„Sumorna nedelja“ – pesma samoubica

“Ceo svet govori o novoj mađarskoj pesmi koja nosi naslov Sumorna nedelja, zbog koje su u susednoj zemlji mnogi izvršili samoubistvo dok budimpeštanski listovi pune stupce ovim senzacijama…”

Tako pišu novine 1936. godine, o jednoj od najupečatljivijih pesama međuratnog perioda, koja je odjeknula u celoj Mađarskoj, Jugoslaviji a potom i u svetu. Naša štampa pokušavala je da odgonetne šta je uzrok ove epidemije samoubistava koja je već prešla mađarske granice. Da li je to tužna melodija, tekst ili nekakva mračna sila. Tridesete godine bile su vreme „velike depresije“, međutim, zla kob ove pesme nastavila je da traje i nakon ekonomske krize.

Pesma je svoju morbidnu reputaciju stekla u celom svetu. Vlasnik delikatesne radnje u Berlinu obesio se ostavivši pod nogama notni tekst. Lepa daktilografkinja iz Njujorka otrovala se gasom, a u oproštajnoj poruci stajao je samo jedan zahtev – da joj se na sahrani svira „Sumorna nedelja”. Stotine članaka pojavljuju se u engleskim, nemačkim, švajcarskim i francuskim novinama.

Policija je nemoćna. Konačno, u Americi i na BBC-u zabranjuju njeno izvođenje. Ipak, BBC popušta pred zahtevima publike i dopušta izvođenje samo instrumentalne verzije. Ali, ova nepromišljena odluka dovodi do novih samoubistava, te zabrana ponovo stupa na snagu.

U vremenu koje je usledilo, pevali su je Pol Vitmen i Džoš Vajt, na klaviru je odsvirao Rej Čarls a nije joj odoleo ni Elvis Kostelo. Godine su prolazile, a „Sumorna nedelja” se, poput virusa širila. Piter Vulf, Šinejd O Konor, Sara Mek Lahlan i Bjork, stoje na čelu liste od 64 izvođača koji su je na neki način obradili ili interpretirali. Od naših pevača, snimili su je Zvonko Bogdan, Cune Gojković, Dušan Dančuo…

Svetska slava pesme, autoru Seress Rezső-u nije donela ništa posebno. Život je okončao, pogađate – samoubistvom.

Kada je reč o suicidu, Subotica je u vrhu liste te crne statistike. U vreme Jugoslavije imala je „konkurenta“ u Ljubljani, a od kada se zemlja smanjila, ostalo joj je da sama nosi ovu etiketu. Iznošene su povodom toga razne teorije ali se do sada još ni jedna nije nametnula dovoljno ubedljivo. U nacionalno mešovitoj sredini, razdvajanje i analiziranje samoubica po narodnosnoj grupi nije korektno. Pripisivanje depresije ravnici isto tako nije objektivno, jer danas svako zna kakvi su pejzaži u Sahari ili Avganistanu, gde bi po tom rezonu samoubistva bila masovna. Ruku na srce, mi živimo u onom lepšem delu sveta.

Devedesetih godina je najpopularnija teorija bila ona o podzemnim vodama. Razni rašljari i šarlatani iskoristili su priliku da skrenu pažnju na sebe, namerno prećutkujući kako mnogi gradovi leže na podzemnim vodama i nasutim terenima. Ljudi žive u podnožjima vulkana, na trusnom području ili su nuklearne rakete usmerene na njih zato što pripadaju nekom vojnom bloku. Svi oni imaju mnogo konkretnije razloge za život u anksioznosti.

“Prokletstvo” Prozivke je nestalo kada je prostor između solitera uređen. Samoubice su, naravno, nastavile da skaču sa zgrada tamo gde su one dovoljno visoke, policajci i vojnici da za te prilike koriste pištolj, jer im je dostupan, dok seljanima koji svojom voljom odlaze sa ovog sveta i dalje ostaju tradicionalna sredstva, kao što su konopac ili otrov.

Lansky