Mlekara veliko gradilište

Mlekara Subotica je veliko gradilište gde niču novi objekti, instalira nova oprema i investira veliki novac u razvoj poslovanja. To je samo po sebi potvrda da neće doći do zatvaranja fabrike, rekao je direktor tog preduzeća.

 

Grujić je povodom medijskih navoda da će fabrika biti zatvorena kao što je to bio slučaj sa nekim drugim mlekara koje je preuzeo Investicioni fond “Salford”, vlasnik i Mlekare Subotica, ocenio da su u pitanju “apsolutne neistine”.

 

Grujić je u intervjuu Tanjugu pojasnio da je u Mlekari Subotica u toku uvođenje novog modela reorganizacije rada, gde se pojedine službe i poslovi koji nisu specijalnost mlekare prepuštaju drugim preduzećima.

 

Ti procesi se, prema Grujiću sprovode u skladu sa trendom poslovanja u Evropi, pa tako i u Srbiji, gde se svako specijalizuje za one poslove koji su mu osnovna delatnost.

 

“U našem slučaju, to je mleko i mi se pokušavamo specijalizovati za ono što najbolje znamo da radimo, a to je proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda. Za sve ostalo postoje firme koje su usko specijalizovane za pojedine delatnosti i koje to rade efikasnije i bolje, što treba da dovede do uspešnijeg rada ove firme” konstatovao je Grujić.

 

Direktor Mlekare je precizirao da se radi o sektorima logistike, transporta, održavanja higijene i obezbeđenja.

 

Grujić je takođe kao netačnu ocenio informaciju da će 40 zaposlenih, koji su predmet pomenute reorganizacije, ostati bez posla i tvrdi da postoji jasan program rešavanja njihovog statusa.

 

“Postoji jasna garancija novog poslodavca da te radnike primi u stalni radni odnos, a postoji i zaštitna mera Mlekare Subotica po kojoj 12 meseci od potpisivanja ugovora kod novog poslodavca zarade ostaju nepromenjenje, kao i dodaci u vidu regresa i toplog obroka. Ukoliko dođe do prekida te saradnje u roku od 12 meseci, Mlekara je dužna da ih vrati na posao” rekao je Grujić.

 

Grujić je izjavio da netačne informacije loše utiču na svakodnevno poslovanje Mlekare Subotica, jer su kooperanti, dobavljači repromaterijala i krajnji kupci “veoma zabrinuti kada čuju takve vesti”.

 

“U toku je izrada planova za narednu poslovnu godinu i nikom nije prijatno da čuje da se njihov veliki klijent zatvara, što na kraju i nije istina” rekao je Grujić.

 

Grujić je naveo da je u fabričkom krugu u Subotici u toku gradnja nove hladnjače, zatim prostorije za kompresore i drugih, kao i instalacija novih punilica za kiselo-mlečne proizvode.

 

Grujić je podsetio da je u avgustu ove godine zabeležena prerada mleka od 6,5 miliona litara sirovog mleka, rekordna u istoriji postojanja Mlekare Subotica i dovoljan dokaz dobrih rezultata ove kompanije.

 

“Mlekara Subotica, dakle, nastavlja sa radom neizmenjeno, uz promene unutar kompanije radi postizanja još efikasnijih rezultata” , zaključio je direktor Grujić.



KOMENTARI

  1. rade kaže:

    Prava istina je da se “Mlekara” pripaja “IMLEK”-u i time nestaje brend koji postoji od 1955. godine. Gasi se mlekarsko preduzeće koje je i u bivšoj Jugoslaviji bilo jedno od onih sa najkvalitetnijim proizvodima (za razliku od “IMLEKA” i ostalih mlekara koje su već pripojene) zbog čega je i uspelo da se izbori za licencu za izvoz i druge sertifikate koje druge mlekare u Srbiji nemaju. S obzirom da “IMLEK” ne ispunjava uslove za izvoz, niti će u skorije vreme zbog svoje aljkavosti moći da ih ispuni a želi da izvozi, “solomonsko” rešenje je gašenje subotičke mlekare i pripajanje “IMLEKU” čime “IMLEK” postaje vlasnik svih licenci i sertifikata subotičke mlekare.

    Što se “viška” radnika tiče, kojih inače ima manjak jer je dobar broj “viška” već otperjan a novi nisu primani, preći će u drugu firmu gde će za istu platu da rade više. Očekuje ih isto ono što je i njih i ostale već jednom zadesilo privatizacijom Mlekare – reorganizacija “jedan radnik na više radnih mesta pa dok se ne popada s nogu i/ili ne odlepi živčano”.

    Za razliku od vremena pre privatizacije kada se ulagalo i u infrastrukturu i u radnike i u stočni fond, današnji menadžment ulaže samo u ono prvo. Džaba zgrade i oprema ako nema ko da radi i šta da prerađuje. Krava u Srbiji je sve manje, radnika takođe. 

    Direktor kaže “Mlekara Subotica nastavlja sa radom neizmenjeno uz promene unutar kompanije radi postizanja još efikasnijih rezultata”. 

    Pomalo kontradiktorno “neizmenjeno – uz promene”.
     
    Inače, njegova izjava neodoljivo podseća na jednu predizbornu parolu jedne političke opcije koja je doživela debakl: “nastavljamo započeto”. S obzirom da ta politička opcija itekako ima udela u privatizaciji Mlekare, možemo da pretpostavimo kuda vodi izjava “Mlekara Subotica nastavlja sa radom neizmenjeno”

  2. mislilac kaže:

    Vreme će pokazati ko je upravu, ali Grujić zapamti jednu stvar.

    Tole neće ostati upamćen po Gloriji već po 29.novembru. To mu stoji u krštenici i to mu se pokazuje kao rezultat svaki put kada izvrši analizu krvi.

    Grujiću nestane li mlekara to će biti tvoj pečat u Subotici. 

  3. rade kaže:

    Milan Grujić je marioneta i kolateralna žrtva u upropaštavanju mlekarske industrije u Srbiji. Njegov otac, Dušan, je zbog zalaganja, truda i borbe da “Mlekara” ipak opstane, u borbi sa tajkunima ozbiljno narušio sopstveno zdravlje ali je i pored toga istrajavao. Prvi čovek Mlekare formalno je Milan Grujić, koji pojma nema o poslu i za to mu ne treba zameriti, ali stvarni prvi čovek je Dragica Bolić. Milanu Grujiću treba zameriti samo jedno, što je saučesnik u nestajanju uspešnog preduzeća starog 57 godina koga nije gradio on pa nema nikakvo pravo ni da ga razgradi.

    Šta se sve konkretno dešava u “Mlekari” i šta se dešavalo od privatizacije naovamo bitno je koliko i opšti utisak, i ne samo utisak nego i dokazi i afere, o većini privatizacija u Srbiji a najbitniji je rezime: nema stočnog fonda, poljoprivrede, industrije, privrede, radnika, plata, egzistencije… 

    Ali zato “Mlekara Subotica nastavlja sa radom neizmenjeno“ pa ko preživi nek’ priča i likuje na ruševinama nekada uspešnog preduzeća i nad sudbinom žrtvi privatizacije.

    Možda  je reč “ruševina” prejaka ali svedoci smo sudbine fabrike “Zorka”. Ostade livada.

    Možda je i reč “žrtva” prejaka ali definicija žrtve je “Osoba koja trpi od nekog zla ili neke sile. Ona može biti povređena životno, telesno, moralno ili imovinski oštećena. Ona je u svemu tome pasivni subjekt”.

  4. ss kaže:

    rade:

    Prava istina je da se „Mlekara“ pripaja „IMLEK“-u i time nestaje brend koji postoji od 1955. godine. Gasi se mlekarsko preduzeće koje je i u bivšoj Jugoslaviji bilo jedno od onih sa najkvalitetnijim proizvodima (za razliku od „IMLEKA“ i ostalih mlekara koje su već pripojene) zbog čega je i uspelo da se izbori za licencu za izvoz i druge sertifikate koje druge mlekare u Srbiji nemaju. S obzirom da „IMLEK“ ne ispunjava uslove za izvoz, niti će u skorije vreme zbog svoje aljkavosti moći da ih ispuni a želi da izvozi, „solomonsko“ rešenje je gašenje subotičke mlekare i pripajanje „IMLEKU“ čime „IMLEK“ postaje vlasnik svih licenci i sertifikata subotičke mlekare.

    Što se „viška“ radnika tiče, kojih inače ima manjak jer je dobar broj „viška“ već otperjan a novi nisu primani, preći će u drugu firmu gde će za istu platu da rade više. Očekuje ih isto ono što je i njih i ostale već jednom zadesilo privatizacijom Mlekare – reorganizacija „jedan radnik na više radnih mesta pa dok se ne popada s nogu i/ili ne odlepi živčano“.

    Za razliku od vremena pre privatizacije kada se ulagalo i u infrastrukturu i u radnike i u stočni fond, današnji menadžment ulaže samo u ono prvo. Džaba zgrade i oprema ako nema ko da radi i šta da prerađuje. Krava u Srbiji je sve manje, radnika takođe. 

    Direktor kaže „Mlekara Subotica nastavlja sa radom neizmenjeno uz promene unutar kompanije radi postizanja još efikasnijih rezultata“. 


    Pomalo kontradiktorno „neizmenjeno – uz promene“.

     

    Inače, njegova izjava neodoljivo podseća na jednu predizbornu parolu jedne političke opcije koja je doživela debakl: „nastavljamo započeto“. S obzirom da ta politička opcija itekako ima udela u privatizaciji Mlekare, možemo da pretpostavimo kuda vodi izjava “Mlekara Subotica nastavlja sa radom neizmenjeno“

    Ma sta lupas??? Mlekara Subotica nije Imlekovo i nikada nece biti!!!

OSTAVITE KOMENTAR