Sada već bivši trener Spartaka, Dragan Miranović, vraća se na mesto svojih najvećih uspeha, u Južnu Ameriku.
"Odlazim za nekoliko dana u Ekvador", potvrdio je Mirke. "Zadovoljan sam učinjenim u Subotici. Mislim da sam doneo nešto novo u srpski fudbal. Kod mene je igralo čak 26 igrača, a neki su, kao golman Aleksić, biseri domaćeg fudbala. Drago mi je što sam se i trenerski okušao na mestu na kom sam i počeo fudbalsku karijeru. Nastavljam posao u Ekvadoru, gde objektivno, imam visok kredibilitet. Obećavam da ću se vratiti, jer su za mene sada čuli u Srbiji. Hvala i ljudima iz Spartak Zlatibor vode, korektno smo sarađivali. Subotičanima želim sve najbolje."
Da se podsetimo, Miranović je sedamdesetih i osamdesetih, deset godina proveo u Spartaku gde je dostigao fudbalski zenit. Poslednjih 20 godina, radio je kao trener u Južnoj Americi.
Subotički dani slave (1982. god.)
Uspesi u latinskoj Americi
Mirke je imao samo jedan problem, sredina u kojoj je hteo da sprovede svoju filozofiju. Nije isto raditi u Juznoj Americi gde ljudi fudbal pre svega dozivljavaju kao igru u kojoj uzivaju i u Srbiji gde fudbalerima ta igra ne predstavlja nista vise od nacina kako zaraditi novac.
Miranovic je od svojih igraca trazio da igraju i da toj igri budu posveceni na treninzima i utakmica dok bas i nije mario za ono sta igraci rade pre i posle utakmica. Pa se desavalo da igraci Spartaka posle poraza od Rada na domacem terenu to vece izadju i napiju se. Jednostavno nas igraci ne poseduju mentalitet Maradone, njima taj poraz nije tesko pao jer ne igraju da bi se nadmetali vec za platu pa im tesko padne tek kada ima se skrese zarada… U Srbiji ti moras da budes Dusko Vujosevic.
Kada je poredjenje igre iz prosle i ove sezone u pitanju, ne mogu da se otrgnem utisku da Spale igra mnogo leprsavije. Bilo je, istini za volju, mnogo problema u fazi realizacije, no, to se da unaprediti.
Ono sto se i meni cini, jeste da je mentalitet fudbalera prilicno neobican. Naime, prisustvovao sam utakmici cetvrtfinala kupa u Lucanima. Zavrsila se kako se zavrsila. Gotovo niko od fudbalera nije udostojio pozdrava navijace koji su citav dan proveli na putu kako bi ih bodrili. Brze-bolje zbrisase u tunel (cast kapitenu i njegovom zameniku, koji su svetli primeri na apsolutno svakoj utakmici).
Kad sam se navece, odmah po povratku kuci, srucio na krevet, stigla mi je poruka od prijatelja. ,,Sta to Vojo i Noske slave na studentskoj zurci na VTS-u?“.