Mentalno zdravlje tokom šest nedelja karantina

Ušli smo u drugi mesec od kako je vanredno stanje proglašeno i životi svih nas izbačeni iz uobičajenog koloseka. Posmatrano sa psihološkog ugla, na ovu kriznu situaciju svi smo kolektivno reagovali bez izuzetka. Psihoterapeuti Centra za lični razvoj Spektrum, kao i  više stotina psihologa i psihoterapeuta na području cele Srbije kroz Društvo psihologa Srbije i Saveza psihoterapeuta Srbije odmah su  ponudili volontersku pomoć građanima.


„U prethodnih mesec dana psihoterapeutima Centra za lični razvoj Spektrum obratilo se više od 30 osoba. Većina nas je kontaktirala neposrednim pozivom, a nekima je bilo ugodnije da nam napišu u pismu šta ih muči. Trudili smo da izađemo u susret svima koji su imali poteškoća psihološke prirode i da im pružimo podršku u najkraćem mogućem roku – kaže Karolina Vereš, psiholog. „Većini je bio dovoljan jedan razgovor kako bi se umirili ili dobili potrebne savete. Kada smo procenili da treba da ispratimo emotivno stanje realizovali smo i više susreta preko Vibera ili Skajpa. Iznenadilo nas je to da smo prve dve nedelje posle uvedenog vanrednog stanja primili veliki broj poziva od ljudi koji su imali za nas tehnička pitanja jer im nisu bile dostupne servisne informacije zdravstvenih službi, i to posebno sa područja Beograda. Naravno, taj prvi talas zbunjenosti, izgubljenosti i bespomoćnosti se postepeno smanjilo kako su uvedene jasnije mere i procedure u funkcionisanju na lokalnom i državnom nivou.“


Karolina Vereš

Kako kaže Karolina Vereš, u prvom periodu najviše su se psiholozima obraćali ljudi zbog strahova i katastrofičnih misli (od smrti, bolesti), jake i dugotrajne zabrinutosti za bliske članove porodice (stari roditelji, trudnice, hronični bolesnici i dr.),neki su čak imali i panične napade,  simptome depresije kao što su usamljenost, depresivno raspoloženje, suicidalne misli, nedostatak volje i slično.

„Negde između druge i treće nedelje usledio je jedan period „zatišlja“u skladu sa našim očekivanjima da će se najveći broj ljudi prilagoditi na nastalu situaciju i da će naći načine da organizuje svoj život u ovim uslovima. Prihvatili smo da moramo ovako živeti neko vreme, prilagodili smo se nošenju maski i rukavica, policijskom času svako veče, školi od kuće preko televizije i domaćim zadacima preko Viber grupa, radu od kuće itd. – opisuje Karolina tok prilagođavanja na novonastale okolnosti

Međutim, nisu svi podjednako mogli to da prihvate, neki zato što su im uslovi života postali psihološki otežani,  a neki  jer su već i ranije imali manje kapaciteta.

„Tu izdvajamo dve manje grupe ljudi koji nam se javljaju za pomoć tokom cele vanredne situacije. U jednu spadaju stariji ljudi koji žive sami i osećaju se jako usamljeno i teško podnose nedostatak fizičkog kretanja. Ne moram da ulazim u objašnjavanje toga koliko dugoročni nedostatak kretanja na svežem vazduhu i suncu utiče na pad imunog sistema i psihološku idržljivost. U drugu grupu spadaju oni koji su i pre ovog stanja imali psihičke poteškoće i koji i inače imaju slabije psihološke resurse (socijalnu mrežu podrške, stabilne prihode itd), kao i roditelji dece sa smetnjama u razvoju. Njima je ova situacija nezamislivo teža jer se simptomatologija pogoršava, a njihova sposobnost da se adaptirajuje generalno je manja. Njima i njihovim porodicama je potrebno više podrške, ne samo psihološke nego i medicinske, socijalne.“

Prema rečima psihologa poslednje dve nedelje više poziva je bilo zbog pojačane nervoze, napetosti i besa.

„Ova pojava je razumljiva u kontekstu toga da je prošlo mesec dana kako smo svi zatvoreni u svojim domovima sa ostalim članovima porodice, svako ima svoje nezadovoljene potrebe i frustracija raste, svako postaje brže razdržan, posebno za vreme vikenda kada je potpuna zabrana izlaska. U ovom periodu isplivali su na površinu bračni problemi ili su postali izraženiji nego do sada, pa je nemogućnost konstruktivne komunikacije izazvala razne porodične konflikte. Statistički podaci u inostranstvu su ukazali na tendenciju povećanog broja prijavljenih slučajeva porodičnog i partnerskog nasilja pa smo i mi bili pripremljeni da će nam se javljati zbog ovakvih problema. Pored toga što smo dali podršku i savete za rešavanje konflikata na asertivan način, ukazali smo i na to da je u slučaju ugrožene bezbednosti potrebno da se obrate policiji, nadležnom centru za socijalni rad – kaže Karolina Vereš, psiholog Centra za lični razvoj Spektrum.

Tokom pet nedelja Centar je ostvario preko 30 kontakata samo za psihološku pomoć. Ističu da je zanimljiva činjenica da se samo jedan mali broj ljudi javio iz Subotice i okoline, dok su to većim delom bili pozivi iz opštine Beograd, ali i sa juga Srbije, pa čak i sa područja bivše Jugoslavije i dijaspore.

Iako se mere polako ublažavaju, Centar za lični razvoj Spektrum i u narednom periodu stoji na raspolaganju svim građani koji mogu da im se obrate na srpskom i mađarskom jeziku, preko e-maila office@centarspektrum.com ili na broj 0644193619.

 



KOMENTARI

  1. Indijanac kaže:

    “U ovom periodu isplivali su na površinu bračni problemi ili su postali izraženiji nego do sada, pa je nemogućnost konstruktivne komunikacije izazvala razne porodične konflikte”

    E, kod nas je ova zatvorenost između četiri zida baš još više učvrstila našu bračnu vezu.
    Sa mojom ženom smo puno više zajedno i sada čak i da hoće, nema gde da beži od mene napolje, oće-neće, mora da me sasluša.
    I ja nju.
    Pa se ovako lepo izdogovaramo natenane.
    Samo se po stanu možemo vijati, nema više društva i krčme, nema više komšinica i plećkanja po komšiluku uživo.
    Jedino sam morao na sredini zaštitne maske da isečem rupe, da se možemo ljubiti.

  2. Volimljude kaže:

    Bravo Karolina i bravo za sve psihologe u “Spektrumu “!

OSTAVITE KOMENTAR