Da li se neka građevina može spasiti od nestajanja ako se premesti, odnosno sruši i ista takva sagradi negde drugo? Bilo je takvih primera, uglavnom kada su u pitanju arhitektonsko – istorijske vrednosti.
Da bi se sačuvala ambijentalna celina starog korzoa, 1985-te je novi Dom JNA dobio fasadu stare zgrade koja je prethodno srušena. Danas se to smatra uspelim poduhvatom.
Manje je poznato da je postojala još jedna takva ideja. Kada je početkom sedamdesetih srušen stari mlin na korzou i pojavio se investitor – Robne kuće „Beograd“, autor projekta je novi objekat zamislio sa fasadom jedne stare subotičke zgrade, srušene nešto pre toga.
Reč je o staroj građevini koju su Subotičani zvali „Mali mir“, po kafani koja se nalazila u prizemlju. Naslanjala se na Nićin palatu a mesto je ustupila novogradnji.
Međutim, nije sve išlo po planu. Vreme je prolazilo, plac na korzou je stojao prazan a prvobitna ideja se rasplinula. Mlade arhitekte su bile mišljenja da bi to bio arhitektonski „monstrum“ i da bi to bio dokaz nemoći da u našem vremenu stvorimo nešto novo i dostojno. Kompromisno rešenje, da samo neki elemeniti starog mlina ili Malog mira na novoj zgradi čuvaju uspomenu na prošlost, izgledalo je još manje moguće. Kada je došlo proleće 1986. „Mali mir“ je zaboravljen.
Vreme koje dolazi donosi nam slične izazove. Izuzev nekoliko posebno vrednih građevina, većina starih subotičkih zgrada ne predstavlja nešto jedinstveno ali u zbiru čini jednu celinu koja tvori ambijent starog grada, najlepšeg u Vojvodini. Svi ti stari objekti idu svome kraju. Neki od njih će imati sreću da ih vlasnici renoviraju i održavaju, a neke u budućnosti čeka dan kada u njima više neće moći da se boravi. Tada ćemo se opet nalaziti pred dilemom.
KOMENTARI
OSTAVITE KOMENTAR
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali.
Ono sto imas to cuvas odrzavas i predajes narednim generacijama. To naravno ne vazi tamo gde vlada mentalitet skorojevica i novobogatasa. Cela ulica Papa Pavla je sravnjena sa zemljom umesto da se stambeni prostor adaptira i modernizira. Ceo taj kompleks je postao zrtva trecerazednih jeftinih prodavnica koje mogu komotno da se izgrade negde po pustarama i livadama duboke periferije, kao sto se uostalom i svugde u svetu radi. Urbani mentalitet ili ga imas ili ga nemas. Kada pogledam slike Subotickog naselja Prozivka mogu da kazem da se ispod tih fotografija umesto „Prozivka- Subotica“ moze mirne duse napisati „Diyarbakir – Anadolija“ jer su jednako bezlicne i uniformisane gomile zgrada bez icega vlastitog i specificnog, i onoga sto bi im davalo dusu i neponovljivost. Za ruralni mentalitet je dovoljno da gradjevina ima 2-3 sprata i da je on onda dozivi kao – grad. Sve ono sto je, i kako je oko zgrade, njega ne interesuje. Mali mir je bio krcma – cumez najgore vrste, ali koja je nekad videla i dozivela mnogo bolje dana nego sto su to bili poslednjih godina. To naravno nije razlog da se sravni sa zemljom, nego je trebalo adaptirati i prilagoditi savremenim uslovima. Ako uzmemo samo primer Amsterdama, sve te gradjevine po istorijskom jezgru grada su stare po nekoliko vekova, stanovi u njima i prodavnice u prizemlju „su up to date“ ulice koje su prosecene u srednjem veku stoje tako jos i dan danas i nikome nije ni ni kraj pameti da menja njihov tok. Naravno da postojii novi i savremeni Amsterdam, ali on ima svoje mesto i nije gradjen na rusevinama istorijskog gradskog jezgra. U Kelnu imamo primer starog sajamskog kompleksa gde su hale gradjene 20-tih godina u Klinkerexpresionizmu (kao nasa zgrada Jadrana) i nalaze se po zastitom spomenika kulture. Ceo taj kompleks je otkupio RTL za svoje potrebe i iznutra su najmoderniji prostori za TV studija, kao i upravni kompleks TV firme. Pri tome na spoljasnjoj fasadi nije pomerena niti jedna cigla. Ako si vec nesto nasledio onda cuvaj to nasledstvo, i pokazi da si ga dostojan.
Moji graficari nazivali su kao KIS – PIPA. Dalje bila je jos i MLEKARA, dok sve nije izasla u Aleksandrovo. Navodno bila je ovde i manja dzsamija, za manji broj muslimana
koji su ziveli u gradu, ili pripadnici Staro-Jugoslovenske vojske, po ovoj veri. Da li je
trebalo ovaj deo srusiti NE ZNAM, ali to znam da je preko do danasnjeg Otvorenog Univerziteta sve stradalo od bombardovanja.. Verovatno sve se rusi sto je izgradjeno pre
1918. godine – da li to ima veze sa politikom, mozda ce ostati samo SECESIJA.
Nerazumem koja je to zgrada na slici 2,3 i 4 ? Stara zgrada mlina je mislim bila dvospratna tako da to nije to.
Na slikama je zgrada „Mali mir“, iza Nićin palate
@croat
Te stare zgrade na slici 2, 3 i 4 više nema.
Na njenom je mestu izgrađena moderna stambeno poslovna zgrada, nekada robna kuća Centar, na 3 nivoa, i stambena zgrada 4 ili 5 spratova nisam siguran, a sada su tamo Maxi i Trgopromet, a na spratu poslovnog dela je kineska robna kuća.
A na malom trgu ispred ove zgrade se sećam da je u ono vreme bila i mala benzinska pumpa. Ona se i vidi na slici 3 gde stoje fijakeri sa konjima. Automobili su u ono vreme bili retkost, nije bilo saobraćajne gužve kao danas.
Hvala! Odlicne fotografije!
Dobre još ne viđene fotografije sa moje strane!
Da li kod nekog postoji fotografija o delu, gde se nalazila stara mlekara?
Moji preci su držali u ovom delu kafanu, restoran zvanu „Kis Barany“ (do neke 1945-1946), kojem ne mogu doći slikama u trag (otac je kao dete odrastao ovde i pričao o ruševinama od bobardovanja u toku drugog svetskog rata).
Ne viđene fotografije …..
Ovo je deo trga gde se nalazila mlekara a danas su zgrade preko puta Otvorenog univerziteta.
Imam ovu sliku jedne stare kafane ali do sada nisam uspeo da utvrdim gde se nalazila. Gotovo je identična onoj koja se nalazila na mestu današnje zgrade „Socijalnog“. Međutim, ovde ima dva prozora više u nizu.
ova zadnja slika nije gostionica, vec pise FRIZERAJ – FRIZERSKA RADNJA
Možda piše Dunđerski (reklama za pivo) ili neko prezime na …erski
Ova zgrada mi se čini, kao da je na nekom ćošku (ulaz).
Prema očevim pričama (na žalost više ga nema da proveri fotografije), zgrada u kojoj je bila kafana je imala kapiju za ulaz kočija u dvorište, za one koji dolaze u grad i na pijacu. Na slici „mali-mir-1“ se vidi posle zgrade „Malog mira“ jedna prizemna zgrada/kuća, gde kao nazirem neku poveću kapiju. Možda je to ta kuća („Kis Barany“)?!?
Slika ocito nastaje nakon 1918 godine. Pored ulaza je reklama za flasirano Dundjerski – pivo. Najverovatnije se radi o kafani jer se na fotografiji vide tipicna trojica seoskih/salasarskih ocito bolje stojecih gazda. Koji su sebi mogli dozvoliti u po bela dana odlazak u kafanu. Sa druge strane su opet neki ljudi ocito gradjanskog tipa i lepo se na slici vidi distanca izmedju ta dva staleza. Sama cinjenica da je objekat na uglu ulice, ali bez izlozene robe ispred vrata, govori u prilog tome da je rac o kafani. Tri stepenika na ulazu govore takodje u prilog kafane, jer se je po pravilu izbegavalo koliko god je bilo moguce, imati stepenice na ulazu u prodavnicu. Valjalo bi imati fotografiju nekadasnje kafane na placu gde je sada „Socijalno“ (stari Spartak) i onda uporediti jednu i drugu. Dva prozora viska ne pretstavljaju neki problem jer je mozda objekat iz nekih razloga prepravljan odnosno pregradjivan Ukoliko su ostali detalji identicni onda se radi o istom objektu vis a vis Gradske kuce. Tome u prilog govore i ona tri boljestojeca salasara jer je plato ispred sluzbenog ulaza u Gradsku kucu bio tradicionalno sastajaliste poljoprivrednog stanovnistva iz nase regije. Ne samo radnim danima nego i nedeljom posle mise, i to su dolazili iskljucivo muskarci. S jeseni je tu bilo i glavno okupljaliste Bosanaca beraca kukuruza.
Ovo je slika stare kafane na mestu današnjeg „Socijalnog“. Ono što je isto, to je fasadna dekoracija i položaj oluka. Razlika je u broju prozora i to što su na starijoj slici prozori viši. Ako je zgrada proširivana ili skraćivana, to bi objasnilo broj prozora, a ako je teren nasut izgradnjom ulice, to bi objasnilo visinu prozora i manjak dva stepenika na ovoj slici.
Vremenska razlika između nastajanja slika može biti tridesetak godina, dakle promene su moguće.
Obe slike su kafane u Subotici, da li je reč o istom objektu…procenite.
Ne bih stvio ruku u vatru, ali dosta toga govori da se radi o dva identicna objekta snimljena u razlicitim periodima.
Lansky da nemate negde neku staru fotografiju kako je izgledao nekada Vatrogasni Dom u Maksima Gorkoga? Zgrada je koliko ja znam bila prvo hitna pomoc pa tek posle predata vatrogascima.
Ovo je slika iz 1905.
Sad je OK! Hvala! Nije se puno menjalo, samo su prozori menjani, bili su uzi a onda su zamenjeni sirim, kapije su zadrzale vise manje izgled. Sto bi jedan vatrogasac rekao posetiocima iz Austrije , nesekirajte se nismo nista dirali samo smo krecili! 🙂