U zdravstvenim stanicama dva velika naselja nadomak Subotice, Bajmoku i Čantaviru, od prvog avgusta nema noćnih dežurstava. Razlog je manjak stručnog kadra, odnosno lekara i zdravstvenih radnika.
U subotičkom Domu zdravlja trenutno ima 12 lekara, manje od onog broja koji je potreban da se pokrije teritorija grada i okolnih naselja. Ta činjenica se posebno održava na rad Hitne službe, u kojoj trenutno radi samo šest ekipa, tri tokom dana i isto toliko tokom noći. Upravo taj manjak zaposlenih doveo je do toga da je uprava Doma zdravlja odlučila da u Bajmoku i Čantaviru privremeno ukine noćna dežurstva u lokalnim zdravstvenim stanicama.
Izvor: RTV
„Dešavalo se tako i u periodu kovida da smo imali ukinuto dežurstvo, pa su opet ekipe Hitne medicinske pomoći izlazile. Iskreno se nadamo da ovo neće dugo trajati. Konkursi su raspisani, očekujemo nov kadar, tako da se iskreno nadamo da je ovo samo privremeno i da će se sve brzo vratiti u normalu“, objašnjava dr Mihaela Budimski Soldat iz Službe za hitnu medicinsku pomoć Doma zdravlja u Subotici.
Na telefon Hitne službe dnevno stiže i do 400 poziva. Velika većina njih se rešava savetima preko telefona, ali nažalost ima i dosta lažnih poziva, koji stvaraju velike probleme zaposlenima. Kada su u pitanju opravdani pozivi, građani obavezno treba da prijave ukoliko neko u njihovoj blizini izgubi svest, ukoliko osete jak bol u grudima ili, recimo, gušenje.
„U svim ovim situacijama, bez obzira na to iz kog dela grada se zove, odnosno iz kog mesta, uloga laika veoma je bitna do dolaska Hitne medicinske pomoći, to su situacije u kojima se izlazi po prvom redu hitnosti. Znači, raspoloživa ekipa istog momenta kreće sa rotacionom sirenom da bi što pre stigla na mesto događaja. Što se tiče samih hroničnih bolesti, pogoršanja stanja i svega ostalog, to su situacije kojih u najvećoj meri ima u Službi hitne medicinske pomoći, dakle najčešće se i poziva zbog takvih situacija, i to su u principu pacijenti koji, da kažem, spadaju u drugi red hitnosti – oni ipak mogu da sačekaju raspoloživu ekipu, da se ekipa oslobodi, i tek tada se stiže na lice mesta“, Mihaela dodaje dr Budimski Soldat.
Građani se u svakom periodu dana mogu javiti na telefon 194, a dežurne ekipe će u skladu sa prioritetima izaći na teren u što je moguće kraćem roku, poručuje sagovornica RTV-a.
Gde su protesti zbog ovoga ? Jebo vas litijum. Dok god imamo ovakve pozere od opozicionara nama nece biti nista bolje
Državni organi „treba li bi „prvo da izjednače status državnih i privatnih zdravstvenih ustanova.Kao što je na zapadu. Drugo ,ne bi smelo dozvoliti da lekari koji rade u državnoj ustanovi rade i u privatnoj .Takvima treba odmah oduzeti licencu.Očigledna pljačka građana. Time bi se izbeglo ono što je sad uobičajena praksa a to je da lekari iz bolnice (državne) šalju pacijenta u privatnu kliniku da bi navodno dobili mišljenje stručnjaka(a šta su oni?).Krajnje sramno pljačkaju građana koji su opet poreski obveznici i placaju zdravstveno osiguranje i porez lopovskoj družini (vladi(neki je tako zovu))u Beogradu..
@ Tramp
Zivim vec dosta dugo na „Zapadu“ nije mi najasnija tvoja misao o izjadnacenju privatnih i drzavnih zdravstvenih ustanova. Mislim, onako u mojoj naivnosti i neznanju, u cemu je onda njihova svrha ako su izjednacene i onda valjda nema razlike izmedju jednog i drugog zdravstvenog sektora.
Ja jos uvek cekam da mi neki ljubazni lokalni duduk objasni kako funkcionise zdravstveni sistem na kapitalistickom zapadu.
@el hakim
Funkcionise tako sto osiguranje pokriva i jedno i drugo. Zapravo kucni lekar je mahom privatnik, a za specijalisticke preglede i lecenje ide se u drzavne klinike i bolnice, ali i privatne takodje, zavisi sta je. U svakom slucaju je pitanje osiguranja, ako pokriva ili ne pokriva nesto, a nema veze da li je klinika privatna ili drzavna. Lekari se usavrsavaju u drzavnim gde je i bolja oprema.
@ Vlada
Na dobrom si putu da shvatis nacin funkcionisanja zdravstvenih usluga. Drzava kao takva ima ministarstvo zdravlja koje daje smernice za zdravstvenu zastitu stanovnistva. Drzava nema ni klinike ni bolnice ni lekarske prakse. sve to zajedno je u privatnim rukama. Ponekad kod pojedinca, ali moze biti recimo i akcionarsko drustvo, trust investitora koji ulazu novac radi profita ali nemaju nista sa medicinom ili vec nesto slicno. Glavna okosnica zdravstenog zbrinjavanja stanovnistva su zdravstvena osiguravajuca drustva. Ona imaju novac osiguranika i njime raspolazu. Sklapaju ugovore sa svim medicinskim ustanovama (koje to zele) placaju medicinsku uslugu za svoje osiguranike prema odredjenoj pausali iz sklopljenog ugovra. Bez obzira da li se radi o lekaru opste prakse, specijalisti ili odgovarajucoj bolnici. Svi su oni privatnici. Razlika je u tome sto zdravstveno odsiguranje za svoje pacijente odnosno uslugu placa lekaru, bolnici itd ugovorenu sumu.Dakle svi pruzaoci medicinskih usluga su privatnici. Korisnici medicinskih usluga su u ogromnoj vecini zdravstveni osiguranici a u manjem broju – privatni pacijenti. I jedni i drugi dobijaju potpuno istu medicinsku uslugu s time sto privatni pacijenti nisu osuigurani i placaju uslugu iz svog dzepa. Lekar ne mora da im naplacuje svoju usugu kao prema osiguranicima i moze da odredjeju tarifu prema individualnom dogovoru sa privatnim pacijentom. Ono sto konkretno nedostje Srbiji je jasna definicija zdravstva i zakonska obaveza uplacivanja doprinosa u blagajne zdravstvenog osiguranja. Za te uplate su iskljucivo obavezni poslodavci i zakon ih strogo sankcionise. U slucaju da ne placaju svoj zdravstveni i svaki drugi doprinos, strogo se kaznjavaju i moze im se desiti da osim materijalnih konsekvencija izgube koncesiju na svoju firmu i odredi im se dozivotna zabrana otvaranja sopstvenih firmi.
@ El hakim . Allegro hitna služba u Subotici ne znam kako funkcionira jer svoje usluge nudi sam izabranima po pričanju pučanstva.