Maravić i Glončak zajedno posle pola veka

Fudbalske legende Spartaka Miloš Glončak i Dušan Maravić posle pola veka opet su se srele u Bajmoku, u restoranu FK Radnički gde je Maravić, član zlatnog olimpijskog tima iz 1960. godine, naučio prve fudbalske korake. Bio je to susret pun emocija i sećanja na vreme kad se igralo srcem i dušom za svoj klub – Spartak. Novac je bio samo u mislima.

Dirljiv je bio susret dvojice klupskih drugova nakon toliko vremena, pun emocija i radosti. Uvek su nekako bili blizu, ali im se putevi nisu ukrštali. Kako to biva u ovakvim prilikama, izvađene su iz fioka neke fotografije i isečci iz novina.

 

Miloš Glončak je danas penzioner. U vreme kad je bio fudbaler nije bilo mesta u timu Spartaka na kojem nije igrao, a mada ga pamtimo kao čuvara mreže znao je i da daje golove. Tri puta je dobio poziv za reprezentaciju, ali nikad nije ušao u igru, jer u to vreme nezamenljiv je bio slavni Vladimir Beara. Dobitnik je nagade „Pro urbe” koja se dodeljuje zaslužnim građanima Subotice.

 

Na golu Spartaka bio je sve do svoje 38. godine, a kasnije se posvetio trenerskom pozivu, ali ne dugo. Završio je fakultet i radio je u Opštinskom sudu. Sa setom priča o vremenu kad je igrao fudbal nakon završetka Drugog svetskog rata i, naravno, o godinama kad je zajedno sa Dušanom Maravićem branio boje Subotičana:

 

Prvo moje igranje fudbala je bilo pod lažnim imenom u klubu Terkmeši, u ratno vreme, a kada sam prešao u Spartak 1944. godine igrao sam pod mojim imenom. Nisam imao neki talenat, međutim imao sam brzinu. U početku nisam imao mesto u timu, ali mi se ukazala prilika kad je u Suboticu dolazio splitski Hajduk, igrao se kup. Oni su vodili sa 2:0, i onda se povredio golman Šimoković. Meni trener kaže, ajde ti, balavče, ulazi na gol, a ja se prestravio kako ću na gol, primiću tuce golova, jer ipak u to vreme Hajduk je bio ime. I ja sam tad branio sve što se moglo braniti, a pokojni Helek je dao dva gola dok su posle golove dali naši Takač i Pipko Kopilović, tako da je na kraju bilo 4:2 za nas. Mi smo se kvalifikovali za dalje.

 

 

Stari stadion u Bajmoku

 

Glončak je igrao i u Partizanu, ali nikada nije bio registrovan za taj klub:

 

Igrao sam kao gost za Partizan, zajedno sa slavnim Bobekom. Dao sam jedni gol za Partizan na turneji po Francuskoj, a kao pojačanje sam igrao i za Sarajevo. U to vreme fudbaleri su bili zaposleni, ja sam primao 10.000 dinara, bio sam u drugoj platnoj grupi. U prvoj su bili Takač, Janjić, Kopilović. Završio sam Ekonomski fakultet u Brčkom. Kakav je to bio sastav Spartaka u to vreme: Glončak, Bogešić, Tapiška, Jakovetić, Zvekanović, Janjić, Vorgučin, Takač, Prčić, Gemeri, Sereš i Maravić i drugi. Duda Maravić i ja smo igrali tri godine zajedno. Ušao je u prvi tim sa 17 godina. Kad bi šutirao, bilo to i s pola trena, golmani su to teško branili. I ja sam imao priliku da osetim jačinu njegovog šuta na treninzima. Njegove dobre igre su brzo zapazili u Crvenoj zvezdi gde je posle odlično igrao.

 

Dušan Maravić (73), bivši fudbaler Radničkog iz Bajmoka, Spartaka, Crvene zvezde, francuskog Pariza, a kasnije ugledni radnik FS Jugoslavije i Komiteta za međuklupska takmičenja Evropske fudbalske unije (UEFA). Rođen je u Francuskoj, u jednom malom mestu kraj Liona. Ima visoko obrazovanje i govori tri svetska jezika. Za Crvenu zvezdu je debitovao 16. jula 1958. i do 24. juna 1964. odigrao 232 utakmice i postigao 82 gola. Osvojio je s njom tri titule prvaka (1959, 1960. i 1964. godine) i tri trofeja Kupa (1958, 1959, 1964). Igrao je i za francuski Pariz (1964-1969), a karijeru je završio 1973. u ekipi Deportivo Italija iz Karakasa (Venecuela).

 

Svih sedam utakmica za reprezentaciju (postigao tri gola) odigrao je 1960, na pripremama za olimpijski turnir u Rimu 1960. godine i na samom turniru (tri meča) turniru. Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju. Debitovao je 1. januara protiv Maroka (5:0) u Kazablanki, a poslednju utakmicu odigrao je 1. septembra protiv Bugarske (3:3) u Rimu. Jedno vreme je bio trener u Zvezdi i subotičkom Spartaku, a dugi niz godina bio je sekretar Komisije za međunarodne poslove u FSJ i član Izvršnog odbora Uefe i Fife.

 

Od 1986. godine član je Međuklupske komisije Uefe. U proteklih 22 godine bio je delegat na oko 200 utakmica, pa i finalnog susreta Kupa šampiona. U tom meču, u Štutgartu, 1988. godine, sastali su se holandski PSV i portugalska Benfika (0:0, penalima 6:5).

 

Više puta godišnje sam dolazio u moj Bajmok, ali nikad se nisam susreo sa mojim bivšim klupskim drugovima. I kad mi se pružila prilika da se vidim sa Milošem Glončakom, sa nestrpljenjem sam čekao da ga vidim i čujem. On je stariji od mene, ali bio je veoma korektan a meni je bio idol u Spartaku. Proveli smo zajedno tri godine, i to su godine za nezaborav. Ma kakav je to golman bio, kao da je imao deset ruku, nisi mogao da mu daš gol. Ostali su mi u sećanju neki detalji kad sam dolazio u Spartak kao omladinac, kad me je na jednom omladinskom logorovanju video Bane Sekulić, sportska legenda Subotice .On je Luki Ivkoviću, novinaru, kasnije i igraču u omladincima, rekao da me dovede u Spartak.

 

POLITIKA



KOMENTARI

  1. Beli kaže:

    Da i ja pozdravim fudbalske legende Subotice . Oni su bili vredni svih navijanja po kiši i suncu . Bili su pravi gradski klub , idoli mladih . Tada je fudbalska igra imala etiku , džentlmenski pristup , uglavnom sve ono što je danas nezamislivo. Moj  “matori” je igrao sa vama ( Branisavljević ) pa sam imao prilike upoznati stadion iz svih uglova i ulaza. Tamo je i trava drugačije mirisala. 

  2. grafima kaže:

    Zahvalnost uredništvu na potsećanje na legende Subotičkog fudbala i sporta, takve legende su nam donosile radosti događaja, danas je komotniji život ali tada smo znali da su ti stvarni sportski junaci borilištva, obradujte te nas ponovi sa nekom legendom iz bilo kojega sporta sa ovih prostora, bit ćemo vam zahvalni. HVALA UNAPRED

OSTAVITE KOMENTAR