Mika Radojčin na nebeskoj konferenciji za novinare

Miodrag Mika Radojčin (1954 – 2024) otišao je tridesetog jula na nebesku konferenciju za novinare. Pre ili kasnije, svako od nas nastaviće da čita njegove pitke i lucidne izveštaje.

Bio je dugogodišnji novinar Radio Subotice i značajan hroničar svog grada, spreman da fokus svojih opažanja i istraživanja izoštri do krajnjih granica mogućeg.

Osim višedecenijskog praćenja i izveštavanja o komunalnoj infrastrukturi grada, po čemu će ostati nenadmašan, pamtimo njegove intrigantne napise o tajnim hodnicima subotičkog podzemlja, pretočene najpre u feljton objavljen u nekadašnjem nedeljniku „Dani“, a potom u zanimljivu knjigu “Tajanstveni hodnici Crnog cara” koja je doživela dva izdanja.

Novinarski razmah i naročito sposobnost da stvarnost svojim osobenim uvidima ponekad napregne do granica pucanja, ne znače da je Radojčin bio mistik ili senzacionalista, već da je bio u stanju da obuhvati, toplo zagrli, a ponekad i da se hrabro uhvati u koštac sa činjenicama, naročito njihovim interpretacijama sa ove strane poželjnog ili konvencionalnog.

Najmanje poznat deo Radojčinovog publicističkog pregnuća je obimom nevelik, ali značajan putopis iz Indije, naslovljen kao “Avatar”. Premda ispisan na stotinak stranica, taj putopis je bio dovoljno upečatljiv i sadržajan da Radojčina uvrsti među retke Subotičane koji su putovali u Indiju i pritom pisali o njoj.

Neka ovde ostane zabeleženo da je Miodrag Radojčin svojevremeno inspirisao Slobodana Mićića da započne snimanje čuvenog putopisnog serijala „Svet na dlanu“.

Vrativši se sa putovanja u Indiju, gde je predvodio jednu turističku grupu, Radojčin je, kako mi je ispričao u intervjuu koji sam napravio sa njim, vlasnici agencije „Uranus“ u Beogradu Alisi Mićunović predložio da ubuduće snima televizijske reportaže, budući da je materijal koji je doneo sa tog prbog putovanja bio veoma zapažen, nakon što je prikazan na televiziji „Politika“.

Nažalost, agencija „Uranus“ je nedugo potom bila zatvorena, a Radojčin se identičnim predlogom bio obratio na adrese nekoliko drugih agencija. Poslednja agencija kojoj se Mika bio obratio, bila je „Kon Tiki“.

Napomenuo je Slobodanu Mićiću da je, sa tadašnjih dvadesetak godina novinarskog iskustva, spreman da nastavi posao turističkog vodiča i putopisca. Nije dobio odgovor, ali je ubrzo potom Mićić započeo vlastiti putopisni serijal koji gledaoci starije i srednje generacije još uvek pamte.

Interesovanja Mike Radojčina sezala su do one strane nauke i svakako vredi pomenuti njegove brojne napise objavljene u „Trećem oku“ i drugim sličnim izdanjima.

Proveo sam osam sjajnih godina sarađujući sa njim. „Tajanstveni hodnici Crmog cara“ su najrečitiji i najznačajniji plod te profesionalne saradnje.

Poslednjih godina ispovedio mi je kao mlađem kolegi šta mu se sve dešavalo i kroz šta je sve morao da prođe, boreći se za penziju. Žao mi je što o tome nije napisao ni jedan jedini redak. Trebalo je to da uradi.

Neka je večna slava i hvala Miodragu Miki Radojčinu, novinaru britkog pera i pamučnog srca.

Sahrana Miodraga Mike Radojčina biće održana prvog avgusta na Pravoslavnom groblju u Dudovoj šumi, u jedanaest časova.

Branko Žujović