MODA u Subotici tokom dvadesetog veka

Modu u Subotici ne možemo posmatrati izvan konteksta jugoslovenskih i svetskih modnih trendova ali je možemo gledati kao sliku u ramu koji čine dobro poznate ulice, Trg, Korzo… sa svim lokalnim specifičnostima.
Najveći teret afirmacije novih modnih trendova podneli su mladi, prkoseći ideološkim, patrijarhalnim i materijalnim ograničenjima.
Kraj Prvog svetskog rata po mnogo čemu značiće pravi početak dvadesetog stoleća i modernog doba. Duge ženske haljine i veliki šeširi kao i muške košulje sa visokom kragnom, zameniće mnogo laganija garderoba, pogotovo što se ženske mode tiče. Tokom rata žene su kod kuće radile muške poslove i sada je vreme za njihovu emancipaciju, za jazz, radio, automobile i okretne igre. Dvadesetim godinama neizostavno daju pečat ženski šeširi koji se nose nabijeni do očiju.

U Subotici između dva rata, vrlo je jasno definisana razlika između građanske i seoske odeće. Seljani i salašari u varoš dolaze u čistoj i najlepšoj tradicionalnoj nošnji, posebno nedeljom je česta slika da snaše idu Korzom, po nekoliko njih, ruku pod ruku.

Građanska garderoba je po uzoru na svetsku, a modni centar je Rudić ulica, gde je većina krojačkih radnji, uglavnom u vlasništvu subotičkih Jevreja.
Po njihovom verovanju, prva mušterija u ponedeljak, mora nešto da pazari inače će cela sedmica biti slaba.To ostali građani dobro znaju i najbolji posao se pravi ponedeljkom ujutro.
Muškarci nose šešire i kačkete a učenici đačke kape.
Vidi: Tridesete u Subotici (Moda)

Drugi svetski rat je opustošio zemlju a i Suboticu. Posle oslobođenja, nose se prekrojene uniforme ili šta god je ostalo od pre rata. Siromaštvo je ravnomerno raspoređeno i svako odskakanje nekog omladinca može izazvati reakciju Skojevaca. „Nisi smeo biti frajer“ priznaće pola veka kasnije, jedan pripadnik te generacije. Jedna grupa mladića oko izvesnog Ivana Ivića, osmelila se da podražava englesku Teddy boy modu (uske pantalone, dugi sakoi, cipele gumiđonke, zalizana kosa). Za to je trebalo imati novca a oni su bili sinovi predratnih malih posednika. Na taj način se iskazivala i ideološka pripadnost. U subotičkoj Gimnaziji, prozapadno orijentisane đake, vršnjaci posprdno zovu „Organizacija DUPE“ (Društvo Udruženih Prijatelja Engleza).

Mlade Subotičanke 1945. godine

Korzo pedesetih

Solid 1959. god.

Tek šezdesete donose „dolce vita“ – sladak život, polako izbavljanje od siromaštva, otvaranje granica i invaziju na Trst. Da li italijanski uticaj preko Trsta ili naša pripadnost mediteranskom mentalitetu, nešto od toga je zauvek determinisalo našu potčinjenost italijanskoj modnoj hegemoniji.
Nova moda sa zapada su najlon košulje i mantili. Dotadašnja STAREŠKA pijaca, preplavljena najlonom, dobiće novo ime NAJLON pijaca a tek posle BUVLJAK, dok se ona u Novom Sadu i dalje zove – Najlon.

Na stadionu

Srednja medicinska iz Subotice, na ekskurziji 1964.

Šezdesetih će se pojaviti i „čupavci“. Duge kose će isprovocirati mnoge pravoverne, mnogi će đaci biti izbačeni sa časa a neki čak i na silu ošišani ali je neumitno isticalo vreme klasične mode i počinjalo doba džinsa.

VIS Strangers (1967. godine)

SEDAMDESETE
Omladinski festival u Subotici 1976. grupa SUNCOKRET
(Bora Đorđević ,Bilja Krstić, Gorica Popović…)

Subotička deca cveća

„Vruće hlačice“ 1971. godina

Sedamdesetih godina krojačima ostaje malo posla jer biznis preuzimaju velike konfekcije. U Subotici se 1971. otvara velika zagrebačka Robna kuća STANDARD KONFEKCIJA. To je bio skok trideset godina unapred. Uređena po zapadnim standardima, čak su i radnici vođeni u Nemačku da vide kako to treba da izgleda. Posebni spratovi za žensku garderobu kao i mušku, dečiju (sa igračkama i toboganom), prve pokretne stepenice su tu, čak je i izlog uređivan po sezonama što je izgledalo kao Pariz pored ostalih socijalističkih prodavnica.

Vidi: ROBNE KUĆE u Subotici

Čupavci ( Keka, Marsa, Lemi, Džeger i Rale)

Što se tiče mode za mlade, naši proizvođači su kasnili za svetskim modnim trendovima tako da je Buvljak i dalje nezaobilazan. Levis 501, Rifle, Vijetnamke, Starke…
To će se donekle promeniti sredinom osamdesetih kada Varteks (Varaždin) dobije licencu za Levis a neki drugi za Lee Coper i Wrangler. Međutim, te farmerke i dalje idu u „zvona“ a moda je uske pa stari krojači imaju da sužavaju.
Bar polovina prodavnica radi dvokratno. Na ostalim piše NON STOP

1989. godina. Lansky (desno) u Varteks Levis somotkama i Varteks jeans gornjaku

Tih godina u Beogradu i Zagrebu, u pasažima i sporednim ulicama, otvaraju se privatne prodavnice zvane već zaboravljenom reči BUTIK. Tu je sasvim moderna garderoba, za razliku od potpuno beznadežnih domaćih konfekcionara. Privatnici uzimaju polako stvar u svoje ruke. Prvi subotički „butik“ bio je Berni, preko puta Hemijske škole (kasnije se preselio u centar).

Do panja !

Kako su se osamdesete bližile kraju, tako je moda za mlade bivala sve šira. Tu se prvenstveno misli na devojke koje obavezno nose naramenice, široke dukseve, preširoke farmerke…Ženska figura se više uopšte ne prepoznaje. Doduše, nose se i helanke ali uvek i neki predugi duks. Pojavljuju se i prve trenerke ali ih nose samo Crnogorci . Niko još ne može ni da sanja da će u narednoj deceniji moda krenuti iz tog sveta a ne iz Londona, Milana…

Subotičanke osamdesetih

Na kraju dvadesetog stoleća, od već pomenutih preširokih farmerki, došli smo do modela „dopodupeta“ i „nidopodupeta“.

Kraj veka je usporio modne trendove. Nekada je nova moda dolazila munjevito ali isto tako i odlazila i nova stvar je već sledeće leto bila smešna. Tu nije reč o visokoj modi i skupim markama. Čak i najležernije stvari, kao džins i majice, nisu se mogle nositi i široke i uske, i ovakve i onakve. Svako odstupanje je bilo komično. Goste iz Istočne Evrope si mogao da poznaš „sa meseca“ jer su kompletno, od obuće, odeće i frizura bili DEMODE. Ta reč je danas arhaizam, jer se više ne može primeniti.
Biti izvan modnih tokova, imali su pravo stariji, što se smatralo sve preko 30. Ljudi su modom ostajali zamrznuti u vremenu u kome su smatrali da su najbolje izgledali. Danas je to veoma retka pojava ako ne računamo sredovečne „brke“ koji ne mogu sebe da pogledaju bez brkova još od sedamdesetih, kada su bili mladi.