Kako je moguće da se jedan Markonac proglasio za kralja na teritoriji Srbije? Reč je o Mohamedu Tetuaniju koji ima svoj grb, pečat, i parče žice preko koje nelegalno prevodi izbeglice. „Ispostavilo se da je ta priča o Marokancu koji se proglasio kraljem Horgoša, privukla najviše pažnje. Vidim da su po mrežama najviše reagovali na to, jer priča je filmična i potpuno neverovatna“, izjavila je novinarka N1 Ksenija Pavkov autorka dokumantarnog filma o ilegalnom krijumčarenju migranata „U mreži“.
„Mi zapravo ne znamo ko je taj čovek, kako on izgleda. Ono što znamo je da njegov kamp funkcioniše otprilike dve godine. Odakle mu moć pitanje je za nadležne institcuije – ko je njemu dozvolio da to radi“, rekla je Ksenija u Novom danu, govoreći o Tetuaniju.
Dodala je i da nije sigurana da je on najjači krijumčar i ukazala da samo na teritoriji Horgoša, varoši sa nešto više od 5.000 stanovnika, postoje čak četiri krijumčarska kampa. Podsetila je i da je u novembru prošle godine, došlo do pucnjave usled sukoba između pripadnika Tetuanijeve bande i jednog obližnjeg konkurentskog kampa.
„On nije jedini, mnogo je krijumčarskih bandi. Mnogo je lakše odgovoriti kako funkcioniše krijumarska mreža, nego ko su krijumčari. Uključen je veliki broj ljudi. Najmoćnije su transnacionalne krijumčaeske bande čiji jedan krak seže u zemlje porekla, a drugi u zemlje EU koje su krajnja destinacija“, objasnila je Ksenija.
Naglasila je i kako su u ovom slučaju apsolutne žrtve sami migranti, dok lokalno stanovništvo nema razloga za strah, jer krijumčarima nije u interesu da imamu bilo kakav sukob koji bi mogao da ugrozi njihov „biznis“, vredan čak 50 miliona evra godišnje.
Cena prelaska granice ide i do 6.500 evra, objasnila je Pavkov ističući da se ta suma vremenom menjala, odnosno spuštala kako je rasla konkurencija među krijumčarima.
„To nisu nikakvi bogati ljudi koji su iz hira krenuli na tako strašan i težak put. Čitave porodice, možda i plemena, skupe novac, prodaju imovinu, kuću, kravu, i onda pošalju jednog člana porodice, uglavnom su to mladi muškarci u punoj snazi, zato što se procenjuje da će oni moći da pređu put, da bi zatim pronašli posao i pomogli ostatku prodice da im se pridruži, ili da im šalju novac u zemlju“, objasnila je novinarka N1.
Dodala je i kako su izbeglice česte žrtve krijumčara, kako postoje informacije o kidnapovanjima, pa i seksualnom zlostavljanju, kao i da pojedini migranti koji su ostali „zaglavljeni“ u Srbiji, rade za krijumčare kako bi zaradili za skupu tarifu prelaska preko granice.
Upitana kako je moguće da država to dozvoljava, Ksenija je rekla da sa jedne strane postoji korupcija, podsetivši da je BIRN svojevremeno otrkio da je zvanični prevodilac srpske policije bio jedan od krijumčarskih bosova, a da je sa druge strane, Srbiji negde u interesu da dozvoli da te bande posluju, jer se na taj način smanjuje broj migranata na teritoriji zemlje.
N1
