Marinko Kujundžić najbolji risar na Dužijanci

Na njivama oko Subotice žetva pšenice gotovo je završena, u ataru se vide samo polja strnjike s urolanom slamom. U ataru Đurđina, kod Crkve Svetog Josipa Radnika, ostale su nepokošene parcele koje su čekale najbolje risare, odnosno žeteoce. U osam ujutru sunce već nemilosrdno prži, prostorom se razliva zvuk tamburice, jer je ovo jedan od svečanih trenutaka Dužijance.

Na parceli označenoj za takmičenje sjaji se pšenica, po rubu njive postavljaju se improvizovane kuhinje, loži se vatra ispod kotlića u kojima će se kuvati i takmičiti za najukusniju taranu, kao tradicionalno, salašarsko jelo.

Do ručka je još dugo, težak posao je pred takmičarima pa se zato valja pre toga dobro založiti. Među onima koji kose po ovoj jari, priče o zdravoj hrani nemaju prođu, pa devojke, obučene u narodnu nošnju, u velikim pletenim korpama za veš raznose kriške domaćeg hleba, glavice crnog luka i šnite slanine na kojoj nije štedeo onaj ko je sekao. Tu je još i aleva paprika i kiselo mleko iz glinenih posuda. Sedi se na balama slame, koje su poslužile i kao trpeza. S risarima doručkuju i zvaničnici iz grada i pokrajine.

Nakon toga doručka, a pre nego što će uzeti kose u ruke, risari su se pogađali s domaćinima ovogodišnje Dužijance Lazarom i Slavicom Cvijin, podsećajući tako na nekadašnje običaje. U ime risara pregovara najiskusniji i najuspešniji među njima, Stipan Kujundžić. Pošto ga je prekoreo što kasni sa žetvom, jer svi u okolini su već skinuli žito s njive, Lazar mu je ponudio da svaka 13. krstina bude za risare.

„Neka bude i sedmi krst naš”, podiže cenu Stipan na šta Lazar kaže ženi da vraća rakiju u kuću jer dogovora nema.

„Suvo je žito, treba paziti da se vlati ne lome”, tvrdi pazar Stipan, ali i popušta da svaki deveti deo roda bude za žeteoce.

„Ženo, može ono ruvo za tebe i decu da odgodimo, pa da popustimo risarima”, domaćin od žene traži dozvolu jer kaže neće se valjda on odreći svoje rakije.

Uz navijanje ostalih risara, na kraju je pogodba sklopljena, deseti deo ide risarima. Posle toga svi se hvataju kose i ulaze u njivu. Ove godine takmičila su se 23 žetelačka para, uz to pet omladinskih žetelaca i pet parova u revijalnom delu. Među onima koji su kosili revijalno kao veterani je i Stipan Kujundžić koji je u poslednje dve decenije gotovo neprikosnoveni pobednik, ili bar drugi na svim takmičenjima risara.

Međutim, i publika i novinari znaju da je glavni favorit među takmičarima upravo njegov sin Marinko pa je oko parcele gde on kosi, a snopove slaže risaruša Ruža Juhas, bila najveća gužva. Marinku je 35 godina, Ruži dvostruko toliko, ali za svega nekoliko minuta parcelu od 10 puta 12 metara su pokosili, slamu skupili u krstine, pograbljali njivu i mahnuli žiriju da su oni završili posao. Tako je pobednički pehar opet ostao u kući Kujundžića a Marinko kaže da se za ovo takmičenje pripremao tek dva dana: naoštrio je kosu i isprobao je. Da je i njegov otac bio među takmičarima, priznaje, morao bi mnogo ozbiljnije da se priprema.

Dok risari čekaju da žiri proglasi najboljeg, momci su svoje konje dali u trk po njivi, gosti su se vozali karucama i okupljali se oko vek stare vršalice s kojom se nekada radilo. Pored crkve i uz parcelu gde se održava Dužijanca uređen je i stari bunjevački salaš sa sačuvanim enterijerom.

POLITIKA