Masovni protesti: Subotica u centru zbivanja

Subotica je domaćin velikom studentskom protestu pod nazivom ,,U Subotici smo svi“ na kojem se pored studenata okupljaju srednjoškolci i nezadovoljni građani iz našeg grada i cele Srbije sa opravdanim zahtevima u borbi za slobodu mišljenja, izgradnju solidarnog, pravednog, demokratskog i pravno uređenog društva.

Masovni protesti širom zemlje traju već više od šest meseci i postali su simbol šireg nezadovoljstva građana pre svega zbog korupcije, nedostatka transparentnosti i autoritarnog upravljanja državom od strane aktuelne vlasti.

Ovaj tekst sagledava jednu širu sliku koja nam može doneti određene zaključke i doprineti da bolje razumemo uzročno-posledičnu vezu (kao jedan značajan faktor) između svetske geopolitičke situacije i dešavanja u našoj zemlji.

Današnja globalna politika sve više pokazuje odsustvo pravih državnika – lidera koji se zalažu za opšte dobro, dugoročne vizije i temeljne vrednosti društva.​ Nekada su lideri poput Gandija, Linkolna, Čerčila, Miterana ili Mandele personifikovali ideju državnika – osobe koja vodi narod kroz krize sa moralnim autoritetom i strateškom jasnoćom. Danas, međutim primetna je erozija državničke vizije. Državnici umesto hrabrih odluka nude kalkulisane poteze kada ekonomski interesi često nadjačavaju osnovne društvene vrednosti. Političke odluke se sve više donose u korist velikih korporacija i finansijskih elita, dok se potrebe običnih građana zanemaruju.

Ako posmatramo trenutno stanje na globalnom nivou, neizbežno je da se dotaknemo nekolicine aktuelnih lidera koji  predvode najmoćnije sile sveta i kreiraju geopolitičke odnose.

Tokom svog drugog predsedničkog mandata, Donald Tramp je sproveo agresivnu transformaciju američke politike, oslanjajući se na plan „Projekat 2025“ koji predviđa radikalne promene u federalnoj administraciji. Ove promene uključuju masovna otpuštanja državnih službenika, smanjenje budžeta za obrazovanje, nauku i umetnost, kao i pooštravanje imigracione politike.​ Trampova spoljna politika karakteriše se izolacionizmom i unilateralnim potezima, uključujući povlačenje iz Svetske zdravstvene organizacije i uvođenje tarifa na uvoz iz Kine, Kanade, Meksika i EU. Njegov odnos prema Ukrajini izazvao je kontroverze, posebno nakon direktnog mešanja u ratni sukob, gde pokušava izdejstvovati mir, uslovljavajući obe strane trgovinsko ekonomskim smicalicama, podrivajući međunarodne norme i demokratske vrednosti.​​

Sa druge strane, Putinova spoljna politika ostaje konfrontaciona, sa ciljem jačanja ruskog uticaja i slabljenja zapadnih saveza. Njegova strategija uključuje podršku autoritarnim režimima i destabilizaciju susednih zemalja, što izaziva zabrinutost zbog potencijalnog haosa u regionu pa i šire.​

Na dalekom Istoku, Si Đinping čvrsto održava vlast kroz centralizaciju moći i ideološke kampanje koje promovišu „kineski model“ modernizacije kao superioran u odnosu na zapadne demokratije. Njegova ekonomska politika fokusira se na tehnološku samodovoljnost. Oslanja se na čvrste mere i snažan bezbednosni aparat kako bi održao stabilnost uz istovremeno ignorisanje problema u sektoru nekretnina i rastuće nezaposlenosti mladih.​​

Ništa bolja situacija nije po pitanju trenutne pozicije Evropske unije (EU) u globalnom političkom pejzažu. U njoj se takođe odražava duboka kriza liderstva i strateške kohezije. Dok se bori s rastućim spoljnim pritiscima i unutrašnjim podelama, EU se nalazi u situaciji gde nedostatak vizionarskih državnika otežava artikulisanje jedinstvene i dugoročne strategije zasnovane na temeljnim vrednostima demokratije, solidarnosti i društvenog napretka.​ Suočava se sa ozbiljnim izazovima u donošenju zajedničkih odluka, posebno u oblasti spoljne politike i bezbednosti. Iako većina članica može postići konsenzus o ključnim pitanjima često je dovoljan otpor jedne zemlje da blokira zajedničke akcije i odluke. Ova situacija ukazuje na strukturalne slabosti EU u postizanju efikasnog i jedinstvenog delovanja.​

Povratak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD-a dodatno komplikuje transatlantske odnose. Njegova politika koja uključuje uvođenje tarifa i distanciranje od tradicionalnih saveza, izaziva zabrinutost među evropskim liderima. Ova nepredvidivost američke politike podstiče EU da razmotri jačanje sopstvene strateške autonomije i redefinisanje odnosa sa SAD-om.​

EU-ova sposobnost da deluje kao globalni akter u promociji liberalnih vrednosti i demokratije je oslabljena. Rastući autoritarizam unutar i izvan Unije, kao i nesposobnost da se efikasno odgovori na globalne krize, dovode u pitanje njen kredibilitet na međunarodnoj sceni.​​

Svet se suočava sa mnoštvom izazova – klimatskim promenama, geopolitičkim tenzijama, oružanim sukobima, ekonomskim krizama – dok istovremeno nedostaje koherentno globalno liderstvo u kojoj nijedna država ili grupa država nije spremna ili sposobna da preuzme odgovornost za rešavanje globalnih problema.

Sve ovo se odražava i na političku situaciju u našoj zemlji, jer u atmosferi gde globalni lideri zanemaruju etičke standarde, dolazi do slabljenja demokratskih institucija i vladavine prava. To se manifestuje kroz smanjenje poverenja građana u institucije, povećava se korupcija na svim nivoima i dolazi do erozije pravne sigurnosti što doprinosi povećanju političke polarizacije i društvenih tenzija.

Pasivnost i nedostatak moralno-odgovornog liderstva na globalnoj sceni omogućava vlastima u Srbiji da dodatno učvrste autoritarne tendencije, koristeći međunarodni fokus na sopstvene interese i probleme.

Jasno je da vlast u Srbiji često koristi retoriku o očuvanju suvereniteta i stabilnosti kako bi opravdala autoritarne poteze predstavljajući ih kao neophodne u svetlu globalnih pretnji i nestabilnosti. Ova strategija omogućava vlastima da umanje značaj unutrašnjih problema i kritika, preusmeravajući pažnju javnosti na spoljne faktore.

U tom kontekstu vlast koristi svoju poziciju kako bi balansirala između različitih interesa Zapada i Istoka, često koristeći neutralnost kao izgovor za nedostatak reformi i demokratskog napretka. Ova strategija omogućava da vlast izbegne konkretne pritiske za promene, a ukoliko se i pojave u nekom ublaženom obliku da ih okarakteriše kao pokušaj spoljnog mešanja u unutrašnje stvari naše zemlje.

EU, kao naš strateški partner čijem članstvu težimo, pokazuje ograničenu sposobnost da utiče na vlast u Beogradu jer geopolitički interesi, stabilnost regiona i energetska bezbednost često prevagnu nad zahtevima za demokratizaciju društva u našoj zemlji. To vlast obilato koristi i izbegava značajnije reforme.

Dakle, trenutna geopolitička situacija u svetu stvara povoljno okruženje za jačanje autoritarnog režima u Srbiji, a jedina nada i svetla tačka su studenti koji u kontinuitetu svojom borbom utiču na političku dinamiku pokazujući svu snagu građanskog aktivizma.

 

Borivoj Vujić​

---

---