Molim gornji naslov

Još i danas, doduše retko, u gradsku administraciju stigne po neki dopis koji počinje sa: „Molim gornji naslov…“.

Za one koji ne znaju, u gornjem naslovu, odnosno zaglavlju lista, nalazi se ime nadleštva, ustanove ili funkcionera kome se građanin obraća. „Gornji naslov“ je možda poslednji relikt jednog govora tj pisma koje je postojalo u odnosima između korespodenata. Bilo da je reč o obraćanju građana vlastima, ili govorimo o partnerskom, poslovnom odnosu između pojedinaca, u dopisivanju je vladao jezik čije reči znamo, ali one današnjeg čoveka zbunjuju. Neko mlađi bi pomislio da je u pitanju preterivanje ili čak šala. Na primer:

„Dolepotpisani se ponizno obraća, da se uzme u obzir…“

U vreme Austro-Ugarske, jednim jezikom se obraćalo građaninu, drugim jezikom aristokrati, trećim svešteniku, biskupu… Reč je o mađarskom, ali je i srpsko-hrvatski jezik bio u mnogome drugačiji nego što je to danas, posebno kada je reč o pismenom obraćanju.

Velepoštovani Naslov!

Čast nam je izvestiti Vas, da ćemo u Subotici od 8-og oktobra 1932. godine u vestibilu Gradske kuće prirediti umetničku izložbu. Na izložbi biće izložene raznovrsne umetničke tvorevine od konca XVII stoleća pa do danas reprezentovane po umetnicima poreklom iz Bačke…

Ovako počinje pismo-pozivnica Joce Milekića, vlasnika „Bačkog muzeja“ u Subotici“. Svečanosti će prisustvovati „svi civilni i vojni reprezentanti“.

Fudbalski klub SAND, obaveštava „FK Bačku“:

Ovime nam je čast izvestiti Vas da prvenstvena utakmica između naših rezervnih momčadi počinje u nedelju…

Osječani pišu Bačkistima:

Slobodni smo ponuditi bratskom naslovu da odigramo prijateljsku utakmicu…. U tom očekivanju bilježimo se športskim pozdravom.

Postoje propisi o kancelarijskom poslovanju u okviru kojih je određeno kako treba da izgleda forma, ali ne i jezik pisma. Kako ćemo se nekom obraćati, ostavljeno je našoj pristojnosti, a nekada je lestvica bila mnogo više nego danas. Ne samo kada su se građani obraćali činovnicima, već i kada je reč o dopisivanju sa poznanicima.

Vlasnik subotičkog mlina „Viktoria“, Geza Furst, pismeno se raspituje kod svog advokata da li da uloži žalbu na presudu:

U prilogu čast mi je dostaviti presudu Poreske Uprave za Grad… Očekujuć Vaš topogledni cenj. odgovor, preporučam se

velepoštovanjem Furst Geza

Subotički industrijalci, trgovci, pa i zanatlije, pisma su slali u kovertama sa svojim memorandumom, i tako nam ostavili lepo svedočanstvo o sebi i svom poslovanju, mada im je tada na umu prvenstveno bila reklama i utisak koji će da ostave na klijente.

Ako nisu bile koverte, onda su to dopisnice na kojima često piše:

Ovime Vas učtivo obavešćujemo da će naš zastupnik gosp …… imati čast posetiti Vas uskoro s našom bogatom kolekcijom, pa Vas umoljavamo da biste mu Vaše cenjene naloge rezervirati izvoleli.

Socijalizam i novi društveni odnosi možda su formalno oslobodili običnog čoveka potrebe da bude servilan pred službama koje postoje zbog njega, međutim, vlast ne bi bila vlast kada ne bi digla nos. Službena prepiska je ostala stroga, iako se obraćala drugaricama i drugovima, uz dodatak na kraju: S.F.S.N. (smrt fašizmu sloboda narodu). Naravno, pisma su i dalje počinjala obraćanjem „gornjem naslovu“.

Prošlo je od tada dosta vremena, jezik se menja, što mu je uvek bila osobina, međutim, mnogo više promena je bilo u sferi korespodencije. Daleko od toga da je nestalo pristojnosti i pravila. Pre bi se reklo da su otpale neke fraze koje su se činile suvišnim. Ako tako razmišljamo, suvišna će biti i svaka srdačnost kada sa nekim razmenjujemo brojne e-mailove, ponekad više puta na dan. Generacije rođene u vreme mobilnih telefona počele su da skraćuju reči ili ih zamenjuju sličicama. Na njima će ostati svet, pa i odluka da li će pristojnost biti suvišna, ili će se samo uprostiti i ilustrovati emotikonima.

Lansky