Igor Šljapić, Aleksa Šehovac, Veljko Maksimović i Andrej Race, četvorica studenata iz Subotice, danas su pošli na biciklističku avanturu do Španije. Osim što putovanje biciklima samo po sebi predstavlja izazov, ono što mu daje dodatni značaj jeste humanitarni karakter. Prikupljena sredstva biće dodeljena Nacionalnom udruženju roditelja dece obolele od raka (Nurdor). Uprkos tome što su iskusni biciklisti, nekima od njih će ovo biti prvo duže putovanje, dok su neki već vozili dvotočkaše do Tare, Ljubljane i Amsterdama sa istim ciljem.
Kako ste došli na ideju da krenete biciklom do Španije?
Igor: Svi smo rođeni Subotičani i strastveni ljubitelji biciklizma.
Na čiju inicijativu i sa kojim ciljem krećete u ovu biciklističku avanturu?
Aleksa: Niko nije imao posebnu inicijativu baš za Španiju, već smo sagledali u koje zemlje još nismo putovali. Pala je odluka sama od sebe. Veliki smo avanturisti, a ciljevi su nam višestruki. Kao članovi neformalnog udruženja „Verglamo“ promovišemo bicikl kao najbolje i najčistije prevozno sredstvo. U saradnji s Nurdorom ova tura je dobila i humanitarnu stranu.
Na koji način ćete pomoći Nurdoru?
Aleksa: Donacije skupljamo za Nurdor. Na našem i njihovom sajtu su opisani načini na koje se novac može uplatiti, preko računa ili posredstvom SMS poruka.
Kako i koliko dugo ste se pripremali za put?
Igor: Za put se spremamo prilično dugo. Odluku da idemo u Španiju doneli smo krajem prošle godine. Ja sam tad počeo da učim španski jezik kako bismo se lakše sporazumevali tokom putovanja i do aprila sam završio početni nivo kursa.
Jeste li se susretali sa nekim izazovima tokom priprema?
Aleksa: Imali smo mnoge izazove i komplikacije tokom priprema, najviše zbog trenutne epidemijske situacije. Prvobitno smo planirali da putujemo preko severne Italije, Azurnom obalom u Francuskoj do Španije, s polaskom iz Ljubljane. Međutim, Italija još nije otvorila granice za nas koji krećemo iz Srbije, pa smo na brzinu morali da menjamo planove. Trenutna ruta kojom planiramo da idemo su Brisel – Pariz – Barselona – Malaga. Naravno, potrebno je i dosta priprema oko detalja putovanja i obezbeđivanja adekvatne opreme.
Kakve su vaše procene, koliko će tura trajati i šta planirate usput da posetite? Koja vam je krajnja stanica? Gde ste planirali da pravite pauze i noćite?
Igor: Put bi trebalo da traje 42 dana, 30 dana vožnje biciklom i 12 dana pauze. U većim gradovima ćemo praviti duže pauze da bismo stigli da posetimo neke turističke atrakcije. Krajnje odredište nam je Malaga, iz koje se vraćamo avionom. U većini slučajeva ćemo spavati u kampovima.
Opišite svoja dosadašnja iskustva i kakva su vam očekivanja.
Aleksa: Svi smo učestvovali u nekoj dužoj vožnji. Na našem sajtu su opisane prethodne ture, pozivamo vas da ga posetite. Najduža tura je bila od Subotice do Amsterdama, oko 2.000 kilometara.
Igor: Drago mi je da je ovo putovanje dobilo i humanitarni deo pored avanturističkog. Nadam se da ćemo skupiti mnogo donacija i pomoći Nurdoru. Ovo će za mene biti i test znanja španskog jezika, nadam se da ću uspeti da se sporazumem sa Špancima.
Zainteresovani mogu da doniraju novac posredstvom navedenog žiro-računa ili posredstvom platforme Patreon.
Aleksa Šehovac, broj žiro-računa: 170-30010715001-79, poziv na broj: 1507. Svrha uplate glasi: Verglamo za Nurdor.
Za uplate iz inostranstva: SWIFT BIC: BACXRSBG, IBAN: RS35170003001071532092.
KRIPTO VALUTA BTC: 19j1DPyTgo6GdRN9CFzeJntkSmJwJshPH6.
Foto: Marko Gabrić
Sretan put momci!
Svaka čast.
Ovaj svet je bogatiji samim vašim postojanjem. I bolji. Hvala Vam. Srećna sam što imamo ovakve mlade ljude. Moj optimizam i vera u dobrotu je potvrdjena
Bravo kraljevi!
Vetar u ledja!
i, baj d vej, nataknem na onu stvar onu trojicu majmuna koji su dali palac dole za ove momke/bicikliste, koji sakupljaju pare za decu obolelu od raka!
Samo napred ! Sada ili nikada. Ja sam u mladosti zeleo peske ili biciklom da predjem stari put koji su vekovima koristili hodocasnici na grob Sv. Jakova koji se nalazi u Spanskom gradu Santiagu del Compostela. Put je dug oko 2000 kilometara i vodi preko Ardena kroz Belgiju i Francusku i preko Pirineja kroz Spaniju. Zeleo sam krenuti iz Nemackog grada Triera i krajni cilj je trebao biti Cap Finisterre, mesto za koje se pre Kolumba smatralo za kraj sveta. Put sam odlagao iz ovih ili onih razloga, na kraju sam ga ostavio za vreme kada postanem penzioner. Penzija je dosla, sa njom kojekave reume i artrose i od putovanja nije bilo nista. Niti peske niti biciklom. Zbog toga momci sve najbolje, dobar put i sto manje defekta na biciklima. Odvazne prati sreca.
Neka vas sreca i zdravlje prate na putovanju. Lepo i hrabro!
Srećno i uspešno. Čuvajte se.
Samo napred!
Srećno deco! Čuvaj te se.