Miško iz Bangladeša

Rekoše: „starter“ je plaćen donacijom. Rekoše: ne, gradski prevoz neće biti privatizovan. Rekoše: brinućemo o položaju subotičkih vozača. To „rekoše“ bio je rikošet koji nas je pogodio u gradski potiljak…

Branko M. Žujović

Foto-montaža koju su izradili zaposleni u Trans-jugu.

Neko iz Trans-juga, sklon lošim šalama, obavestio je svoje kolege da su prvi radnici iz tropskih krajeva, u našem slučaju iz Bangladeša, već stigli u Suboticu, kako je ranije najavljeno. Da bi vest koju su proneli kolegama potkrepili, pribegli su veštačkoj inteligenciji, prikazavši pomoću nje prve strane „radnike“ Trans-juga u Subotici.

Suviše se dugo i ozbiljno bavim svojim poslom, da bih sebi dozvolio da u svojim izveštajima, čak i jednom zapetom, čitaoce dovedem u zabludu. Nažalost, ovoga puta u zabludu sam doveden ja, zahvaljujući zaista dobro obrađenim forografijama i javnosti Subotice se tim povodom izvinjavam.

Ipak, budući da ćemo uskoro u autobusima nekadašnjeg Subotica-transa, izvesno, videti vozače sa tenom karakterističnim za južnije predele, od osnovne poente svog teksta ne odustajem, niti je ona ovom neslanom šalom diskreditovana.

Sledi činjennicama prilagođena, izmenjena, verzija mog osnovnog teksta.

U nekadašnji Subotica-trans još uvek nije stigla je prva grupa vozača iz Bangladeša. Kako u subotičkom ogranku Trans-juga, nezvanično, može da se sazna, biće ih sasvim izvesno, verovatno i drugih zemalja sličnog političko-ekonomskog-klimatskog položaja.

Potrošio sam dosta vremena i energije upozoravajući Subotičane na programiranu propast Subotica-transa. To što svet stranačke politike „nije umeo“ da vodi Subotica-trans, ne znači, automatski, da sam grad nema potencijala za tako nešto.

Suočavao sam se, tom prilikom, sa najprizemnijim uvredama gradonačelnika i njegovih ljudi, od kojih su mi neki nudili novac da odustanem od pisanja o Subotica-transu, a neki su, zimus, svoj bes zbog mog skromnog rada naknadno iskalili na vetrobranskom staklu mog automobila.

U medijima je čak emitovan snimak te nečasne ponude na koju je ovdašnje tužilaštvo ostalo nemo, kao da se stvar odigrala u pomenutom Bangladešu, a ne kod nas.

Nakon što bi se pokazalo da su, u stvari, gradonačelnik i svi ti njegovi ljudi, sve vreme, obmanjivali javnost, nastavili bi kao da se ništa nije dogodilo, čak i onda kada su bili primorani da „starter“ vrate dobavljaču, uz povrat subotičkog novca na račun Subotica-transa, jer ne postoji to „nešto“ pred čime bi oni bili prinuđeni da skinu oplate sa obraza, pogledaju u zemlju, podnesu izveštaj ili račun, šta god.

Ne, ne mislim tu samo na aferu „Starter“, koja je najplastičniji primer toga o čemu govorim.

Mislim, pride, na očigledno ciljanu nabavku autobusa „Otokar“ o trošku Subotičana, a u susret još očiglednije programiranoj propasti Subotica-transa jer novi gradski prevoznik „slučajno“ ima baš takav vozni park, zatim na lažne tvrdnje političara da gradski prevoz neće biti privatizovan (de fakto jeste), kao i na lažnu brigu o vozačima Subotica-transa čiji se epilog očotava u vrlo izvesnom dolasku vozača iz drugih zemalja.

Video sam u belom svetu kompanije u državnom vlasništvu koje poseduju najefikasnije „tamne pogone“ za proizvodnju automobila i beleže sjajne rezultate, pa ne vidim razlog da grad od stotinak hiljada ljudi ne može sam da projektuje i organizuje vlastiti javni prevoz, već taj važan posao, poput somnambulnog samoubice, decenijama poverava najgorima.

Najavljeni dolazak stranih vozača nije ekonomska novost, ali nije ni neminovnost.

Sudbina Subotica-transa i sve ono što će o tom poslu tek biti objavljeno, zapravo je apel za buđenje opšte političke svesti (stranačku svest obesite svom mačku o rep).

Ne, nije dovoljno biti „protiv“ ili „za“. Potrebno je ponuditi rešenja.

Organizacija gradskog i pripadajućeg prigradskog saobraćaja trebalo bi da bude ozbiljan izazov za one koji žele da se kandiduju na izborima, uz sijaset drugih podjednako važnih gradskih pitanja.

Sadašnja politička scena, uza sve poštovanje, nema potencijal da ponudi rešenja.

Da biste videli kakva je lokalna „vlast“, dovoljno je samo letimično da pročitate šta su sve gradonačelnik i njegov kum, odnosno prethodnik, govorili i obećavali. Da biste videli kakva je „opozicija“, dovoljno je da pročitate besmislena, gramatički često nepotkovana saopštenja, puna patetike, loših i deplasiranih fraza.

Samo u tom binarnom poretku međusobno na prvi pogled isključivih, a zapravo međusobno podupirućih političkih strasti, Tras-jug može mirno, o našem trošku, da nastavi da prevozi Subotičane u njihovu evropsku budućnost.

Nažalost, posredi je jasna agenda privatizacije, u koju su upregnuti i „vlast“ i „opozicija“, na čijem bi kraju naša deca trebalo da žive kao ekonomske čestice u privatnim gradovima, verovatno bez vlastite imovine, sve u nekoj vrsti nastajućeg tehnološkog feudalizma.

Ukoliko je javni prevoz tek roba kojom se trguje na dozvoljene i nedozvoljene načine, mogućnost da se sutra na „pripejd“ kupuje voda deluje više nego logično, ne naravno nužno za naših, ali za nečijih života.

Zujovic.com