganja, potencijalno luksuzno predgrađe? Predratni aristokrata Prokeš je verovao u ovo drugo.

Negde na Makovoj sedmici

Makova sedmica je naziv jedne od karata za igru. “Mađarske karte” imaju simbole: žir, tikvu, list i srce. Zašto onda sedmicu sa žirom zovemo makova sedmica – to pitanje se u Subotici ne postavlja. Tako je bilo dosad, pa će biti i odsad, iako je drugde zovu žirova sedmica. I u mađarskom jeziku je ona žir (makk) i mada na srpskom i hrvatskom mak znači jednu drugu biljku, ova jezička mešavina se ustalila ko zna kad.

Lansky