Maravić i Glončak zajedno posle pola veka

Fudbalske legende Spartaka Miloš Glončak i Dušan Maravić posle pola veka opet su se srele u Bajmoku, u restoranu FK Radnički gde je Maravić, član zlatnog olimpijskog tima iz 1960. godine, naučio prve fudbalske korake. Bio je to susret pun emocija i sećanja na vreme kad se igralo srcem i dušom za svoj klub – Spartak. Novac je bio samo u mislima.

Dirljiv je bio susret dvojice klupskih drugova nakon toliko vremena, pun emocija i radosti. Uvek su nekako bili blizu, ali im se putevi nisu ukrštali. Kako to biva u ovakvim prilikama, izvađene su iz fioka neke fotografije i isečci iz novina.

Miloš Glončak je danas penzioner. U vreme kad je bio fudbaler nije bilo mesta u timu Spartaka na kojem nije igrao, a mada ga pamtimo kao čuvara mreže znao je i da daje golove. Tri puta je dobio poziv za reprezentaciju, ali nikad nije ušao u igru, jer u to vreme nezamenljiv je bio slavni Vladimir Beara. Dobitnik je nagade „Pro urbe” koja se dodeljuje zaslužnim građanima Subotice.

Na golu Spartaka bio je sve do svoje 38. godine, a kasnije se posvetio trenerskom pozivu, ali ne dugo. Završio je fakultet i radio je u Opštinskom sudu. Sa setom priča o vremenu kad je igrao fudbal nakon završetka Drugog svetskog rata i, naravno, o godinama kad je zajedno sa Dušanom Maravićem branio boje Subotičana:

– Prvo moje igranje fudbala je bilo pod lažnim imenom u klubu Terkmeši, u ratno vreme, a kada sam prešao u Spartak 1944. godine igrao sam pod mojim imenom. Nisam imao neki talenat, međutim imao sam brzinu. U početku nisam imao mesto u timu, ali mi se ukazala prilika kad je u Suboticu dolazio splitski Hajduk, igrao se kup. Oni su vodili sa 2:0, i onda se povredio golman Šimoković. Meni trener kaže, ajde ti, balavče, ulazi na gol, a ja se prestravio kako ću na gol, primiću tuce golova, jer ipak u to vreme Hajduk je bio ime. I ja sam tad branio sve što se moglo braniti, a pokojni Helek je dao dva gola dok su posle golove dali naši Takač i Pipko Kopilović, tako da je na kraju bilo 4:2 za nas. Mi smo se kvalifikovali za dalje.

Stari stadion u Bajmoku

Glončak je igrao i u Partizanu, ali nikada nije bio registrovan za taj klub:

– Igrao sam kao gost za Partizan, zajedno sa slavnim Bobekom. Dao sam jedni gol za Partizan na turneji po Francuskoj, a kao pojačanje sam igrao i za Sarajevo. U to vreme fudbaleri su bili zaposleni, ja sam primao 10.000 dinara, bio sam u drugoj platnoj grupi. U prvoj su bili Takač, Janjić, Kopilović. Završio sam Ekonomski fakultet u Brčkom. Kakav je to bio sastav Spartaka u to vreme: Glončak, Bogešić, Tapiška, Jakovetić, Zvekanović, Janjić, Vorgučin, Takač, Prčić, Gemeri, Sereš i Maravić i drugi. Duda Maravić i ja smo igrali tri godine zajedno. Ušao je u prvi tim sa 17 godina. Kad bi šutirao, bilo to i s pola trena, golmani su to teško branili. I ja sam imao priliku da osetim jačinu njegovog šuta na treninzima. Njegove dobre igre su brzo zapazili u Crvenoj zvezdi gde je posle odlično igrao.

Dušan Maravić (73), bivši fudbaler Radničkog iz Bajmoka, Spartaka, Crvene zvezde, francuskog Pariza, a kasnije ugledni radnik FS Jugoslavije i Komiteta za međuklupska takmičenja Evropske fudbalske unije (UEFA). Rođen je u Francuskoj, u jednom malom mestu kraj Liona. Ima visoko obrazovanje i govori tri svetska jezika. Za Crvenu zvezdu je debitovao 16. jula 1958. i do 24. juna 1964. odigrao 232 utakmice i postigao 82 gola. Osvojio je s njom tri titule prvaka (1959, 1960. i 1964. godine) i tri trofeja Kupa (1958, 1959, 1964). Igrao je i za francuski Pariz (1964-1969), a karijeru je završio 1973. u ekipi Deportivo Italija iz Karakasa (Venecuela).

Svih sedam utakmica za reprezentaciju (postigao tri gola) odigrao je 1960, na pripremama za olimpijski turnir u Rimu 1960. godine i na samom turniru (tri meča) turniru. Jugoslavija je osvojila zlatnu medalju. Debitovao je 1. januara protiv Maroka (5:0) u Kazablanki, a poslednju utakmicu odigrao je 1. septembra protiv Bugarske (3:3) u Rimu. Jedno vreme je bio trener u Zvezdi i subotičkom Spartaku, a dugi niz godina bio je sekretar Komisije za međunarodne poslove u FSJ i član Izvršnog odbora Uefe i Fife.

Od 1986. godine član je Međuklupske komisije Uefe. U proteklih 22 godine bio je delegat na oko 200 utakmica, pa i finalnog susreta Kupa šampiona. U tom meču, u Štutgartu, 1988. godine, sastali su se holandski PSV i portugalska Benfika (0:0, penalima 6:5).

– Više puta godišnje sam dolazio u moj Bajmok, ali nikad se nisam susreo sa mojim bivšim klupskim drugovima. I kad mi se pružila prilika da se vidim sa Milošem Glončakom, sa nestrpljenjem sam čekao da ga vidim i čujem. On je stariji od mene, ali bio je veoma korektan a meni je bio idol u Spartaku. Proveli smo zajedno tri godine, i to su godine za nezaborav. Ma kakav je to golman bio, kao da je imao deset ruku, nisi mogao da mu daš gol. Ostali su mi u sećanju neki detalji kad sam dolazio u Spartak kao omladinac, kad me je na jednom omladinskom logorovanju video Bane Sekulić, sportska legenda Subotice .On je Luki Ivkoviću, novinaru, kasnije i igraču u omladincima, rekao da me dovede u Spartak.

POLITIKA