Metalna konstrukcija na Trgu Slobode

Početkom 1982. godine jedan kratak članak u donjem uglu novina, doneo je vest da će sa Trga Slobode biti uklonjena „metalna konstrukcija koja predstavlja ruglo“.

Tako su se Subotičani oprostili od ove svojevrsne preteče današnjih bilborda… a da li je oduvek bila ruglo?

Nova 1968. godina

Kada je postavljena, dvadesetak godina ranije, verovatno je bilo i onih kojima se dopadala ova čelična tvorevina, makar kao novost i promena u odnosu na prethodno stanje.

Jeste da je na tom mestu u prošlosti bila cvetna leja, da je i spomenik bio u centru trga, međutim, od rata do polovine šezdesetih taj plato je bio potpuno pust. Promenjeno je za to vreme nekoliko garnitura žardinjera sa cvećem što nije moglo da nadomesti nekadašnji parkić, a ni nekakvu vertikalu koja je nedostajala. Za novogodišnje praznike tamo su postavljane jelke koje bi na kratko podsetile kako bi taj prostor izgledao da je ozelenjen… a onda bi trg opet ostao prazan.

Metalna konstrukcija svakako nije bila zamena za umetničku figuru ili fontanu, verovatno joj je i predviđeni vek bio ograničen, ipak, njenom tvorcu treba priznati da je sledio određene stilske odrednice. Neki bi današnjim rečnikom objasnili da je „izdizajnirana“. Uz dobru volju i naklonost, nazovimo to modernizam sredine XX veka. Tri metalna zašiljena stuba zajedno drže isto toliko panoa namenjenih reklamama, parolama, porukama… Polovinom veka postojao je takav trend, ali, kao i svaka masovna moda koja doživi te razmere, završava se naglo i prestaje da se primenjuje.

Ovoj subotičkoj konstrukciji nisu išle na ruku ni promene koje su se dešavale oko nje. Od pustog i minimalistički  uređenog platoa manifestacionog karaktera, trg je postao prometna saobraćajnica a njegovo središte parking za automobile.

Ovakav prizor nikome nije mogao da se dopada a nekakva metalna konstrukcija, kako god da je bila oblikovana, samo je predstavljala negaciju onoga što taj prostor treba da ima.

Godine 1982. ona je nestala. Danas je to samo jedna epizoda u hronici glavnog subotičkog trga koji nije prestajao da se menja ovh 110 godina koliko postoji.

Manifestacioni trg, šezdesetih godina

Lansky



KOMENTARI

  1. Kertvaros kaže:

    Od nekadasnjih Subotickih firmopisaca i njihovih privatnih zanatskih radnji, udruzenim radom, nastaje samoupravno preduzece koje je izmedju ostalog bilo angazovano za socijalisticki dekor i njegov estetski ugodjaj u celom gradu. Ispisivanje aktuelnih parola i njihovo postavljnje – inkluzivno. Gledam na fotografijama tri metalna zasiljena stuba koja streme u visinu i valjda simbolizuju rast i napredak kome je samo nebo granica. To su tipicni objekti pored koji se nebrojeno puta prolazi i koji nikome ne ostaju u secanju ili da se po necemu pamte. Da lansky nije objavio odgovarajuce fotografije sigurno se te konstrukcije nikada ne bih prisetio. Ti stubovi su u tehnickom smislu ustvari bili drzaci za panoe na kojima bi obicno bila neka aktuelna parola, cestitka za 1Maj, novu Godinu ili za Dan Republike. Uporedjujuci Suboticu sa ostalim gradovima, mi smo sasvim dobro prosli. Osim na toj metalnoj kostrukciji, bili smo uglavnom postedjeni raznih polit-poruka i parola.Na poslednjim fotografijama su tipicne “Masovke” iz tog vremenskog perioda. Ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim , ali polazim od toga da su nastale prilikom doceka Stafete mladosti, jer je to ustvari bila jedina prilika gde je na trgu bilo toliko naroda. U publici su uglavnom mladi ljudi, Srednja i osnovna skola, a na tribina rukovodeca socijalisticka elita. Poneki borci za socijalizam koji ponosno i ozbiljno stoje na svecanoj tribini, su zaogrnuti u Italijanske suskavce. Ako se podsetimo da ti suskavci nisu prodavani u regularnim prodavnicama nego su se nabavljaali preko Sverc-komerca, onda zakljucujemo da tadasnji rukovodioci nisu bili tako mnogo razdvojeni od obicnog naroda i njegove “Robne kuce ” Ponte Rosso. Da ne bude zabune, to nisu bila nikakva spontana okupljanja naroda, nego se islo organizovano po skolama i preduzecima. Toga dana nije bil nastave, posle oficijalnog doceka stafete i prigodnih govorancija, omladina je obicno ostatak dana ostala u gradu . Izmesali bi se ucenici iz raznih skola. Upoznavali se medjusobno i tu je rodjeno i poneko novo prijateljsto ili poneka nova ljubav.

  2. Trovach kaže:

    @Kertvaros…Tih metalnih drzaca se uopste ne secam, a imao sam bar 15 godina kada su uklonjeni. Verovatno sam ih ignorisao kao nesto nevazno. Verovatno bih danas slicno reagovao da se neka drvena bandera zameni betonskom, a da se nalazi u delu grada gde redje idem. Da budem iskren, cak i u centar grada idem najcesce samo poslom. Pre ove pandemije smo ponekad otisli u omiljene lokale, ali sada ni ne zelim otici negde da nosim masku, ili drzim distancu. Nadjemo se porodicno sa rodbinom, ili drustvom, ali to nije to.

  3. Kertvaros kaže:

    @ Tovach

    Velika sreca za coveka i covecanstvo je da nas mozak ima sposobnost zaboravljanja i da nas stalno ne opterecuje stvarima koje su nam postale nepotrebne. Uopste sposobnost naseg mozga da sortira sta je vazno a sta nije, sta je za pamcenje a sta nije, je nesto sto je vise nego fenomelno i od neprocenjive koristi za covecanstvo. Sa druge strane nas mozak nije bas najprecizniji pri tome sortiranju i tada se neka vazna stvar ili detalj lako izgubi, a na njegovo mesto dodje neki drugi nevazni detalj. Ljudi koji su poliglote poznaju taj fenomen kada se sluze jednim stranim jezikom i kao za inat ne dolazi im napamet neka u tom trenutku potrebna rec, ali im se ta ista rec javlja iz nekih drugih jezika kojima se sluze i stalno im se vrte u glavi, samo ne ona koju u tom trenutku trebaju. Moc zapazanja i naseg secanja je ponekad doterana do apsurda. Svojevremeno sam imao kolegu na poslu sa dosta dugom gustom i ridjom bradom. Pravi Viking. Jednog dana je obrijao bradu i usao u svoju kancelariju koju je godinama delio sa jednom koleginicom. Zena primeti da je nesto drugacije nego inace, ona ga cudno pogleda i kaze mu – Imas nove naocale, bas ti lepo stoje.

  4. No name kaže:

    Interesantno ali kada je sniman film “Dvanaest stolica” 1969. ne vidi se ova konstrukcija niti se sećam da je bila tamo, a smetala bi sigurno.

  5. No name kaže:

    Trg 1969.

  6. Anonimni kaže:

    Ja na slici iz filma vidim tu konstrukciju na svom mestu. Jedino su plakati podignuti više i na špicevima su okačene crvene zastavice

  7. Kertvaros kaže:

    @ No name

    Pogledajte malo pazljivije. Konstrukcija se perfektno vidi, cak je i naglasena sa nekakvim povecim panoom i dve crvene zastave na vrhu.

  8. nevaljali GASTROblogger na gradskom prevozu subotica kaže:

    LNASKY kad ce biti projekcija tog cuvenog filma 12 stolica, koja je snimljena u Subotici?

  9. nevaljali GASTROblogger na gradskom prevozu subotica kaže:

    Nisu li ovu konstrukciju filmeri postavili pa ostavili kao poklon Suboticanima?

  10. Titov pionir kaže:

    Čovek je…

    https://gradsubotica.co.rs/wp-content/uploads/2019/05/tito-subotica.jpg

  11. Mini Jugoslavija kaže:

    Gde bi se mogli naci ti panoi? Ko je bio zaduzen za njihovo postavljanje?

  12. Kertvaros kaže:

    @ Mini Jugoslavija

    Kertvaros
    03. 01. 2021. u 14:47

    Od nekadasnjih Subotickih firmopisaca i njihovih privatnih zanatskih radnji, udruzenim radom, nastaje samoupravno preduzece koje je izmedju ostalog bilo angazovano za socijalisticki dekor i njegov estetski ugodjaj u celom gradu. Ispisivanje aktuelnih parola i njihovo postavljnje – inkluzivno.

    Nadam se da sam uspeo barem delimicno da ti dam odgovor na tvoje pitanje.

OSTAVITE KOMENTAR